ponedeljak, 21.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Uznemirenje javnosti ne sme da ugrozi pravičnost suđenja

Iako predviđen Zakonom o krivičnom postupku kao jedan od osnova za određivanje pritvora, ovaj argument podelio je naše pravnike. – Kad je javnost zaista uznemirena, a kada je reč o zloupotrebi
Апелациони суд у Београду (Фото Д. Јевремовић)

Donoseći odluku o puštanju na slobodu Zorana Marjanovića, osumnjičenog za ubistvo supruge Jelene, sudsko veće Apelacionog suda u Beogradu zauzelo je stav da uznemirenje javnosti koje je bilo osnov za produženje pritvora okrivljenom, nije više takvog intenziteta kao ranije i da ono ne može da bude razlog za ostanak okrivljenog iza rešetaka. Kao jedan od argumenata Apelacioni sud naveo je i činjenicu da je od izvršenja ovog krivičnog dela protekao duži vremenski period, odnosno 27 meseci.

„Uznemirenje javnosti” je kao argument korišćen i kada je produžavan pritvor Darku Šariću, optuženom za šverc kokaina iz Južne Amerike, kao i Aleksandru Zdravkoviću, koji se tereti da je pucao na biznismena Milana Beka. Iako predviđen Zakonom o krivičnom postupku (ZKP) kao jedan od osnova za određivanje pritvora, argumentacija „uznemirenja javnosti” podelila je srpske pravnike. Dok jedni smatraju da je ono „kaučuk norma” koja može da ugrozi čak i ustavna načela, drugi navode da ukoliko se pravilno tumači ono što zakon kaže, ona uopšte nije tako široka.

Ne želeći da komentariše nijedan slučaj konkretno, Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu, kaže za „Politiku” da „uznemirenje javnosti” potencijalno jeste norma koja izaziva široko tumačenje, ali da je tako samo na prvi pogled.

– Ova norma zahteva ispunjenje nekoliko elemenata: najpre se traži objektivan elemenat, odnosno da je za krivično delo zaprećena zatvorska kazna duža od deset godina ili da je učinilac prvostepenom presudom već osuđen na kaznu zatvora od najmanje pet godina za delo sa elementima nasilja, a način izvršenja ili posledice tih krivičnih dela dovode do uznemirenja javnosti. Potrebno je i da uznemirenje javnosti koje je nastalo zbog gore objašnjenog, može da ugrozi nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka – objašnjava sudija Majić.

Problem bi mogao da pravi, kako navodi sudija, način na koji mediji izveštavaju o nekom događaju, ali to, svakako, ne bi smelo da utiče na sud prilikom donošenja odluka o produženju ili ukidanju pritvora.

U ranije objavljenom autorskom tekstu Bruno Vekarić, zamenik tužioca za ratne zločine, smatra da je stav o „uznemirenju javnosti” veoma problematičan i podoban za zloupotrebu i proizvoljnu primenu. Vekarić je naveo da rastegljivost pomenute norme može da ugrozi prava koja su svakom građaninu zagarantovana Ustavom – da ima pravično suđenje i obaveze da se svim strankama u krivičnom postupku pred sudom obezbedi ravnopravan položaj.

– Nije bez značaja činjenica da zakonodavstva najvećeg broja evropskih zemalja ne poznaju pojam „uznemirenje javnosti” kao osnov za određivanje pritvora, ali sa druge strane, sudovima daju na raspolaganje najšire i često vrlo maštovite, instrumente koje optuženim osobama puštenim da se brane sa slobode onemogućavaju da ugroze regularnost krivičnog postupka protiv njih. Tokom javne rasprave o ZKP-u u kojoj se najveći broj pravnika, kao i Tužilaštvo za ratne zločine, zalagao za ukidanje sporne odredbe, jedan funkcioner koji je predstavljao zakonodavca mi je, na moju primedbu da je reč o „opasnom kriterijumu” koji može da proizvede brojne posledice i zloupotrebe, odgovorio: „Vama to odgovara, vi umete da uznemirite javnost”. Njegova konstatacija trebalo bi, dakle, da me „obraduje” i navede da uvek, pred početak glavnog pretresa kada okrivljeni traži ukidanje pritvora, „uznemirim javnost”, odnosno da napišem tekst, objavim opise zločina koje tretiramo u konkretnom predmetu… I to bi, valjda, trebalo da bude dovoljno – naveo je ranije zamenik tužioca za ratne zločine.

Advokat Milica Colić Kravarski smatra da rešenje o produženju pritvora mora da bude jasno i argumentovano za svaki pojedinačni slučaj, a ne citat iz zakona, kao što se često dešava u praksi. Sudovi, prema tome, smatra ona, moraju da osiguraju da pritvor ne bude kazna, već mera obezbeđenja prisustva koja treba da traje najkraće moguće vreme.

– Ti razlozi moraju da budu relevantni i dovoljni, ne smeju da budu proizvoljni. Nije svako uznemirenje javnosti razlog za pritvor, već samo ono koje može realno i neposredno da ugrozi nesmetano i pravično vođenje postupka. Nažalost, sudska i tužilačka praksa pokazale su da se „uznemirenje javnosti” sve češće uzima kao osnov za određivanje pritvora, često i proizvoljno. Ne sme izveštavanje medija, koje nekada i nije sasvim tačno ili je senzacionalističko i koje će kao takvo, svakako, izazvati emocije kod čitalaca, da bude okarakterisano kao uznemirenje javnosti, a samim tim i tumačeno kao razlog za određivanje pritvora. Umesto da javnost bude instrument zaštite pravičnosti suđenja, ona često bude zloupotrebljena kada mediji ne prenesu tačnu informaciju, nego ono što će doprineti publicitetu. Na ovaj način, oni, u stvari uznemire javnost, a ne sadržina samog postupka – navodi Colić Kravarski.

 

Polemike počele od početka primene zakona

Samo nekoliko meseci pošto je u januaru 2012. godine stupio na snagu ZKP, počele su polemike treba li odredbu „uznemirenje javnosti”, kao osnov za određivanje pritvora osumnjičenom, ukinuti. Članovi radne grupe Ministarstva pravde, koja je u to vreme spremala nacrt za izmene i dopune ZKP, smatrali su da je „uznemirenje javnosti” veoma problematičan osnov da se neko stavi „iza rešetaka” i da postoji bojazan da se proizvoljno tumači.

Uprkos ovakvim stavovima, „uznemirenje javnosti” opstalo je do danas.

Komеntari0
b6a91
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja