subota, 23.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:34
TEMA NEDELjE: SUDBINA 24 SUMNjIVE PRIVATIZACIJE

Stečaj nesporan, budućnost sporna

Otkako su 2011. godine Evropska komisija, a potom i Evropski parlament, od Vlade Srbije zahtevali preispitivanje 24 sporne privatizacije (iz perioda 2004–2011) potonje vlade su obećavale pozitivan epilog ovih slučajeva. Sedam godina kasnije samo četiri kompanije mogu da se pohvale dobrim poslovnim rezultatima
Autor: Anica Teleskovićsubota, 21.07.2018. u 22:00
Процес приватизације у Србији пратила је ерупција радничког незадовољства (Фото Д. Јевремовић)

Poslednji čin za pančevačku „Azotaru”, koja je bila jedna od kompanija na spisku 24 sumnjive privatizacije, otvorilo je ovih dana Ministarstvo privrede kada je pred Privrednim sudom u Pančevu podnelo zahtev za pokretanje stečaja. Prethodnu godinu kompanija je završila s gubitkom od četiri milijarde dinara, obaveze prema bankama bile su veće od dve milijarde dinara, što je dvostruko više od vrednosti celokupne imovine. Kompanija će biti ponuđena na prodaju iz stečaja što je, prema mišljenju nadležnih, jedina šansa za novi početak.

Ekonomska sudbina mnogih kompanija, sa spiska koji je 2011. godine napravio Savet za borbu protiv korupcije, ni do danas nije rešena. Ovo vladino telo je o ovim slučajevima redovno izveštavalo vladu i tužilaštvo. Ti izveštaji su ignorisani sve dok iz Evropske unije 2011. godine nije stigao zahtev u kome se od vlasti traži da istraži te slučajeve. Neke od njih su i danas u stečaju, mnoge su s bankama potpisale unapred pripremljeni plan reorganizacije kako bi prepakovale svoje dugove. Ima i onih koji, poput smederevske čeličane, posluju uspešno i na listi su najvećih izvoznika. Međutim, s dolaskom Kineza državi su ostali dugovi i obaveze stare firme pa je, paralelno s „HBIS grupom”, nastavilo da postoji i preduzeće „Železara Smederevo”. I dok kineski deo firme posluje u plusu, osnovna delatnost ovog preduzeća je prodaja sekundarnih sirovina. Prošle godine ova „ljuštura firma”, u kojoj su ostali svi dugovi i obaveze železare, bila je u minusu od 1,56 milijardi dinara. Dugovi kompanije dostižu 27 milijardi dinara, što je više od 220 miliona evra. Akumulirani gubitak ove godine dostiže čak 63 milijarde dinara, što je više od 500 miliona evra.

„Sartid”

Imovina nekadašnjeg „Sartida” danas je u vlasništvu kineskog „Hestila”. U aprilu 2016. godine ova kompanija preuzela je 98 imovinskih celina za 46 miliona evra i za vrlo kratko vreme potpuno preokrenula poslovanje ove kompanije. Smederevska čeličana, koja je godinama proizvodila gubitke, od 2016. godine je u plusu. Na kraju prošle godine „HBIS grupa Srbija” ostvarila je neto dobit od 2,48 miliona dinara.

„Jugoremedija”

Kompanija „Jugoremedija” trenutno je u stečaju. Zvanično, firma je bankrotirala u novembru 2016. godine. Stečajni upravnik je nekoliko puta bezuspešno pokušavao iz stečaja da proda ovu kompaniju. Poslednji put to je učinio u februaru ove godine. Vrednost ove fabrike lekova tada je procenjena na 3,9 miliona dinara, što je oko 30.000 evra. Svi zainteresovani ponuđači ponude mogu da dostave do 6. avgusta, a njihovo otvaranje biće javno.

„Mobtel”

Vlada Srbije je u decembru 2005. godine oduzela licencu za obavljanje telekomunikacionih usluga „Mobtelu” od prvih vlasnika porodice Karić, pa je formirala preduzeće „Mobi 63”. U leto 2006. godine ta kompanija prodata je norveškom „Telenoru” za 1,5 milijardi evra. U martu ove godine „Telenor grupa” potpisala je ugovor o prodaji svog poslovanja u regionu centralne i istočne Evrope s investicionim fondom PPF. Transakcija, koja uključuje mobilne operacije u Srbiji, Crnoj Gori, Bugarskoj i Mađarskoj, vredi 2,8 milijardi evra.

„Ce market”

Biznismeni Milan Beko i Miroslav Mišković u decembru 2005. kupili su 75 odsto akcija „Ce marketa” za oko 53 miliona dolara. Beko se iz ovog posla kasnije povukao, a belgijski „Delez” je pre sedam godina kupio od Miškovića „Delta Maksi”, u čijem sastavu je i „Ce market”.

„ATP Vojvodina”

Preduzeće je privatizovano 2004. godine, posle čega je kupac Ilija Dević hteo da izgradi novu autobusku stanicu za međumesni i međunarodni saobraćaj. Dević je završio investiciju i dobio dozvole, ali mu je onemogućeno da nova autobuska stanica počne da radi. I pored zvaničnih odluka stara autobuska stanica nije izmeštena, a kupcu nije ostavljena nikakva mogućnost da ostvaruje prihod i shodno tome izmiruje obaveze u realnom roku dogovorenom s agencijom. Ugovor je raskinut i „ATP Vojvodina” se nalazi u stečaju. Dević danas ima 38 odsto akcija u ovom preduzeću, na koje je upisana zaloga prvog reda. Podneo je više tužbi za naknadu štete.

„Luka Beograd”

Akcije „Luke Beograd” 2005. godine kupila je firma „Vorldfin” iz Luksemburga. Kasnije se ispostavilo da su se iza ovog investicionog fonda krili biznismeni Milan Beko i Miroslav Mišković. Vlasnik „Delta holdinga” ubrzo se povukao iz ovog biznisa. Izvršni direktor „Luke Beograd” danas je Milan Beko, a u ovom biznisu poslednjih nekoliko godina mu ne cvetaju ruže. Kompanija je s bankama još pre nekoliko godina potpisala unapred pripremljen plan reorganizacije (UPPR). Prošlu godinu firma je završila s gubitkom od 124 miliona dinara, što je nešto više od milion evra. Istorijski gubici ove firme veći su od milijardu dinara, a obaveze prema bankama dostižu sedam milijardi dinara.

Sindikalci na ulicama Beograda 2003. (Foto D. Jevremović)

Nacionalna štedionica

Nacionalnoj štedionici dodeljen je poslovni prostor Narodne banke Jugoslavije na besplatno korišćenje, što je bilo sporno za Savet za borbu protiv korupcije. Ispitivali su i strukturu vlasništva Nacionalne štedionice. Ova banka prodata je grčkoj EFG banci 2006. godine, koja je u međuvremenu promenila ime u Evrobanka. Na kraju 2017. godine ova banka ostvarila je dobit od 2,2 milijarde dinara.

„Večernje novosti”

Biznismen Milan Beko priznao je 2010. da je vlasnik lista „Večernje novosti” i rekao da je u taj posao ušao pošto je medijski koncern „Vac” tražio domaćeg partnera. Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, država u ovoj kompaniji ima 29,51 odsto akcija, a Komisija za hartije od vrednosti je još 2011. godine stavila privremenu meru zabrane prava glasa na akcije koje su bile u vlasništvu tri firme Milana Beka, koje zajedno imaju više od 60 odsto vlasništva. Sudbina ove kompanije još nije rešena.

„Veterinarski zavod Zemun”

„Veterinarski zavod Zemun” otišao je u stečaj u avgustu 2016. godine, nakon dogovora s poveriocima kojima se dugovalo više od 50 miliona evra. Od 25. aprila 2017. stekao je uslove da izađe iz stečaja. Poverioci su prethodno izglasali plan reorganizacije. Zavod je 2005. godine kupila kompanija Dragana Đurića „Zekstra” za 9,1 milion evra. Đurić je posle priznavanja krivičnog dela zloupotrebe položaja odgovornog lica, a u vezi s postupkom privatizacije „Veterinarskog zavoda”, dobio kaznu da godinu dana provede u kućnom zatvoru s nanogvicom i istom presudom je obavezan da s grupom „Zekstra” na ime imovinskopravnog zahteva u korist Zavoda, u kojem ima 70 odsto vlasništva, uplati oko 203 miliona dinara.

„Zastava elektro”

Ugovor o privatizaciji 2006. godine zaključen je s Rankom Dejanovićem, suprugom Slavice Đukić Dejanović. Imovina ovog preduzeća iz Rače prodata je 2010. godine južnokorejskoj „Juri” za 2,9 miliona evra.

„Tehnohemija”

Ova kompanija prodata je 2003. godine konzorcijumu dva fizička lica, Veljku Žižiću i Ristu Gojkoviću, na šest rata po ceni od 280 miliona dinara, što je po tadašnjem kursu iznosilo oko četiri miliona evra. Firma primenjuje unapred pripremljen plan reorganizacije. Na osnovu rešenja Višeg suda u Beogradu, Ristu Gojkoviću je 2015. godine privremeno oduzeto 5,2 odsto akcija. Kompanija sprovodi UPPR.

„Srbolek”

Komisija za hartije od vrednosti utvrdila je 2007. godine da su preduzeća Jovice Stefanovića preuzela kontrolu nad fabrikom lekova „Srbolek”, a da nisu dala ponudu za preuzimanje akcija i naložila mu da proda akcije ili da podnese ponudu. Stefanović je formalno izvršio ovaj nalog, ali je zadržao faktičku kontrolu nad „Srbolekom”. Jovica Stefanović i direktor „Srboleka” Mladen Lučić uhapšeni su 8. novembra 2010. godine na osnovu krivične prijave koju je protiv njih podnela Poreska uprava, kao i zbog sumnji na zloupotrebe u poslovanju „Srboleka”. Kompanija je danas u stečaju. Prema podacima s berze i firma „Invej”, Predraga Rankovića Peconija, u „Srboleku” ima 14,82 odsto akcija, ali je na njih upisana sudska blokada.

„Šinvoz”

Ovo zrenjaninsko preduzeće otišlo je u stečaj u novembru 2007. godine, a Agencija za privatizaciju je 31. januara 2008. raskinula ugovor s kupcem. Viši trgovinski sud u Beogradu je 2009. potvrdio prvostepenu odluku kojom „Šinvoz” pripada Nebojši Ivkoviću. Savet za borbu protiv korupcije je zaključio da je privatizacija drastičan primer nesavesnog rada Agencije za privatizaciju. „Šinvoz” je danas u vlasništvu TTC „Logistika”.

(Novica Kocić)

„Keramika Kanjiža”

Privatizacija ove kompanije počela je krajem 2002. godine, a suvlasnici firme postali su Živorad Vojinović i Ranko Lukić. Sukob dvojice vlasnika, oko kontrole nad firmom, doveo je preduzeće skoro do bankrota, a šteta je procenjena na oko 15 miliona evra. Policija u šest navrata nije asistirala u uvođenju legalnih organa u preduzeće. Početkom marta 2009. fabriku, koja je bila u stečajnom postupku, kupila je „Keramika Kanjiža plus”, iz Beograda  za 452 miliona dinara. To preduzeće, s udelom od po 50 odsto, osnovali su „Luka Beograd” i jedna firma registrovana na Kipru. Kompanija je danas u vlasništvu „Enliven holdinga” s Kipra.

„Prosveta”

Privatizovano je 2009. godine 70 odsto kapitala, pa je kupac „Media dva” postao većinski vlasnik društva. Zbog nepoštovanja ugovora Agencija za privatizaciju 2010. godine raskinula je taj ugovor. Iste godine počelo je restrukturiranje kompanije, a firma je prošla i UPPR. U 2017. godini sprovedena je i konverzija dugova u kapital.

„Azotara Pančevo”

Ministarstvo privrede podnelo je predlog za pokretanje stečajnog postupka nad „Azotarom” 4. jula ove godine Privrednom sudu Pančevo.

„Trudbenik gradnja”

„Trudbenik gradnja” je prodata preduzeću „Montera”, koje je bilo u vlasništvu Dragana Kopčalića, nekadašnjeg predsednika beogradskog odbora DS-a. Firma nije menjala vlasnika. Posluje s gubitkom.

Konverzija prava korišćenja u pravo svojine 16 hektara zemljišta na Novom Beogradu preduzeću „Del real” bez naknade

Savet je u svom izveštaju obavestio javnost da je rešenjem o konverziji Sekretarijata za imovinskopravne poslove Gradske uprave Beograda, preduzeću „Del real” priznato pravo svojine na zemljištu u državnoj svojini bez obaveze plaćanja naknade. Reč je o 16 hektara zemljišta na atraktivnoj lokaciji, koje je ovim rešenjem poklonjeno.

„Nuba”

U slučaju „Nuba invest”, bivši ministar Oliver Dulić sumnjičio se da je bez tendera izdao dozvolu za izgradnju optičkog kabla duž Koridora 10 relativno nepoznatom preduzeću „Nuba invest”. Reč je o poslu vrednom pet miliona evra.

Koncesija za auto-put Horgoš–Požega

Analizirana je dodela koncesije „Alpini i Poru” za finansiranje, projektovanje, izgradnju, korišćenje i održavanje auto-puta Horgoš–Požega. Savet je ocenio da je tehnička vlada zaključenjem ugovora o koncesiji prekoračila svoje nadležnosti.

Izvoz šećera u zemlje EU

Evropska unija je 2001. godine omogućila Srbiji izvoz šećera proizvedenog u našoj zemlji po preferencijalnim uslovima na tržište EU. Kako Evropska kancelarija za suzbijanje prevara OLAF, zbog neadekvatne kontrole porekla robe u Srbiji, nije mogla da utvrdi da li je bilo zloupotreba preferencijalnog statusa, EU je početkom 2003. godine našoj zemlji uvela sankcije na izvoz šećera.

„Putnik”

„Putnik” je privatizovan metodom javnog tendera u maju 2003. godine između ATD „Putnik” kao prodavca, Agencije za privatizaciju i „Univorld holdings limited” (UHL) kao kupca. Agencija za privatizaciju je ugovor kasnije raskinula (2005. godine), pa je UHL pokrenuo postupak pred Međunarodnim arbitražnim sudom, koji je rešen u korist ove firme. Agencija za privatizaciju, međutim, nije postupila po odluci Međunarodnog arbitražnog suda, niti po zaključku Vlade Srbije. „Putnik” je novog vlasnika našao na berzi još 2007. godine. Bila je to kiparska „Aciona investmentsa”, koja u ovoj kompaniji danas ima 84,24 odsto udela. Ministarstvo privrede ima 15 odsto deonica. Ostatak je u vlasništvu malih akcionara. Firma posluje s gubitkom od 69 miliona dinara i ima samo pet zaposlenih.

„Srbija turist”

„Univorld holding limited” (UHL) je 16. septembra 2003. godine s preduzećem „Srbija turist” a. d. iz Niša i Agencijom za privatizaciju zaključio ugovor o prodaji i kupovini društvenog kapitala „Srbija turista”. Kao i u slučaju „Putnika”, agencija je 30. juna 2006. godine raskinula ugovor primenom odredaba člana 41a Zakona o privatizaciji, iako je ugovor zaključen dve godine pre nego što su ove odredbe stupile na snagu. UHL se i u ovom slučaju obratio Međunarodnom arbitražnom sudu, koji je doneo odluku kojom je utvrđeno da je ugovor i dalje na snazi, a agenciji i „Srbija turistu” se nalaže da priznaju izvršenje ugovornih obaveza i vrate 997.824 akcija. Privredni sud u Beogradu stavio je blokadu na 69,97 odsto akcija, koje su u vlasništvu UHL holdinga. Ova kompanija već nekoliko godina ne predaje godišnje finansijske izveštaje.

„Galenika”

Slučaj koji je takođe imao epilog pred Međunarodnim arbitražnim sudom Međunarodne trgovinske komore. Ova kompanija je u novembru prošle godine prodata „Eliusu” iz Luksemburga za 16 miliona evra. S promenom vlasnika promenio se izgleda i trend poslovanja pa je „Galenika” iz minusa od 1,9 milijardi prešla u plus od 6,4 milijardi dinara.


Komentari7
29ed8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
Kod ''imovine preduzeca'' treba razlikovati izmedju (fizickih) pokretnih i nepokretnih STVARI i potrazivanja. Potrazivanja se namiruju zavisno od prodaje ali u svakom slucaju prestaju da postoje posto druga strana potrazivanja (preduzece) prestaje da postoji kao pravni subjekt. Ali fizicke stvari ne propadaju nego se mogu upotrebiti kao ''dotatna proizvodna sredsva'' kod drugog preduzeca (kupca) sa mogucom posledicom dotatnog zaposljavana. To pak ne znaci zaposljavanje radnika iz propalog preduzeca. Kad drzava preuzima odgovornost za radnike propalog preduzeca to znaci na racun gradjana poreskih obaveznika. To dalje znaci negiranje trzista kao regulatora cena i uspeha sto dalje znaci negiranje kapitalistickog nacina proizvodnje. Uvodjenje kapitalistickog nacina proizvodnje bez akceptacije posledica nije naravno logicno odnosno konsekventno. Rezutat je mnogo neresenih stecajeva. Drzava nije ''sredstvo'' za resavanje tog problema . ''Bez alata nema zanata''. Drzava nema ''alata'' .
Петар Дудић
Само кради! Бићеш ослобођен! Ово је један од примера.
Maki Smederevo
Prva privatizacije Azotare ,velika pljacka i hapsenja -epilog :svi oslobodjeni .I ovo je samo kraj agonije .Sto se tice Zelezare od osnivanja nikada nije bila u plusu (mozda samo danas ) ali dugovi kao sto vidimo ostaju na ledjima nasih gradjana .
Bosko Popeskov
Zna se koja je ekipa poslednja ozbiljno pokušala da istera ovo na čisto i kako je završila.
nikola andric
''Sto babica kilava deca''. Stecajevi su posao za specialiste. Iskusni advokati kao stecajni upravnici pod kontrolom nadleznog (gradjasnkog) sudije popisuju i odredjuju ''redosled potrazivanja'' u kontekstu ''zaloznog prava''. Zahtev za stecaj podnose potrazivaoci ne drzava. Preduzeca imaju status ''pravnog lica'', pravne konstrukcije koja tretira pravna lica kao da su fizicka lica. Samo fizicka lica mogu da delaju pa zbog toga pravna lica zastupaju fizicka lica (= direkcija). Pravno lice ima sopstvenu imovinu koja odgovara za dugove. Problem bivsih socijalistickih drzava je ''duplo vlasnistvo''. Drzava je vlasnik ''drzavnih preduzeca'' dok se ona kao pravna lica isto tako smatraju vlasnikom ''sopstvene imovine''. Preduzece pravno lice prestaje da postoji posle stecaja. Radnici nemaju ''drugu stranu ugovora'' poslodavca. Njihova potrazivanja nemaju duznika. Zbog njih odnosno ''socijalnih razloga'' drzava preuzima obaveze prema radnicima kao ''poseban vlasnik'' propalog preduzeca.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja