četvrtak, 15.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:13

Rimske nekropole oko Zelenog venca

Autor: Branka Vasiljevićsubota, 21.07.2018. u 18:42
Место на којем је пронађена лобања (Фото И. Милутиновић)

Ljudska lobanja nađena u ruševinama stare kuće u Jug Bogdanovoj 20 na Zelenom vencu prilikom kopanja za izgradnju novog hotela nalazi se na Institutu za sudsku medicinu. Tamo će biti analizirana, a kada će biti gotovi rezultati još se ne zna. Kada je pronađena na četiri metra dubine pre tri dana, čulo se da je reč je najverovatnije o delu starijeg skeleta.

Kako je ovaj prostor bio arheološko nalazište, a pre dva veka ovde se nalazilo i Srpsko groblje, deo popularnog Zelenjaka 19. jula obišla je i stručna služba Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Na gradilištu u Jug Bogdanovoj 20 nije utvrđeno postojanje arheološkog kulturnog sloja, niti bilo kakvih arheoloških nalaza i ostataka.

Treba napomenuti da su odmah posle policijskog uviđaja, 18. jula radovi na gradilištu nastavljeni, a tone zemlje odvezene sa ove lokacije.

Kakve tajne se kriju u slojevima ispod zgrada na Zelenom vencu pokazaće vreme. Ako se u obzir uzme šta se ovde sve vekovima nalazilo, za arheologe će posla biti sigurno.

Priča o jednom nalazištu dovoljna je da zagolica maštu. U Brankovoj ulici 16, tridesetih godina prošlog veka otkrivena je rimska nekropola. O tome šta je tada nađeno priča Rade Milić, arheolog Centra za urbani razvoj.

– U neposrednoj blizini Jug Bogdanove 20, u Brankovoj ulici, pronađeno je antičko groblje, jugozapadna nekropola Singidunuma, antičkog grada koji se nalazio na mestu današnjeg Beograda.
Do tog otkrića došli su arheolozi još tridesetih godina prošlog veka kada su, prilikom prosecanja Brankove ulice ka Mostu kralja Aleksandra, (današnjem Brankovom) otkriveni rimski grobovi i keramika. Podatke o značajnom otkriću publikovali su vrhunski arheolozi koji su istraživali prošlost antičkog Beograda – Nikola Vulić, Draga Garašanin i Dragoljub Bojović – objašnjava Milić.
U tom rimskom grobu iz 1931, na nekadašnjem imanju štampara Sladekovića, pronađena su i tri bronzana antička novčića, iz vremena rimskih careva Aurelijana i Klaudija Gotskog, koji su vladali u trećem veku nove ere.

– Grob je sazidan od sekundarno upotrebljenih antičkih stela, odnosno od delova starijih rimskih grobova. Pronađena je ploča od peščara sa nišom u čijem je središtu ljudsko poprsje. Natpis na ploči nam govori da je nadgrobni spomenik postavio Valerije Longin svom preminulom sinu Valeriju Maksiminu. Pronađena je još jedna fragmentovana nadgrobna ploča koju je rimskom isluženom vojniku postavila njegova supruga. I taj deo arheološkog nalaza potiče iz trećeg veka nove ere. U pravcu prema Pop Lukinoj i Karađorđevoj ulici pronađeno je još rimskih grobova – kaže Milić.
Nedaleko odatle, prilikom građevinskih radova u Kameničkoj ulici otkrivena je i zlatna poliedarska naušnica, izuzetan nalaz iz perioda ranog srednjeg veka i to iz vremena seobe naroda.
– Prema podacima iz starog inventara Narodnog muzeja u Beogradu, prilikom kopanja temelja za zgradu Lekarske komore na Zelenom vencu otkriveno je 4, 5 kilograma kasnorimskog novca. Bliži podaci o uslovima ovog nalaza nisu dati. Taj novac inače potiče iz petog veka nove ere – napominje Milić.

Mnogo vekova kasnije na prostoru oko Zelenog venca bilo je Staro srpsko groblje, podeljeno na Veliko i Kužno. Veliko groblje bilo je smešteno na padini gde je danas Brankova ulica, a Kužno gde su sahranjivani umrli od zaraznih bolesti nalazilo se u blizini hotela „Palas”.

Ukazom kneza Miloša 1826. godine Staro groblje je premešteno na prostor današnjeg parka „Tašmajdan”. Ali nisu svi umrli Beograđani napustili Zeleni venac. „Prelazak” na Taš dobili su uglavnom oni koji su imali porodice i novac. Sirotinja i samci ostali su da čuvaju prostor Zelenjaka.


Komentari3
08506
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sotir Gardačić
Kako to da se ne otkriva ništa iz osmanskog perioda Beograda kada je imao 100 hiljadu stanovnika?
tomkarlo
Vidim i sada pronalazimo rimske knjige, udžbenike, klupe, skamije.
Preporučujem 1
Nemanja Urosevic
тако што турци ништа нису ни градили осим ханова, кућа и трговина... школе, болнице, универзитети су за њих били непознати појмови
Preporučujem 36

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja