sreda, 21.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:41
SLOVO O JEZIKU

Šetnja beogradskim ulicama

petak, 20.07.2018. u 15:40
(Фото Д. Јевремовић)

U jezičkoj grupi na internetu pročitali smo komentar: „Poznati komičar Čarli Čaplin u Beogradu ima tri ulice, koje su napisane na tri načina: Ulica Čarli Čaplina, Ulica Čarlija Čaplina i Ulica Čarlia Čaplina”, kao i tvrdnju da postaje table s imenima ulica: „Đure Jakšić 5” i „Šumadiski trg”.

Ovde su se potkrale tri vrste grešaka – jedna se tiče promene stranih muških imena, druga promene domaćih muških prezimena na - i treća pisanja slova j.

Piše
Rada Stijović

Strana muška imena često u svakodnevnom govoru nalazimo nepromenjena. Kao što u jednom od gore navedenih primera stoji Ulica Čarli Čaplina, tako neretko čujemo: novi film Bred Pita, ćerka Majkl Džeksona, vicevi o Čak Norisu, borba Novaka i Fabio Fonjinija. Međutim, imena stranog porekla treba uklapati u morfološki sistem našeg jezika, što znači i menjati ih po padežima odgovarajuće imeničke vrste – u navedenim primerima kao imenice muškog roda: Ulica Čarlija Čaplina, novi film Breda Pita, ćerka Majkla Džeksona, vicevi o Čaku Norisu, borba Novaka sa Fabiom Fonjinijem.

Domaća muška prezimena na -ić menjaju se takođe kao odgovarajuće imenice muškoga roda. Zato se može reći samo Ulica Đure Jakšića. Napisano kako je rečeno da stoji – Đure Jakšić značilo bi da je Đura ženska osoba, jer se uz ženska imena „muška” prezimena ne menjaju: Đura Jakšić je sin Hristine Jakšić i paroha Dionisija Jakšića.

Kad je reč o promeni prezimena, odgovorićemo i Mariji Marković, čitateljki iz Beograda: Da li se kaže: „Dodeljena je diploma Marku Marinkovu” ili „Dodeljena je diploma Marku Marinkov”?

Prezimena na -ov uz muška imena obavezno se menjaju. Dakle: Dodeljena je diploma Marku Marinkovu. Ovde se, međutim, javlja još jedna nedoumica – da li se kaže „s Markom Marinkovom” ili „s Markom Marinkovim”?

Prezimena na -ov u srpskom, a i u drugim slovenskim jezicima, po poreklu su prisvojni pridevi, ali su se s vremenom poimeničili i danas su imenice muškog roda. Norma preporučuje da se ova prezimena menjaju po imeničkoj promeni, npr.: Razgovarao sam s Marinkovom, Veselinovom i Ivkovom; Šetao sam se s Popovom; Idi za Jovinom. Pod uticajem sredina u kojima su ovakva prezimena česta, a u kojima je u upotrebi pridevska promena, norma je prihvatila i ovu promenu. Tada ona u vokativu ostaju bez nastavka: gospodine Popov, Vasiljev, Glišin, Milin, a u instrumentalu imaju nastavak -im: s Popovim, Glišinim. U genitivu i dativu uvek je imenička promena: uzmi od Popova (kao od pustolova, iz speva), a ne od Popovog (kao od dobrog).

I, na kraju, da ispravimo još jednu nepravilnost koja se potkrala u nazivima ulica, a to su natpisi: Ulica Čarlia Čaplina i Šumadiski trg. Trebalo je napisati: Ulica Čarlija Čaplina i Šumadijski trg.

Sonant j je vrlo nestabilan glas i u nekim položajima u reči (pre svega između dvaju samoglasnika, a naročito kad je jedan od njih i) vrlo slabo se čuje. Pravopis i norma određuju gde će se pisati. Norma nalaže da se u grupi -ia- ono uvek piše. Zato ulica nosi naziv Čarlija Čaplina.

J se uvek piše i kada je ono strukturni deo osnove. Zato što postoji u osnovnoj reči Šumadija, ostaje i u izvedenoj – šumadijski.


Komentari15
b4626
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Česi i Poljaci nikada vokativ ne pretvaraju u nominativ, stoga je žalosno što je to sve češća praksa u balkanskim jezicima. Nije shvatljivo zašto se jezikoslovka ne drži norme i piše "gospodine Marinkove, Popove" i sl.
Јована Катић
Да, зато што друга варијанта већини људи звучи неприродно. Коста, бугарски и македонски језик немају падеже.
Preporučujem 0
Коста
О чему говорите? Нико од Словена сем Срба не мења презиме у вокатив! Неки словнески језици не мењају ни именицу "господин" јер можда немају вокатив (као Руси -- уместо оче, кажу отец)) или је понекад вокатив исти као и номинатив. Бугарски и македонски имају само 4 падежа. Ево примера: белоурски "Паважаны г-н Папоў", бугарски "Уважаеми г-н Попов", македонски "Почитуван г-дин Попов", чешки "Drahý pan Popov", пољски "Drogi panie Popov", руски "Уважаемый господин Попов!", српски "Поштовани господине Попов", словачки "Vážený pán Popov", словеначки "Dragi gospod Popov", украјински "Шановний пан Попов". Једино српски мења господин (номинаитв) у господине (вокатив).
Preporučujem 1
Драгољуб Збиљић
ДОПУНА. -- Мени у одговору уважени Коста с правом каже: "Успут, варате се да промене нису биле политичке." У томе смо потпуно сагласни кад се тиче промена у правопису уобличених у Правопису српскохрватског, хрватскосрпског језика у издању 1960. године. Тај Правопис донет је у великој мери под политичким упливом. Моја маленкост баш истиче проверљиву чињеницу у вези с решењем питања писма. Писмо је свакако и правописно питање и решава се правописом. И помор ћирилице је била чиста последица политике јер је замена ћирилице баш и осмишљена у време доношења Новосадског договора о српскохрватском језику и лажној равноправности писама. И највећи утицај политичара био је баш у вези с питањем писма. Замену ћирилице смислили су комунистички политичари а лингвисти су то спроводили заједно с властима. Без политичке намере и деловања власти, српско писмо међу Србима не би доживело данашњу судбину. А правописне промене у језику Срба после 1980. године до данас изводили су лингвисти без политичара.
Драгољуб Збиљић
ПРАВОПИСНА КАТАСТРОФА! -- Саша Микић каже: "Правопис српског језика је толико истрпео промена у последњих пола века да је то просто невероватно. Оно што сам учио у школи 60-тих и што су моја деца учила се толико разликује да се неки пут питам да ли су у променама учествовали лингвисти или политичари." Прво, познато ми је довољно да су правописне промене доносили, ипак, лингвисти, а не политичари. А добро сте и тачно запазили да су многе правописне измене или лоше или непотребне после 1990 године. Оне су лошије чак и од оних правила у Правопису из 1960. године. Моја маленкост је сагласна да правописне промене треба ретко доносити, само кад је то нужно. А наш данашњи Правопис српскога језика морао је бити донет. Он је морао бити донет да би се усагласио с јасном уставном одредбом у Члану 10. да се српски језик пише ћирилицом, а не двама писмима. Међутим, српски лингвисти су питање писма решили као у српскохрватском језику, што је катастрофално по српску азбуку и српски идентитет.
Коста
Истина је да се ћирилица систематски убијала и убија намерно или немаром, али овај чланак није о ћирилици него о правопису, што није исто. Једино што ћирилица и правопис имају заједничко је јавашлук који влада у српском језику од Вукове реформе до данас. Успут, варате се да промене нису биле политичке. Од самог почетка непотребне Вукова реформе, па кроз три Југославије и ове Србије, све што је имало везе са српским језиком је првенствемо било политички мотивисано. Српска лингвиситка, па тако и наметнуто двоазбучје и правописи, немају преседана у свету.
Preporučujem 6
Tomislav K
Pravopis je konvencija i kod jezika koji imaju pisanu baštinu ne može se više tek tako mijenjati (iznimka su pojedini turkofoni narodi u bivšem SSSR-u, no tu se radi o društvenom prijelomu zbog približavanja Turskoj). Što je, tu je. U ovim jezicima temeljenima na novoštokavštini treba povećati udio morfemskoga pravopisa, i zbog lakoće, historijske veze i zdrave pameti (podkova, napredka, odpočeti, podkategorija, subspecijalizacija, dubsti, ..- za robski, razžariti, odteturati nisam još siguran), iako ne ondje gdje je previše udaljeno od izgovora (mužski, sdrav, sgrada, radostju,..). Slabih će mjesta uvijek biti- n.pr., u engleskom stalno griješe u they're/their/there i your/you're. Tako treba u školstvu i opismenjavanju posvetiti više pozornosti tim dvojbenostima i ukazati na njih. Naravno, to je rješivo ako ljudi čitaju pravopisno i gramatički pravilne tekstove, nevažno koje vrste (može i kuharica i povijest Mongola). Ako ne čitaju, onda slaba korist...
Драгољуб Збиљић
Уважена Стијовићева добро је ово исстумачила. Једино је требало да објасни и то да јесте од Шумадија придев шумадијски, али је и, истина мање обично, ређе у употреби, али је исправно и "шумадински". Шумадијски је од Шумадија, а шумадински је од Шумадинац. Истина је да се не користи реч "Шумадина", али постоји реч "Шумадин-ац, па би се могло рећи и "шумадински".
Коста
Додавање /ј/ u "шумадијски" је само ствар догвора и погодбе међу лингвистима. Белићевим правописом (1923-1960) се писало "Шумадиски пук VII армиске области" уместо "Шумадијски пут VII армијске области". Постоји безброј примера где би се и данас /ј/ требало избацити јер се не чује -- на пр. "најмилији", а могло би да се пише, као некад, "најмилиј" или "најмилии". Вук је предложио да се пише какао се говори, то јест како народ изговара речи. Али народ изговара речи на различите начине -- у Србији се каже "велики" а у Босни "велки", У Србији "лепиња" а у Босни "лепна", итд. У томе се, између осталог, види погубност и бесмислица Вукове крилатице -- "пиши као што говориш." И данас се, после 150 година од Вукове реформе, бескрајно мења правопис како би се сачувала та бесмилица. Правопис треба бити доследан и једниоставан да и било што мање правила и изузетака, а најједноставнији је етимолошки правопис. Нама боде очи јер нисмо наивкли на њега.
Preporučujem 5

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja