sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:11

Na transplantaciju bubrega čeka 750 pacijenata

subota, 21.07.2018. u 15:27
(Фото Пиксабеј)

Na transplantaciju bubrega trenutno u Srbiji čeka 750 pacijenata, srca 39, jetre 40 pacijenata. Za mnoge od njih poziv iz bolnice da se pojavio organ stigne prekasno, jer Srbija nema dovoljno donora.

U našoj zemlji trenutno ima četiri do šest donora na milion stanovnika što nas svrstava na evropsko začelje po broju transplantacija, dok, recimo, Hrvatska ima više od 40 donora na milion stanovnika.

Nacrt zakona o presađivanju organa koji je ušao u skupštinsku proceduru, mnogi pacijenti koji čekaju organ vide kao šansu za novi život, jer se očekuje veći broj donora.

Zakon predviđa uvođenje pretpostavljene saglasnosti, po kojoj su svi građani Srbije potencijalni donori, ukoliko to izričito ne odbiju i ukoliko se porodica drugačije ne izjasni.

Porodica i dalje daje poslednju reč da li će preminula osoba biti donor organa ili ne.

Sve kritičare zakona, pacijenti koji su transplantirani ali i oni koji čekaju na transplantaciju, pitaju da li bi oni primili organ kada bi im to bio jedini lek i sugerišu da odu na klinike gde leže pacijenti koji čekaju organ.

Mladen Todić na jetru je čekao dve i po godine i to što danas uživa u odrastanju svoje četvorogodišnje ćerke neizmerno je zahvalan porodici donatora.

Kaže da su to bile najteže godine u njegovom životu, da su bila pomešana osećanja, da je strahovao za svoj život, ali i za svoje najvoljenije.

„Zahvaljujući saglasnosti te humane porodice, ja sam danas sa svojom ćerkicom i suprugom”, kaže Todić za Tanjug.

On je osnovao i Udruženje transplantiranih pacijenata i onih koji čekaju na ovu intervenciju „Zajedno za novi život”, a svi oni danas su ispred Skupštine Srbije dali punu podršku zakonu o transplantaciji.

A da se svako od nas može naći u situaciji da mu je organ potreban potvrđuje priča tridesetogodišnjeg Miloša koji nije osećao nikakve tegobe, već je na nagovor supruge, posle bezazlene povrede, uradio krvnu sliku i već naredni dan našao se u bolnici.

Usledila je mučna dijaliza, tri puta nedeljno po četiri i po sata i poziv na transplantaciju organa bio je šansa za novi život. Miloš sa suprugom danas čeka treće dete.

Njegova majka kaže da je bez razmišljanja sinu htela da da bubreg, ali da je novi udarac došao kada su lekari utvrdili da nije podudarna osoba.

„Tada mi se ceo svet srušio. Molila sam lekara da nađe neko dete u Tiršovoj koje je podudarno i da tom detetu dam organ kada ne mogu da pomognem svom sinu”, priča kroz suze majka.

Dodaje da samo porodica koja ima takvog pacijenta, pacijenta kome je svaki dan nova neizvesnost može da razume značaj transplantacije.

Milka Bubac i Darko Mitrović koji na presađivanje bubrega čekaju pet, odnosno osam godina nadaju se da će i za njih uskoro da se pojavi organ, da mogu nesmetano, bez ograničenja, da nastave život.

Direktorka Klinike za nefrologiju KCS prof. dr Marina Savin, kaže da je transplantacija jedini lek za pacijente kod kojih dođe do otkazivanja bubrega, srca, jetre i drugih organa.

„Takav organ se dobija sa moždano umrle osobe za koju više nemamo nikakvih medicinskih mogućnosti da je vratimo u život, a postoji jedan kratak vremenski period kada vitalni organi mogu da se uzmu i nastave svoju funkciju u drugoj osobi”, pojašnjava Savin za Tanjug.

Ona je dodala da unapred ne može da se odredi kada će organ stići, ali da klinike i pacijenti mogu da budu pripremljeni da u bilo kom momentu, kada se ukaže mogućnost, prime organ.

Nada se da će novi zakon biti usvojen i pojašnjava da i kod pretpostavljene saglasnosti porodica ostaje deo transplantacije, „bez saglasnosti porodice i razgovora sa porodicom, transplantacije nema”.

Podseća da uz savremenu imunosupresivnu terapiju, transplantirani pacijenti mogu da se vrate normalnom načinu života i da praktično odbacivanja organa više nema.

Osim odraslih na transplantaciju organa sve češće čekaju i deca. Samo u Institutu za majku i dete godišnje se kod 10 do 15 pacijenata uspostavi dijagnoza hroničnog oštećenja bubrega i toj deci je potreban novi organ.

Načelnik Odeljenja nefrologije u Institutu Nataša Stajić kaže da su rezultati mnogo bolji ukoliko se transplantacija obavi što pre.

Ona podseća da kod dece koja imaju hronično oštećenje bubrega, ali i drugih organa, mogu da se jave ozbiljne posledice u razvoju i intelektualnom sazrevanju, kao i druge komplikacije koje nisu karakteristične za odrasle.

Od početka godine u Srbiji je bilo 17 donora i zahvaljujući njima spasena su 44 života. Obavljeno je 26 transplantacija bubrega, 11 jetri i sedam srca. (Tanjug)


Komentari3
edc2f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Сарах
Број донора се може повежати само подизањем свести за добровољним давалаштвом. Онај који даје орган треба да га да својом вољом, а не да га на то присили држава. Органи не припадају држави него слободном човеку. Не верујем да они који чекају у ред за орган желе да се органи који ће њима продужити живот отимају од њихових власника. Живим у Норвешкој која има има 21,3 даваоца органа на милион становника. Шпанија има 43,8. Обе земље и практично све земље Европе имају добровољно давалаштво органа, нигде нема закона који их на то присиљава. Србија мора много да ради на свести грађана и на систематизовању информација о донаторству и трансплантацијама. Овакав закон практично отвара могућност да се српски органи селе у свет јер нико на свету неће имати толико даваоца по глави становника, и Србија неће моћи да трансплантује толико органа колико ће их бити. Оваква ситуација може да буде врло непријатна за Србију. Слободна воља грађана мора да се поштује, а свест подиже.
Bane
Čitaocima predlažem da pogledaju američki film ,,Koma,, pa će se , verujem, mnogi zamisliti koliko je pretpostavljena saglasnos potencijalno veoma opasna i zgodna za manipulaciju. Posle one afere sa nepotrebnim davanjem citostaika bolesnicima od karcinoma - sve je moguće. I u Srbiji je zavladao goli kapitalizam i sve je na prodaju A i treba ljudima reći istinu da se telo onog čiji se organi preuzimaju - načisto OČERUPA. Isto kao što nikome ne dajem načelnu saglasnost za raspolaganje mojim računom u banci tako ne dam i ovde.
Mladen Todic
Koma i moždana smrt su dva apsolutno različita pojma u medicini i praksi.
Preporučujem 0

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja