četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:10

„Verokio” gotov 2020 – nova privreda „staje na noge”

Institut za fiziku u Zemunu će do kraja 2020. napraviti centar „Verokio” od 4.000 metara kvadratnih, gde će se u okviru sistema CERN-a izvoditi najsavremeniji eksperimenti u oblasti fizike i visoke tehnologije
nedelja, 22.07.2018. u 10:02
(Фото Танјуг/Институз за физику/В.Ненезић)

Direktor Institut za fiziku Aleksandar Bogojević je rekao Tanjugu da će to biti i mesto na kome će se po prvi put u našoj zemlji sprovoditi 'naučno-tehnološki izazovi', poznati u svetu.

Objasnio je da će „Verokio” imati naziv po čuvenom italijanskom učitelju i vajaru Andreu del Verokiu, čiji je jedan od poznatih učenika bio i Leonardo da Vinči, kao i da će projekat biti realizovan zajedno sa najvećim centrom za istraživanje elementarnih čestica - Evropskom organizacijom za nuklearna istraživana (CERN), Mrežom nacionalnih instituta Italije (INFN) i najvećim naučnim postrojenjem u Nemačkoj DESY i drugim partnerima, a sa naše strane će biti uključena i Petnica.

Država će za izgradnju objekta obezbediti pet miliona evra i još toliko kroz opremu daće pomenuti najveći međunarodni naučni centri, u narednih desetak godina.

Ideja je da se napravi fabrika za genije, ističe Bogojević.

„Verokio projekat je naša ideja koju već duži niz godina razvijamo na Institutu za fiziku i za koji smo pre pola godine dobili podršku Vlade Srbije i postao je prioritetan projekat vlade u oblasti inovacija. Sada smo u fazi projekovanja i završavanja administrativnih stvari i za par meseci to predajemo Agenciji za implementaciju projekata koja će to raditi u ime vlade. I do kraja godine biće raspisan tender za izvođača i počinju građevinski radovi”, rekao je on.

„Verokio” će imati specijalnu međunarodnu kompomentu, realizovaće konkretne naučne projekte u oblastima bliskim fizici i tehnologiji, gde se neće samo pisati naučni radovi već rešavati problemi.

Takođe, pojedini delovi napravljeni u 'Verokiu' će se ugrađivati u CERN-ove eksperimente.

„Kada je nastao CERN pedesetih godina prošlog veka, na razvalinama Evrope, ideja je bila da se napravi distribuirani evropski institut, koji će biti malo ovde, malo onde. Ipak, akcelerator nije moguće tako podeliti. Sada se CERN vraća svojim osnovnim idejama pošto se danas lako putuje iz jedne u drugu zemlju”, kaže Bogojević.

Inače, sedište CERN-a se nalazi kod Ženeve, gde se stotinak metara pod zemljom u tunelu dužine 27 km nalazi najveća mašina na svetu odnosno CERN-ov akcelerator čestica ili Veliki sudarač hadrona (LHC).

To je ujedno i najveći mikroskop elementarnih čestica na svetu, koji radi na najnižoj temperaturi u Sunčevom sistemu, gde je postignut najveći vakuum na planeti i najveća dostupna energija sudara - ubrzavaju se protoni koji se zatim sudaraju kako bi se analizom tih sudara bolje shvatio svet čestica i razumela kakva je struktura materije u univerzumu.

Bogojević dodaje da Institut za fiziku već realizuje neke eksperimente sa CERN -om, s obzirom da je u Beogradu prisutna ATLAS grupa. Kako kaže, da bi CERN otkrio neku novu česticu to može da košta na desetine milijardi evra, za šta je teško obezbediti sredstva od evropskih zemalja.

Bogojević ističe da treba osvojiti nove tehnologije i da zemlje koje u to ulažu poboljšavaju performanse svojih industrija i podižu njihovu kompetitivnost.

„Mi ove godine trajno ulazimo u članstvo CERN - a. To je velika organizacija sa velikim brojem zemalja i oni moraju članicama odnosno njihovim vladama da pokažu da imaju ne samo naučne već i ekonomske koristi, zbog čega i idu na ekonomsku inovacionu saradnju”.

U 'Verokiu' će se, dodaje, praviti pojedini delovi koji će se ugrađivati u veliki CERN- ov akcelerator.

Reč je o apsolutno najsložnijoj tehnici u oblasti elektronike, kompjutera, što će doprineti da u određenim specijalizovanim oblastima tehnologije postanemo vodeći u svetu, što će biti veoma značajno za našu privredu.

„Verokio će dugoročno biti veoma koristan, već i jeste , jer Srbija zbog njega i drugih projekata koje imamo sa CERN-om, s ozbirom da se sada u Institutu za fiziku nalazi i tzv. oficir za vezu za industrijsku saradnju Srbije i CERN-a, dobija na stotine hiljada evra svake godine. Kada bude radio Verokio to će biti mnogo više, nekoliko miliona evra godišnje, kako se očekuje prema veličini Srbije”.

Naglašava da će prava i najveća korist u početku biti od razvoja visokih tehnologija za onaj deo naše privrede koji je već tehnološki razvijen, a to je trenutno isključivo IT sektor, koji beleži veliki rast. „Postepeno u Srbiji potpuno nova privreda staje na noge, koje mi nismo svesni. Neke od tih firmi nisu velike, neke iskljičivo izvoze, a za pojedine se ni ne zna da postoje na našem tržištu, ali su izvanredne i tek će se podići na noge”.

Institut za fiziku već ima saradnju sa Privrednom komorom Srbije u cilju pronalaženja firmi sa interesantnim sposobnostima, kapacitetima i interesovanjima i koje bi trebalo uključiti u projekte koji će se realizovati u 'Verokiu'.

Naglašava da ih ima mnogo više nego što ljudi misle i one mogu da imaju velike koristi od 'Verokia' i CERN-a.

Sam objekat centra 'Verokio' će se sastojati iz dve zgrade od ukupno 4.000 metara kvadratnih, od čega će jedna zgrada biti za rad ljudi od oko 3.000 kvadrata odnosno za rad oko 50 najboljih studenata završnih godina diplomskih studija i postidiplomskih, okupljenih oko određenog projekta: fizičara, biologa, inženjera, dizajnera i drugih struka potrebnih za neki određeni projekat.

Ta zgrada će se nalaziti u dvorištu Instituta za fiziku i imaće pogled na Dunav i Pupinov most, a iznad nje će se nalaziti fabričko postrojenje u kojem će se specijalizovana oprema iz CERN-a, Nemačke i Italije alocirati i tu će se praviti, često samo u jednom primerku, izrazito sofisticirana 'sprava', koja će u pojedinim slučajevima biti i veoma mala.

„To je jako složena oprema, najbolja koja postoji na svetu”, rekao je Bogojević navodeći da će naši mladi stručnjaci ići prethodno na obuku u Ženevu.

Govoreći o naučno-tehnološkim izazovima, rekao je da oni podrazumevaju okupljanje naučnih i obrazovnih institucija i privrede, za rešavanje nekog jako teškog tehnološkog izazova, to jest zadatka u određenom periodu i uslovima.

Obezbede se uslovi, prijave se timovi i ko uspe da ga reši dobija novčani nagradni fond, čime se podstiče inovativnost i vidi se koliki je kapacitet jedne zemlje u pojedinoj oblasti.

„Ovo će biti pravo mesto za tako nešto. Najpoznatiji takav izazov u poslednjih nekoliko godina je bio koja će privatna firma prva otići u svemir, sa nagradnim fondom od miliona dolara. Za sam projekat je potrebno mnogo više sredstava, ali od reklame koju dobija pobednik može da se dobije mnogo više novca. Takvi izazovi spajaju nauku, privredu i građane na uzbudljiv način”.

Jedan od izazova je, na primer, bio i kako spustiti jaje sa vrha zgrade odnosno baciti ga, a da se ne razbije, koristeći samo kesu raznog đubreta. Svi timovi su imali isti sadržaj u kesi. (Tanjug)


Komentari1
bc4d3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Боба
Значи поред чувеног српског физичара Павла Савића ми ћемо одавати признање италијанском учитељу Леонарда Давинчија???? Наша квазиелита укључујући и научну изгледа презире све што мирише на српско порекло па је све "странско" боље. Не треба се изгледа чудити што демографски изумиремо, све почиње од непоштовања себе.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja