ponedeljak, 19.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:43

​Braća po oružju

Kada god pomislimo da će se odnosi Beograda i Zagreba bar malo vratiti u normalu, odnekud iskoči Tompson, koji je, nažalost, postao metafora današnjeg hrvatskog društva
Autor: Milenko Pešićsubota, 21.07.2018. u 22:00

Aleksandar Vučić i Emanuel Makron su izgleda udahnuli novi život srpsko-francuskom prijateljstvu koje je iskovano slavnom epopejom u proboju Solunskog fronta. Posle 17 godina šef francuske države će uskoro ponovo posetiti Beograd, a predsednik Srbije će 11. novembra biti gost na paradi u Parizu povodom 100. godišnjice pobede u Prvom svetskom ratu.

Vidim već da se mnogi mršte jer smatraju da je to prijateljstvo mit i da jedino još nije izbledelo u pesmi „Kreće se lađa francuska”. Ali, pre nego što neko potegne kao argument Nikolu Sarkozija, koji je priznao Kosovo, treba se vratiti na početak. Tokom raspada Jugoslavije, kada je Helmut Kol stao uz Hrvate, Fransoa Miteran je ponudio pomoć Srbima. Milošević, ljut zbog Badinterove komisije, nikada mu se nije javio iako mu je Miteran poručio da je telefon za njega otvoren 24 sata. Ne treba zaboraviti ni da je Žak Širak, koji je 2001. posetio našu prestonicu, ipak sprečio Klintona i Vesli Klarka da tokom NATO agresije poruše sve mostove u Beogradu.

Koliko su sada važni razgovori koje je Vučić s Makronom vodio u Jelisejskoj palati govori i to da su potrajali znatno duže nego što je bilo predviđeno.

D. Stojanović

 

Iako francuski predsednik remontovanje Evropske unije stavlja u prvi plan, a proširenje u drugi, Beograd je u Parizu dobio jakog saveznika. Pre svega u traženju kompromisnog rešenja oko Kosova i Metohije, u kojem srpski narod neće biti ponižen. Naravno, podrška na putu ka EU se podrazumeva.

I srpski predsednik ne krije da je sa svojim domaćinom razgovarao o potencijalnim rešenjima za kosovsko pitanje: „Predsednik Makron je rekao: Da, Aleksandre, to što govoriš ima smisla. Pitanje je, međutim, da li će Albanci i Srbi biti u stanju to da prihvate.”

Već dan kasnije u Briselu se potvrdilo da ekipu iz Prištine ništa ne zanima, nego da što pre od Beograda dobiju priznanje. Zato je valjda i sastanak kod Federike Mogerini trajao svega 45 minuta. Hašim Tači kaže da je to bio najkraći i najgori sastanak u poslednjih šest godina. Pa, naravno, kada uporno pokušava da od Beograda dobije stolicu u UN. Aleksandar Vučić je bio oprezniji u oceni poslednje runde razgovora, poručivši da je Beograd odlučan da nastavi dijalog, kako bi se došlo do zajedničkog imenitelja za kompromisno rešenje, ali i dodao da je još pitanje da li ćemo do njega doći.

Ako se nešto ne promeni, Briselski dijalog će kao format izgubiti smisao. A obesmišljavaju ga Albanci uz podršku svojih mentora jer ne nameravaju da sprovedu ono što je već dogovoreno. Treba li zato da nas zabrine to što je američki ministar odbrane Džejms Matis rešio da investira 10 miliona dolara za kosovsku vojsku u nastajanju? Ili je slučajno Albin Kurti baš sada ponovo potencirao stvaranje „velike Albanije”, a Sulejman Ugljanin pozvao Bedžeta Pacolija u funkciji „ministra spoljnih poslova republike Kosovo” da ovog vikenda dođe u Novi Pazar?

Očito iz osvete što više nije ministar, predsednik Bošnjačkog nacionalnog vijeća je već više puta „priznao” Kosovo kao samostalnu državu. A to što je u goste pozvao najbogatijeg Albanca, bivšeg muža italijanske pevačice Ane Okse, mamac je na koji Beograd neće da se upeca. Ako Pacoli i prekorači administrativnu liniju, sigurno ga neće dočekati kao onomad kosovski specijalci Marka Đurića. Poziv Pacoliju na svečanost u Novi Pazar, u kome se obraća kao šefu diplomatije, uperen je protiv Srbije, koja se u ovim teškim trenucima bori za očuvanje svoje teritorije, kaže Dačić i u svom stilu je podsetio obojicu: „Ja sam šef diplomatije i Ugljaninu i Pacoliju.”

Džaba je hrvatska predsednica na „Fejsbuku” iz Moskve navijala za Novaka Đokovića u pohodu na četvrtu titulu na Vimbldonu. Kolinda „Grlić Mazić”, kako su je prozvali nemački mediji, u Tirani nije nosila dres hrvatskih fudbalera, ali je javno izjavila ko joj je bliži srcu. Kada je u parlamentu u Tirani poručila da su Hrvati i Albanci „braća po oružju” – zna se protiv koga su.

Nije vredelo ni što je Luka Modrić uputio reči podrške srpskom teniseru Đokoviću. Kada god pomislimo da će se odnosi Beograda i Zagreba barem malo vratiti u normalu, odnekud iskoči Tompson. Pevaču i promotoru ustaštva Marku Perkoviću je zabranjeno da nastupa u pola Evrope zbog poziva na klanje Srba (pesma Jasenovac i Gradiška Stara), ali ne i u Hrvatskoj. Zato je on bio glavna zvezda u Zagrebu na dočeku „kockastih” posle osvajanja drugog mesta na Mundijalu u Rusiji. Tompson je, nažalost, metafora današnjeg hrvatskog društva, bez obzira na to što anketa hrvatskog portala „Indeks” pokazuje da 69 odsto ispitanika ne odobrava njegov ratno-huškački vokalni repertoar. Kada god je potrebno nacionalnu euforiju u Hrvata dovesti do vrhunca, on je tu. Iako je optužen za utaju poreza, on jedini izgleda uz HOS može nekažnjeno da svoje pesme započinje ustaškim pokličem „za dom spremni”.

To što su ga Zlatko Dalić i najbolji fudbaler sveta pozvali da im uveliča slavlje jer obožavaju njegovu, kako kažu, ljubavnu pesmu „Lijepa li si” – nije opravdanje. Zato Efraim Zurof, direktor Centra „Simon Vizental”, s pravom kaže da je Luka Modrić zbog pozivanja Tompsona da peva na njihovom slavlju zaslužio crveni karton.

Ipak, jedna me je nedoumica obradovala prošle nedelje. Ivica Dačić je na slatkim mukama povodom dolaska Marije Zaharove, portparolke ruskog MIP-a, u Guču. „Sve sam joj poklonio, više ne znam šta da joj poklonim”, požalio se javnosti srpski šef diplomatije.


Komentari1
d9ae5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Radoslav Jovanovic
Srbija se bavi tracevima i favorizuje scenske pretstave u izvođenju javnih ličnosti. Zašto? Zato što nema svoj stav o onome što nam se desilo u nedavnoj prošlosti? I dok naš Pretsednik države stalno insistira na "bratstvu i jedinstvu" sa hrvatima njihova Pretsednica koristi svaki trenutak da pokaže koliko solidarnost sa neprijateljima Srbije. Ne pozivam na reciprocan odgovor, jer bi to značilo da smo isti kao oni, ali sam protiv ponavljanja grešaka iz prošlosti. Oni nam nisu prijateljski raspolozeni i naša politika prema njima treba da ima strategiju delovanja i ponašanja.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /
Kolumna nedelje
Kolumna nedelje
Kolumna nedelje
Kolumna nedelje
Kolumna nedelje

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja