nedelja, 23.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:51
U KULTURNOM DODATKU 21. JULA

Andrićev ratni izlet

petak, 20.07.2018. u 15:46
Лепосава Бела Павловић, У Кошутњаку за време окупације, 1943, уље на картону, из збирке Народног музеја у Београду

PRIZORI IZ PROŠLOSTI

Bela Pavlović, nadahnuta nedeljnim izletom sa bliskim prijateljima i prividnim mirom beogradskog izletišta, beleži trenutak spokoja i preporučuje ga pamćenju

U fondu Narodne biblioteke Srbije čuva se korpus od više desetina pisama koja su, u periodu od maja 1940. do oktobra 1961. godine, razmenili Ivo Andrić i piščeva dugogodišnja prijateljica Leposava Bela Pavlović (1906–2004), slikarka i romanista. Priređivanje prepiske objavljene u Sveskama Zadužbine Ive Andrića (br. 30/2013) i rekonstrukcija kako istorijskog tako i biografskog konteksta njenih protagonista odveli su nas i do riznica Narodnog muzeja u Beogradu, u kojima je pohranjena slika nazvana U Košutnjaku, za vreme okupacije (Ivo Andrić, Milica i Nenad Jovanović), 1943, sa potpisom Leposave Bele Pavlović. Uz to, Andrić je čuvao, kao slikarkin dar, „ulje na kartonu” veličine standardne fotografije, naslovljeno Košutnjak, 1943, nastalo 19. septembra te godine, danas eksponat Spomen-muzeja Ive Andrića. Prepiska i slikarski radovi međusobno se dopunjuju i odgonetaju, predstavljajući zanimljiv sklad dnevničko-epistolarnog i likovnog izraza, delom i na tragu Andrićevog zapisa o jedinstvenoj moći slikarskog dara da konzervira i sačuva doživljaj.

Biljana Đorđević Mironja

U ATELjEU
Saga o fatalnoj plaćenici

Ero, jedan od najpoznatijih umetnika današnjice, čije slike pored mnogobrojnih svetskih muzeja poseduju Džek Nikolson i Roman Polanski, izložiće na beogradskom Oktobarskom salonu veliko platno sa motivom strip junakinje Srebrne Sablinove

Ero, Silver Sable Saga, 1999, akrilik na platnu, ljubaznošću umetnika i Hilger kolekcije

Eroov atelje u Parizu liči na njegove slike. Ne znate gde ćete pre zaustaviti pogled. Knjige, slike, kolaži, crteži, keramika koju oslikava, fotografije prijatelja među kojima su i Klaudija Kardinale i Vlada Veličković... A tu je i cenovnik radova diskretno zakačen na delu zida.  Ero nas dočekuje srdačno, govori brzo, pokazuje nam radove, knjige... Kaže da brzo i slika.

„Koristim brzu tehniku fresko slikarstva koju sam naučio u Italiji. Morate da završite sliku pre nego što se boja osuši“, kaže umetnik.

Ero dolazi u septembru na Oktobarski salon u Beogradu. Izložiće veliko platno, sliku Silver Sable Saga. Glavni motiv je strip junakinja koju je 1985. godine osmislila izdavačka kuća Marvel Comics.

– Silver Sejbl, pravo ime Silver Sablinova (Srebrna Sablinova) međunarodna je plaćenica, poliglota, poreklom iz Simkarije, imaginarne zemlje koja se nalazi u Istočnoj Evropi. Ona predsedava agenciji specijalizovanoj za lov na ratne zločince, naciste. Prema predanju, njena kosa je pobelela kada je kao dete prisustvovala ubistvu svoje majke tokom jednog terorističkog napada. Tada je Silver Sejbl odlučila da se bori protiv kriminala i postane neustrašivi ubica. Ona nema supermoći, ali je majstor u borbi prsa u prsa i korišćenju hladnog i vatrenog oružja. Njen kostim je ojačan kevlarom i štiti je od metaka.

Marija Đorđević

ISTORIJA
Priča o izdisaju ruske imperije

Imperija Romanovih raspala se zbog problema koji su postali još očigledniji tokom Prvog svetskog rata, u koji je Peterburg, između ostalog, ušao da bi pomogao Beogradu, kaže istoričar Oleg Ajrapetov

Oleg Ajrapetov

Ovog meseca obeležava se vek otkako su ubijeni članovi dinastije Romanov. O tome kako je prethodno propala njihova imperija, detaljno je objašnjeno u „Rusiji 1917 – propast carstva” autora Olega Ajrapetova.

Poznati ruski istoričar, profesor na Moskovskom državnom univerzitetu „V. M. Lomonosov” i stručnjak za Prvi svetski rat piše u svojoj novoj knjizi, koju je na srpskom jeziku objavio „Klio” u prevodu Andrija Lavrika, o izdisaju imperije Romanovih, a u razgovoru za „Politiku” govori o glavnim uzrocima sloma ruskog carstva.

„Ruska carevina je početak 20.  veka dočekala sa nizom problema u unutrašnjoj politici. To je, pre svega, bilo seljačko pitanje – zbog bezemljaštva u evropskom delu Rusije seljaci su sve više bili nezadovoljni i neprekidno su zahtevali da se zemlja da ljudima koji na njoj rade. Iz tog programa je trebalo da bude izuzeta zemlja koja pripada plemstvu, manastirima, crkvi, dvoru. Treba napomenuti da to nije rešavalo problem sela – bezemljaši su tražili udaljavanje ‘viška’ stanovništva ili putem kolonizacije periferija carevine, gde je zemlja bila ničija, nenastanjena, ili odlazak tog stanovništva u grad. Sve je to bilo veoma složeno i vlada nije uspela da reši seljačko pitanje. Tek je Lenjinov ‘Dekret o zemlji’ odmah osvojio simpatije seljaka prema sovjetskoj vlasti. Akutno je bilo i radničko pitanje, nacionalno pitanje, kao i mnoga druga”, objašnjava naš sagovornik.

Jelena Stevanović

REAGOVANjE
Odbrana neodbranjivog

Povodom teksta Zorana V. Popovića „Hiršov indeks – prednosti i nedostaci” (Dodatak Kultura, umetnost, nauka, „Politika“, 14. jul 2018)

SANU: Lica i naličja (Foto A. Vasiljević)

Potpredsednik SANU Zoran V. Popović pokušao je u svom dugom tekstu u Politici da odbrani ono što je neodbranjivo, i to na amaterski, naučno nezasnovani i kvaziakademski način, tj. da do krajnje granice relativizira značaj Hiršovog indeksa. Ono što izaziva zaprepašćenost kod svakog intelektualca koji ima u vidu status datog akademika u hijerarhiji SANU jeste njegov stav da je Hiršov indeks puka kvantitativna veličina, koja gotovo ne znači ništa bez kvalitativne „ekspertske“ ocene kandidata. Takav stav je unikatan u svetu teorije, jer se Hiršov indeks izračunava na osnovu priložene liste citiranosti iz koje se onda uzimaju samo oni citati koji su po utvrđenom obrascu relevantni za taj indeks. Suprotno mišljenju Zorana V. Popovića, citiranost, mada se izražava numerički, u suštini je, prema svetskim standardima, kvalitativni kriterijum. Jer neko ko u svom radu citira stavove iz rada nekoga drugoga smatra da su oni veoma važni u teorijskom i naučnom smislu; i stoga se opseg citiranosti dela nekog stvaraoca tretira kao najobjektivnije svedočanstvo o njegovom kvalitetu i uticaju u svetu teorije.

Nije teško zaključiti da je Popovićev gotovo diskvalifikatorski pristup tumačenju značaja citiranosti i Hiršovog indeksa motivisan, bar jednim svojim delom, njegovom težnjom da nekako opravda eliminaciju srpskog naučnika svetskog glasa, genetičara Miodraga Stojkovića, o čemu su na krajnje kritički način već pisali ne samo naši već i nemački mediji.

Slobodan Divjak
Autor je direktor Međunarodne filozofske škole Feliks Romulijana

INTERVJU
Društvene mreže su gubljenje vremena

Činilo mi se da je čistota ideal mladih, a mladi me nerviraju. Kao mlad ni sam sebe nisam mogao da podnesem, pa imam pravo da tako mislim. Većinu onih koji ubijajući sebe ubijaju druge u ime Islamske države čine mladi ljudi.

Džonatan Frenzen: Trebalo je da postanem naučnik  (Foto lična arhiva)

Strastveni posmatrač ptica i još strastveniji posmatrač života... Zapravo književni seizmolog koji premerava ljudsku prirodu sa ličnog, metafizičkog, svakodnevnog, globalnog aspekta. Džonatan Frenzen dočekuje me na vratima svoje kuće u Santa Kruzu sa dvogledom koji mi je odmah stavlja u ruke. Nisam očekivala da će posle tridesetak sati leta do San Franciska, a potom sati i sati provedenih u rasklimanom autobusu, to biti početak književnog razgovora. Nisam zapamtila mnogo o tih 600 vrsta ptica koje žive u severnoj Kaliforniji, ali sam zapamtila rečenicu: „Mrzim kad me pitaju zašto volim da posmatram ptice.„

Džonatan Frenzen, koga mnogi smatraju najznačajnijim američkim piscem 21. veka, rođen je 1959. u Vestern Springsu u državi Ilinois, a odrasta u Sent Luisu, gde završava studije nemačkog jezika i književnosti. Uspeh dolazi 2001. sa romanom Korekcije, jednom od najčitanijih knjiga fikcije u prvoj dekadi novog veka. Slede romani Sloboda, a pet godina kasnije, s istim osećajem za jezičke i stilske finese, objavljuje Pjuriti (izdavač Dereta, 2016). Dok sedimo u njegovoj svetloj i prostranoj dnevnoj sobi u kojoj, osim gitara i knjiga, stoji more figurica retkih vrsta ptica, pitam ga zašto u svom autobiografskom svedočenju ističe važnost činjenice da je „rođen sredinom prošlog veka, u srednjoj Americi, u porodici srednje klase”.

Neda Valčić Lazović

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari5
37898
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Pera S
U redu, hajde da kazemo da H-indeks ima taj znacaj koji mu g. Divjak pripisuje. Ali koliki je zaista njegov h-indeks prema racunici nekog od relevantnih bibliomterijskih servisa kao sto su web of science ili Google scholar? Prema ovom potonjem g. Divjak ima dve knjige koja su citirane svaka po 12 puta i nekoliko radova sa jednocifrenim brojem citata. Da sam na njegovom mestu ne bih bas toliko branio h-indeks.
Борис
Није познато како у ту математику улазе дугови САД од 27 хиљада милијарди.
zoran stokic
Gos Divljak postoje razne tradicije, najpoznatije su građanska i despotska. Evo na primer, znameniti naučnik Mendeljejev, bio je član mnogih građanskih akademija nauka u zemljama Zapada, ali gle "čuda" u rodnoj Rusiji nije bio izabran za člana Ruske akademije! "Despotska mašina" je smatrala da naučne ideje Mendeljejeva mogu biti opasne za cara Rusije ("atomski broj" tj. ideja da se skrivena struktura atoma može izraziti brojem)! Posledice? Danas udeo Rusije u svetskoj privredi je 1,4% a udeo SAD je 27%
zoran stokic
@Ненад Кебар Jedno društvo i naše ponašanje proizvod su kulturne matrice. Uspešne države izgrađene su na obrascima građanskog individualnog determinizma sa težištem na kritičkom mišljenju, učenju na greškama, argumetovanom dijalogu, toleranciji, intelektualnom poštenju, evoluciji institucija, poštovanju pravila, stnadarda i procedura. Bez građanskog morala nema nauke. Već 1000. godina na Zapadu struke - su struke; licence su čuvati te struke, izdaju ih stručnjaci te struke a ne političari. Uprkos brojnim ratovima te su se države uvek veoma brzo oporavljale i dalje uspešno razvijale. Kako? Baš tako što su čak i u svim tim ratovima struke i dalje ostale struke - aristokratama, ratnicima i politčarima - nije padalo na pamet - da se mešaju u izdavanju licenci struka. To je ta bitna razlika između građanskih društava (otkuda ta njihova uspešnost) i neuspešnih despotskih država, gde sve tokove u društvu - pa i izdavanje stručnih licenci (vertikalnu prohodnost) - sprovodi " despotska mašina".
Preporučujem 3
Ненад Кебара
Конкретни прилаз дефинише ствари онаквима какве јесу, или нам се таквима чине, такво је мишљење г-дина Дивјака. Г-дин Стокић, међутим, злоупотребљава ставове аутора овога текста да би његове закључке искористио у промоцији својих, раније формираних, уверења, између осталих и политичких. Отуда разне несувислости у виду незнања, а онај ко не зна располаже широким фронтом (зло)употреба. Традиција је у духовним наукама објашњена врло суптилним теоријама према којима је ирелевантно"грађанско" и "деспотско". При томе та два атрибута, у основном значењу, не могу да буду антиподи осим у пренесеној политичкој колоквијалности. Даље, Мендељејев није био члан многих академија - произвољност не даје право на уверљивост. У тзв. академијама Запада опструиран је и више неголи у РАН-у, у Русији је на истакнутим постављењима био. Било би вредено највећег признања откриће о уделу руске привреде, кад би то било због тога. Случај у САНУ је конкретан и баца светло на српску а не на руску стварност.
Preporučujem 8

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja