ponedeljak, 19.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:47

Albanci za podizanje spomenika Skenderbegu u Tuzima

Srbi iz Albanije i Crne Gore ime Đerđ Kastriot izgovaraju s poštovanjem
Autor: Novica Đurićpetak, 20.07.2018. u 22:00
Тузи, варошица надомак Подгорице (Фото: Н. Ђурић)

Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica –  Dok cene goriva u Crnoj Gori vrtoglavo rastu i nastavlja se sporenje oko smenjene direktorke Javnog servisa Televizije Crne Gore Andrijane Kadije, ostala je skoro prećutana najava Albanaca iz varošice Tuzi, nadomak Podgorice, da u njoj podignu spomenik nacionalnom heroju Albanaca – Skenderbegu.

Za vreme nedavnih podgoričkih izbora vladajuća Demokratska partija socijalista (DPS) Mila Đukanovića obećala je da će podržati inicijativu Demokratskog saveza Albanaca (DSA) o podizanju spomenika albanskom nacionalnom junaku Đerđu Kastrioti Skenderbegu u centru Tuzi. Pred same izbore DSA je insistirala da se njen predlog uvrsti u dnevni red, ali je na predlog DPS-a dogovoreno da se ova inicijativa nađe na dnevnom redu Gradske opštine (GO) Tuzi nakon lokalnih izbora na prvoj redovnoj sednici parlamenta.

Odbornik DSA Ivan Ivanaj je saopštio da su pristali da se predlog nađe na prvoj sednici nakon izbora, jer su od DPS-a dobili javnu garanciju da će ga podržati. Predlog DSA podržali su i odbornici koalicionog partnera DPS-a – Demokratske unije Albanaca (DUA), kao i odbornici opozicione Albanske alternative (AA) i Demokratske Crne Gore Alekse Bečića.

Drugi koalicioni partner vladajućeg DPS-a, Bošnjačka stranka (BS) nije želela ni da se za vreme, a ni posle sednice lokalnog parlamenta izjasni da li podržava podizanje spomenika Skenderbegu u Tuzima.

Dok odbornik BS u GO Tuzi Nedžad Drešević ćuti i ne izjašnjava se o predlogu DSA, odbornik ove partije Ivan Ivanaj poručio je da je Skenderbeg „nacionalni heroj Albanaca koji krasi trgove i ulice mnogih evropskih gradova, pa zašto ne bi i Tuzi gde većinu stanovništva čine Albanci”.

„Zalažemo se da u 2018. godini, koja je proglašena Skenderbegovom, izgradimo spomenik našem nacionalnom heroju”, saopštio je Ivanaj. „Izgradnju spomenika finansiraće domaći i donatori iz dijaspore, koje bi obezbedila naša partija”.

On naglašava da DPS podržava predlog, „jer Skenderbega poštuju kao hrabrog Albanca”.

Odbornik Demokratskog saveza (DS) u Skupštini GO Tuzi, Nikola Camaj, „veruje da pitanje spomenika treba zajednički dogovoriti na nivou svih partija, a ne da jedan politički subjekat to realizuje. Ne treba žuriti”.

Ivanaj je odgovorio da nemaju politički interes niti su tu zbog prikupljanja političkih poena, navodeći da je i pre nekoliko godina postojala inicijativa za podizanje spomenika Skenderbegu.

Po rečima predsednika kluba odbornika DPS-a Halila Dukovića, „inicijativa koju je podnela DSA nije legitimna”.

„Skupština najpre mora da donese program podizanja spomen-obeležja, uz saglasnost Ministarstva kulture. Ne možemo to kao što misle predlagači iz DSA.”

Iako podržava predlog da se Skenderbeg „doseli” među Tuzane, odbornik DUA Enis Đokaj smatra da to pitanje treba odložiti za neku od narednih sednica, jer „odluka nije dovoljno pripremljena”, sa čim je saglasan i njegov kolega iz Demokrata Štjefan Camaj.

Srbi iz Albanije i Crne Gore ime Đerđ Kastriota izgovaraju s poštovanjem. Za naše novine predsednik udruženja Srba i Crnogoraca iz Albanije „Rozafa Morača” Pavle Brajović kaže nam da je Skenderbegov mauzolej sagrađen u podnožju tvrđave Lješ prazan.

„Tu su administrativno ’smestili’ Skenderbega. Nije tu silni junak, srpskog porekla. Ne zna se ni gde su mu kosti. Svugde po svetu, dokle su dopirali turski osvajači. Da nije tu, znali su i oni koji mu sagradiše mauzolej, koji je zarobio vekovnu pravoslavnu svetinju – manastir Svetog Nikole”, priča nam Brajović.

Ono što Srbi u Albaniji ne dozvoljavaju da se dovede u sumnju jesu nalazi objektivnih istoriografa, pre svega švajcarskih i nemačkih, naročito slavnog Šmita koji je utemeljeno napisao da je Skenderbeg bio Srbin, i po očevoj i po majčinoj liniji.

„Majka Skenderbegova zvala se Vojislava, a otac Jovan. Čitao je i pisao na srpskom i ćirilicom. Govorio je nekoliko jezika, između ostalih latinski, grčki, francuski, italijanski i turski, ali je govorio i pisao srpskim jezikom i ćirilicom”, kaže nam Pavle Brajović.

Naš sagovornik dodaje da se nekadašnji direktor nacionalne biblioteke u Tirani „žalio javno, preko novina, da će Skenderbegove rukopise ukrasti Srbi, jer su bili napisani ćirilicom”.

„Sad ih niko ne pominje. Ambasada Srbije ih nije tražila, što bi bilo veoma dragoceno za osvetljavanje tog perioda naše istorije. Pokušao sam da dođem do kopije ovih spisa, ali su ih albanske vlasti sakrile u devet jama”, navodi  Brajović.

 


Komentari17
04341
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mimica
Ako, ako. Neka podižu. Spomenici inače služe samo da na njih ptice sleću.
Nenad
Tuzno je da u Crnoj Gori koja je 80% pravoslavna vladajuca stranka pravi koaliciju sa albanskim i bosnjackim strankama. Nije ni cudo sto nas niko ne cjeni i postuje.
Митке
Зашто не би и Срби били за подизање споменика, зар није отац Скендербега( Гјон Кастриоти I) погинуо у Косовској битки на страни Срба против Турака?
Игор
Немам ништа против, али ово није разлог, то би био разлог да подигнем споменик њњговом оцу...
Preporučujem 5
Милош Лазић
У часопису „Тројет шћиштаре“ број 108 из 1996. године Хаџи Нимани пише: „Албанци као грб користе црног двоглавог орла на црвеном штиту, односно црвеној застави. Овај грб води порекло од највећег албанског јунака Скендер бега (1405-1468), који је био Србин. Потурчен, али Србин“. У истом тексту он потсећа своје сународнике да је реч о велможи Ђурђу Кастриотићу родом из Кастратија, код Кукеша. Иначе, његово „албанско порекло“ измислио је Collegium Illiricum, тело које је основала ватиканска курија да би се бавило унијаћењем на Балкану. Ратовао је за Турке, али и против њих, а према неким изворима умро је као хришћанин јер се вратио својој вери како би у Напуљу био проглашен за војводу Арагаонске војске у рату против Анжујаца, па би можда Италијани и ми могли заједнички да му подигнемо неки споменик. У Скендербеговој улици у Београду, на пример.
stipe
Postovani Milose, hvala Vam na odogovoru. O barbarskom pustosenju i pljackanju Konstatinopolja od strane krizara (krstasa) ne treba trositi rijeci ovdje, jer nema veze sa temom. To, kao i mnoga druga pustosenja na tim pohodima nemaju veze sa vjerom, ali su nazalost posijali zlo sjeme i zatrovali odnose ne samo izmedju katolika i pravoslavnih, nego i izmedju krscana i muslimana. sradacan pozdrav!
Preporučujem 1
Милош Лазић
Поштовани Стипе, да је као крсташ учествовао у опсади, освајању, рушењу и пљачки Константинополиса (Цариграда), насељеног хришћанима источне, православне цркве, онда би тај податак био важан. А прича о Скендербегу односи се на сукоб хришћанске и исламске цивилизације. Али, у праву сте: приступио је католичкој цркви, иако су му и отац и брат почивали у Арбанашком пиргу, у Хиландару.
Preporučujem 1
Prikaži još odgovora
милутин
2012. су црногорски имигранти у Ловћенцу, некадашњем Секићу, поред Црногорског културног центра подигли споменик Његошу. Откривању је присуствовао и градоначелник Цетиња. Његош је црногорски национални симбол и то је колико-толико разумљиво. Међутим у Београду поред Ректората БУ, тамо где уче српска деца, и данас стоји монументалан Његошев споменик, реплика оног у Подгорици. Подигао га је Милошевић још 1994. Читав 20. век су нам Србо-Хрвати, Југословени, Србо-Црногорци и ко-зна-све-ко тровали децу на том универзитету, док су се околне нације нормално развијале. То је и био главни узрок српске катастрофе. Докле?
милутин
@Леон Давидович - Вама изгледа ту ништа није јасно. Па сви ти студенти су постајали српска интелигенција, или их је бар тако народ гледао. Ту је стасавала и културно-просветна елита. Није било давно кад је то био једини такав универзитет. У Новом Саду је основан 1960. Јесу ли ти официри или политичари ишли у школу? Ко их је учио? Ко је учио њихове учитеље, професоре, ко њихове родитеље? Схватате ли ви човече шта су то авнојске границе? Усред Европе 20. века!? Ко би то и како успоставио и одржавао да су Срби били колико-толико зрела нација, колико-толико у додиру са европском цивилизацијом?
Preporučujem 2
Леон Давидович
@ Милутин Како је то Београдски универзитет тровао младе? Студенти су слободно изучавали своје науке. Сем студената који су изучавали друштвене науке други студенти ид неке идеолошке науке изучавали су нешто из политичке економије и социјологије и то је било све. Кога је занимала политика тај се учлањивао у партију, уосталом и данас се тако учлањују у партије, а већину студената партија није занимала. Нису студени уопште били необавештени , напротив знали су у већини заузети правилан став. На пример када је био мас . пок. то јест покрет хрватских националиста студенти су га бурно осуђивали или када американци бомбардују Вијетнам студенти на те вести увек бурно реагују. Наравно из историје се знало ко су позитивни ликови па тако је и Његош међу таквима био. Тад се нису смели поменути сарадници Осовине и НДХ? Ако је Југославија на некога узалуд трошила новац један од примера су били официри. Они су издали и 1941. и 1991. и узалуд их је држава плаћала.Наравно не само њих.
Preporučujem 15
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja