sreda, 19.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:45

Brza hrana podstiče depresiju

Nezdrav jelovnik uvećava rizik od raznih psihičkih oboljenja, tvrdi dr Tijana Antin Pavlović, dok mediteranska hrana bogata voćem, povrćem, ribom i koštunjavim proizvodima znatno smanjuje rizik od moždanog udara i kognitivnih oštećenja
Autor: Jelena Popadićnedelja, 22.07.2018. u 11:27
Добре навике у исхрани граде се до пете или шесте године (Фото Д. Јевремовић)

Kako se hranite? Ovo pitanje veoma retko ćete čuti u ordinaciji nekog od naših psihijatara. Međutim, veliki svetski univerzitetski centri, poput Harvarda i Kolumbije, već godinama ukazuju na vezu hrane sa našim psihičkim stanjem.

Najčešće se pominje povezanost između loše ishrane i depresije. „Džank fud” hrani depresiju i uvećava rizik od ove bolesti, tvrdi dr Tijana Antin Pavlović. S druge strane, mediteranska ishrana bogata, voćem, povrćem, ribom i koštunjavim proizvodima znatno smanjuje rizik od ove bolesti (od 25 do 35 odsto). Takođe, ljudi koji preferiraju mediteransku hranu imaju manje šanse da dožive moždani udar ili da obole od kognitivnih oštećenja.

Dr Pavlović podseća da je izbalansirana ishrana važna komponenta mentalnog zdravlja i da je inspirisala jednu oblast psihijatrije, nutritivnu ili ortomolekularnu. U našoj zemlji, kao i u regionu, ova oblast je tek u povoju.

– Izbalansiranom ishranom i unosom hranljivih supstanci i dijetetskih suplemenata može se preventivno delovati na pojavu i uticati na stepen i razvoj mentalnih oboljenja kod dece, ali i kod odraslih osoba – kaže dr Pavlović, specijalista dečje i adolescentske psihijatrije, u razgovoru za naš list.

Podseća da je američki nobelovac Lajnus Poling 1968. godine ukazao na značaj korišćenja određenih namirnica prilikom lečenja mentalnih oboljenja i prvi upotrebio izraz ortomolekularno.

Baš zbog toga, kako kaže, mora stalno da nam bude u glavi poznata izreka: „Ono si što pojedeš”.

– Mozak funkcioniše zahvaljujući neurotransmiterima, za čije je stvaranje neophodan čitav orkestar hranljivih supstanci, poput magnezijuma, aminokiselina ili cinka. Ukoliko ishrana određene osobe nije odgovarajuća izostaju adekvatni neurotransmiteri – objašnjava naša sagovornica.

Osim toga, većina novijih, uglavnom američkih studija ukazuje da izbacivanje glutena, proteina žitarica, i kazeina, proteina mleka, iz ishrane dece sa autizmom može dovesti do znatnog poboljšanja njihovog stanja.

– Novi režim ishrane dovodi do poboljšanja vizuelnog kontakta, socijalne motivisanosti, koncentracije, smanjenja razdražljivosti i hiperaktivnosti kod dece. Donosi im bolji i kvalitetniji san. Iako ne možemo da tvrdimo da neodgovarajuća ishrana izaziva autizam, postoji metabolička teorija koja tvrdi da nekompletno varenje glutena i kazeina ima opojno dejstvo na mozak – reči su naše sagovornice.

Ona dodaje da se zdrave navike u ishrani deteta grade do pete ili šeste godine života. Tada dete i zavoli određene namirnice.

– Veoma je važno da roditelji pruže dobar primer detetu. Kada je o ishrani dece reč, neophodno je izbaciti industrijski prerađenu i rafinisanu hranu. Nažalost, naša deca najčešće za užinu nose razne grickalice, gazirane sokove, keks, slatkiše ili picu. Sve to u organizam mora da se unosi dozirano. Ne samo da je reč o „praznim kalorijama”, već ova hrana iscrpljuje mentalnu i fizičku energiju deteta, utiče na raspoloženje i remeti mu bistrinu uma – upozorava dr Pavlović.

Dodaje da su deca vrlo osetljiva na šećer, čije konzumiranje dovodi do stvaranja velikih količina adrenalina, ubrzavanja pulsa i krvnog pritiska. To stvara unutrašnji nemir, uvećava razdražljivost, smanjuje koncentraciju i otežava učenje.

Naša sagovornica dodaje da se konvencionalna psihijatrija najviše bavi simptomima bolesti, a nutritivna, kojoj se ona posvetila, traži uzroke i ispituje „individualni biohemijski profil pacijenta”. Ova grana psihijatrije objedinjuje konvencionalno lečenje sa određenom nutritivnom terapijom i fizičkom aktivnošću. Odgovarajući lekovi i psihoterapija se podrazumevaju. Cilj je postizanje balansa na fizičkom, mentalnom, emotivnom, socijalnom i duhovnom planu.

Kompleks vitamina za zdravo odrastanje

Za učenje su neophodni inteligencija, motivacija i koncentracija, objašnjava dr Tijana Antin Pavlović, a na sve to može uticati način ishrane tokom detinjstva. Pored vitamin Be kompleksa, vitamina Ce, kalcijuma, magnezijuma, cinka i joda, neophodno je unositi i omega 3 nezasićene masne kiseline, kojih najviše ima u ribi i hladno ceđenim uljima. Osnovni sastojci zdravog doručka, ali i svih obroka, jesu integralne žitarice, voće, povrće, riba, posno meso, bademi, lešnici, orasi, sveže ceđeni prirodni sokovi…

– Ranije su deca pila kuglice ribljeg ulja, koje je bogato omega 3 masnim kiselima. Sećam se da sam ga i ja kao dete svakodnevno pila u vrtiću. Ne znam zašto je to izašlo iz prakse, ali bi zato roditelji trebalo da uvedu ovaj suplement deci. To bi trebalo da piju i trudnice – kaže naša sagovornica, uz napomenu da se nedostatak omega 3 masnih kiselina često javlja kod dece koja imaju poremećaj pažnje ili su hiperaktivna (ADHD). Osim toga, mališanima danas veoma često nedostaje i vitamin De, što se povezuje sa mnogobrojnim psihijatrijskim stanjima, najčešće sa pojavom rane šizofrenije i spektrom autističnih poremećaja.


Komentari2
63b60
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Muradim Rebronja
Ne postoji brza hrana nego brza usluga. A hrana može da bude zdrava ili nezdrava. Nutricijski neizbalansirana hrana je nezdrava a nezdravo je i unošenje u organizam i više zdrave hrane nego što je potrebno. Kada, pored ostalog, planirimo ishranu zaposlenih, jedno je za drvoseče a drugo je za zaposlene u kancelarijama. Time će se, ako Bog da, baviti nove ugostiteljske škole za novo doba na čelu sa Rebronjinim balkanskim kulinarsklm institutom registrovanim u Kanadi.
Marko Sredić
Cela stvar je okrenuta naopačke.Ne podstiče brza hrana depresiju,već siromaštvo i nemogućnost kupovine kvalitetnijih namirnica.Za kvalitetnu hranu morate imati dosta novca,a u Srbiji sa najnižim platama u Evropi,gde se ljudi svakodnevno bore za goli opstanak i da uopšte imaju neku hranu,to je nemoguća misija.Kada se dugo borite za opstanak,jedan broj ljudi popusti i pada u depresiju,jer ne vidi izlaz iz situacije.Kao i uvek cela stvar ide od vrha po sledećem rasporedu - loša i korumpirana vlast vodi lošu ekonomsku politiku,što dovodi do velikog siromaštva u zemlji,a koje dramatično utiče na psihičko i fizičko stanje ljudi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja