sreda, 19.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:40

Nema više ni korzoa, ni jablanova, ni lasta

Ruši se bašta hotela „Kragujevac” umesto koje će biti izgrađen gabaritni poslovni objekat
Autor: B. Kartalovićnedelja, 22.07.2018. u 09:00
(Фото Б. Кар­та­ло­вић)

Kragujevac – Bageri kopaju veliku rupu. Ruše baštu hotela „Kragujevac” u centru grada. Riju po sećanjima koja se snagom vulkanske erupcije, zajedno sa ogromnim grumenima zemlje što se bučno stropoštava u poređane kamione, probijaju kroz pore na telu. Bridi koža, znoj obliva čelo. Tu smo odrasli. Igrali se po vasceli dan, sve dok nam roditelji, kasno uveče, ne bi podviknuli s prozora visokih solitera. „Brane, dolazi kući!” Ta očeva naredba se nije mogla zanemariti. Napuštali bismo društvo, ali nismo bili tužni, jer smo znali da će se igra nastaviti sutra, posle slatkog sna koji je bio samo kratki predah između novih okupljanja oko hotela „Kragujevac”.

Ideja da se u centru grada podigne veliki moderni hotel, bar prema dostupnim zvaničnim podacima, promovisana je 1961. Pet godina kasnije, hotel „Kragujevac” je počeo da radi. Projektovala ga je Jovanka Jeftanović, koja je bila zadužena za urbanističku modernizaciju čitavog grada. U stvari, njegovog glavnog dela – centra.

Hotel je imao 89 soba sa 160 ležaja. Bio je visok osam spratova. Imao je restoran iz kojeg se ulazilo u salu iznad koje je pisalo – „Dansing bar”. Baš tako – „dansing bar”. Sedamdesetih godina prošlog veka...

Imao je hotel i bajne zelene žbunove u kojima su cvrkutali dobro skriveni vrapci – kragujevački dživdžani. I divne ružičnjake koji su se prostirali svud okolo bašte kojom su dominirali razgranati kestenovi što su pravili najbolji ’lad na svetu. O ružičnjacima se brinuo Laza Kamikaza. Mi klinci smo tako zvali vrednog hotelskog vrtlara, koji nas je stalno jurio i terao dalje od leja i žardinijera. Profesionalno obezbeđenje bilo je prisutno u hotelu samo kada je gost bio neki uvaženi političar, u svim drugim situacijama bio je dovoljan samo Laza Kamikaza.

Iza hotela, pored garaža, nekada je stajalo nekoliko vitih jablanova čije su krošnje strašno šumele i na blagom povetarcu. Iznad njih su, početkom svakog proleća, ukrug letela brojna jata lasta. Jablanovi su odavno posečeni, a s tim gorostasima nestale su i sićušne ptice koje su na nebu iznad hotela „Kragujevac” izvodile zanosan ples „crnih tačaka”.

Mada su u opticaju bile još dve lokacije u centru grada, hotel je podignut na mestu nekadašnjeg restorana društvene ishrane „Beograd”. Pola veka je radio u okviru Ugostiteljsko-turističkog preduzeća „Kragujevac”. Privatizovan je početkom ovog stoleća, a 2005. godine kupila ga je firma „Nova Sicilijana”. Nama novinarima su, povodom nekog događaja, stizali pozivi da dođemo u hotel „Nova Sicilijana”, sada opet dobijamo dopise u kojima piše da će to i to biti održano u hotelu „Kragujevac”.

U međuvremenu, hotel je potpuno renoviran. Do mere da je izgubio svoj nekadašnji izgled. Obimne građevinske radove nije „preživela” ni mala lepa fontana sa zidićem koji je bio išaran čarobnim ornamentima. Ispred hotela više nema ni čuvenog kragujevačkog korzoa koji smo mi klinci iz „sedamdesetih” jedva i upamtili. Sedeći na zidiću bašte, gledali smo starije momke i devojke kako prolaze u mimohodu. Ponekad, ne često, bili smo svedoci i pesničenja kragujevačkih mangupa koji su za mesto viteškog dvoboja birali upravo prostor oko hotela.

Hotel iz šezdeset i neke danas je teško prepoznati. Na red za „renoviranje” je došla i bašta. Umesto nje će biti podignut gabaritni poslovni objekat. Koga interesuju detalji – neka se raspita ili pogleda građevinsku tablu. Mene ne zanima.


Komentari6
cd962
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ljiljana Ljiljana
Nije problem seci drvece, ali je problem zasaditi novo. Jedna mala zemlja na Himalajima, Butan ima pravilo da za svako poseceno drvo mora da se zasadi 20 novih stabljika. Racunaju da ce bar dve stabljike izrasti u pravo drvece. Mozda bi mogli da naucimo nesto od onih koji brinu o svojoj zemlji.
Radoslav Jovanovic
Na čelu države je vlast koja za račun "profita" je spremna da se odrekne i dela svoje teritorije. Šta je čudno što jedan grad pretvaraju u beton i staklo?
Gordana
Pre kupovine bilo čega da inspekcije vide šta mora da se očuva,a sve te invesitire koji tamane drveće po Kragujevcu obavežu na sadnju duplo većeg broja... Setimo se,pa i za gradnju tržnog centra kod jezera na Bubnju posečeno najmanje 200 stabala, hotel Šumarice za gradnju sportske hale posekao ko zna koliko stabala u parku Šumarice. ( to niko nikad ranije nije smeo da takne, kao svetinju ).Pa gunđali su Kragujevčani i kada se seklo vremešno drveće zbog behaton pešačkih staza svuda po gradu, navodno, bilo je staro,pa moralo je... Ma besmisleno što prozivam inspekcije, one i rade kako im se naloži... Jedino neka građanska inicijativa kad se dozna za " pogrom" stabala gdegod... A i to je utopija danas. Jedino,ima smisla , ali treba i vreme, da se kod ovih mlađih naraštaja izgrađuje drugačija svest o prirodi-da priroda NIJE novac.
zivojin
U Kragujevcu je jezgro grada unisteno. Gradi se "divlje". Jednostavno ko ima para bira lokaciju i gradi. Urbanisticka resenja, od ranije, vise ne postoje. Lidl, Roda su u parku "Jezero". Skupi su parkovi u centru grada. Kragujevcani su indiferentni. Oni koji ovde ostanu bice zarobljeni u betonu.
Sasa Trajkovic
Još jednom se na delu pokazuje koliko kao narod i društvo NE poštujemo sopstvenu kulturu i autentičnost i potpuno ne kritički uvozimo sav šljam sa zapada u vidu neke savremne kulture i nekog neo liberalnog kapitalizma koji je već decenijama na tom istom zapadu pokazao svoju bezličnost i nehumanost. Naši gradovi gube svoju autentičnost i pretvaraju se u poslovne zone jeftine radne snage u službi krupnog kapitala... ako je to budućnost Srbije onda smo na dobrom putu u ...
Mirko
Сопствена култура и аутентичност коју струка није испоштовала се показала код Милошевог конака, Гимназије, Градске пијаце коју су урбанисти у потпуности девастирали након рата. Сам хотел са све ружичњаком и фасадом је више личио на пропали социјалистички хотел у Румунији из прошлог века него на европски хотел у центру једног града. Тако да горе од онога тешко да је могло бити.
Preporučujem 9

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja