sreda, 26.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:24

Balkanska – ulica starih zanata

Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture izradio je projekat kojim je predviđeno da se gradski lokali transformišu s jasnim predlogom zanata koji bi mogli da budu deo ulice
Autor: Branka Vasiljevićsubota, 21.07.2018. u 22:00
За­на­тли­је су још пре 13 го­ди­на по­кре­ну­ле зах­тев да Бал­кан­ска по­ста­не по­пут са­ра­јев­ске Ба­шчар­ши­је (Фото М. Величковић)

Njeno ime našlo se u pesmi, po njoj televizijska emisija nosi ime, ona je jedno od prvih mesta koje turisti vide kad dođu u Beograd – Balkanska ulica.

Ova saobraćajna arterija koja još 1872. godine spaja savamalski kraj i Terazije trenutno ne izgleda baš reprezentativno. Na trotoarima sa obe strane ulice nalaze se rupe u kojima u kuće zagledani turista ili pak zamišljeni Beograđanin lako mogu izvrnuti nogu, a sa oronulih zgrada uglavnom nastalih dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka užurbane prolaznike „vrebaju” delovi nekada prelepih fasada...

Tako je pre tri godine pisala „Politika” o stanju u ovoj uglavnom svim Beograđanima i turistima poznatoj ulici. Radovi na njenom uređenju počeli su konačno pre nekoliko dana. Podignuta je čuvena kocka u donjem delu ulice, dopremljene cevi, dovezeni bageri...

Uređenje Balkanske istovremeno prati i priča o njenom pretvaranju, odnosno vraćanju u „ulicu starih zanata”.

U dvadesetom veku ona je bila poznata po dućanima sa abadžijskom, voskarskom, saračkom, opančarskom i jorgandžijskom robom. Stanje je sada potpuno drugačije pa se zanatlije mogu izbrojati na preste jedne ruke – sarač, poslastičar, pekar i kapadžije. Bio je tu i tašner, ali je taj lokal pred zatvaranjem. Zanatlije su još pre 13 godina pokrenule zahtev da Balkanska postane poput sarajevske Baščaršije – mesto starih zanata.

Gradske vlasti sada pokušavaju da ovoj lepotici naboranog lica ponovo vrate staru funkciju. U taj posao uključen je Zavod za zaštitu spomenika kulture.

– Na sastanku održanom u opštini Savski venac sa stanovnicima Balkanske ulice juna 2017. godine jedna od tačaka dnevnog reda bio je i razgovor o njenom uređenju i pretvaranju u „ulicu starih zanata”. Žitelji su se saglasili sa Irenom Vujović, predsednicom opštine, i Goranom Vesićem, tadašnjim gradskim menadžerom, da se posle rekonstrukcije Balkanske ona pretvori u ulicu starih zanata, kako bi se očuvao jedinstveni duh jedne od najstarijih beogradskih ulica – rekli su u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada.

Ova institucija kulture napravila je preliminarnu analizu postojećeg stanja, ali i onoga šta ona ubuduće može da ponudi. Ustanovljeno da su problemi u vezi sa rekonstrukcijom i revitalizacijom Balkanske ulice brojni i da postoje dugi niz godina, ali da je početak rešenja problema uređenje ulice (kolovoza, pešačkih staza, usporavanje saobraćaja, uređenje fasada) i očuvanje duha koji nosi.

– Posle dobijanja spiska objekata koji se nalaze u vlasništvu poslovnog prostora grada Beograda izrađen je projekat kojim je predviđeno da se gradski lokali transformišu u radne ili prodajne prostore starih zanata, sa jasnim predlogom zanata koji bi mogli da budu deo buduće  ponude ove ulice. Taj pravilnik o starim zanatima obuhvata potez Balkanske ulice od hotela „Moskva” do Ulice Gavrila Principa – kažu u Zavodu.

Projekat koji je uradila ova institucija predviđa da se lokali mogu dodeliti javnim konkursom čije će propozicije biti jasno propisane.

– Potencijalni zakupci trebalo bi da osim sertifikata starog zanata prilože i predlog rešenja prostora i vizuelnog izgleda radnje, asortimana i plasmana robe – objašnjavaju u Zavodu i ističu da se u Republici Srbiji već stiču dobri preduslovi za poboljšanje stanja u kome se nalaze stari zanati jer postoje kanali prodaje proizvoda i usluga starih zanata.

Fasada koja mami poglede

(Foto M. Veličković)

Fasada koju u Balkanskoj obično svi primete nalazi se na kući broj 19, sazidanoj oko 1900. godine za porodicu Krsmanović. Reljef na fasadi izradio je Đorđe Jovanović, naš poznati vajar čija dela su i Vukov spomenik i spomenik Josifu Pančiću. Nažalost, od čitavog objekta danas je sačuvan samo deo pročelja sa reljefom koji prikazuje personifikaciju reke Save.

Isto ime 143 go­di­ne

Bal­kan­ska uli­ca do­bi­la je na­ziv po Bal­kan­skom po­lu­o­str­vu još 1872. go­di­ne. Na­sta­la je na pro­sto­ru iz­me­đu uli­ca Aba­džij­ske (Kra­lji­ce Na­ta­li­je) i Sa­va­mal­ske (Ga­vri­la Prin­ci­pa). Ovaj deo va­ro­ši pro­jek­to­vao je ču­ve­ni in­že­njer Franc Jan­ke. 

Jed­na od naj­sta­ri­jih gra­đe­vi­na u Bal­kan­skoj uli­ci je aba­džij­ska rad­nja Đor­đa Ar­se­ni­je­vi­ća, sa­zi­da­na 1876. go­di­ne, na ras­kr­sni­ci sa­da­šnjih uli­ca Bal­kan­ske i Kra­lji­ce Na­ta­li­je. Na pro­če­lju objek­ta bi­le su iz­ra­đe­ne ma­ka­ze, ko­je i da­nas uka­zu­ju da su se tu ne­ka­da kro­ji­la i ši­la ode­la. 

Uli­ca je go­di­na­ma bi­la po­zna­ta po naj­bo­ljoj će­ten-al­vi, sla­do­le­du, le­sko­vač­koj plje­ska­vi­ci i me­stu gde se mo­že na­ći sve od igle do lo­ko­mo­ti­ve. 


Komentari3
8378a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Милош Лазић
Балканска улица је позната и по Великој пивари књаза Милоша, на углу данашње Улице адмирала Гепрата, јер је у њој одржана прва позоришна представа новијег доба коју је уприличио Јоаким Вујић док је радио на књажевском двору у Крагујевцу, а 1858. године и Светоандрејска скупштина. Била је део културног и политичког живота Београда, а роштиљ је стигао доцније, са отварањем железничке станице 1885. године и путницима који су Балканском хрлили ка новом животу.
Aleksandar
Renovirati sve radnje tako da nisu vise sramota i Beograda, Srbije i zanatskog esnafa ako tako nesto uopste i postoji kod nas? Nakon toga dati u zakup te lokale mladim zanatlijama, koji je se bave starim zanatima na moderan i nov nacin, a takvih hvala bogu jos uvek ima.
Бранислав Станојловић
Шта вреди поправљати улицу кад је од старих занатлија остала само шачица стараца?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja