nedelja, 23.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:48
FILATELIJA

U čast Antona Koha i Vladimira Dimitrijeviča Laskareva

Prigodno filatelističko izdanje Nauka sastoji se od četiri marke, nominalnih vrednosti 23 dinara i dva FDC koverta, štampano je u tiražu od 15.000 primeraka, a u opticaju je od 10. jula
ponedeljak, 23.07.2018. u 20:00
(Фото:Пошта Србије)

Sto sedamdeset pet godina od rođenja Antona Koha
Anton Koh (Sombor, 7. 1. 1843 – Budimpešta, 8. 2. 1927), nakon završetka studija u Pešti, od 1869. postaje saradnik geološkog instituta u Pešti i odlazi na usavršavanja u Beč i Bon (1869–1970). U Klužu je 1872. izabran za profesora geologije i mineralogije, a 1895. izabran je za akademika i prelazi u Budimpeštu, gde kao profesor geologije i paleontologije nastavlja svoj rad. Od 1864. počinje da analizira trahite i vodi geološka istraživanja Fruške gore. Tema njegove pristupne besede Mađarskoj akademiji nauka bila je geologija Fruške gore (predstavlja prvu monografiju i geološku kartu Fruške gore). Njegov naučni opus se ogleda na više polja: sastavio je pregled minerala Transilvanije (1885), obradio tercijar Transilvanijskog basena (1894, 1900), bavio se analizom soli, dokumentovano pratio zemljotrese i analizirao meteorite Transilvanije; proučavao je geologiju Piliša i Višegradske gore. Poslednjih godina svog života istraživanja je usmerio na paleontologiju i istoriju geologije. U njegovu čast, 34 fosila imaju njegovo prezime.

Stručna saradnja: dr Tivadar Gaudenji, sekretar Sekcije za istoriju geologije Srpskog geološkog društva

Sto pedeset godina od rođenja Vladimira Dimitrijeviča Laskareva
Vladimir D. Laskarev (Birjuč, Rusija, 26. jun 1868 – Beograd, 10. april 1954), geolog i mineralog, završio je Univerzitet u Odesi, specijalizaciju u Beču i magistrirao u Odesi 1903. Doktorsku disertaciju odbranio je 1916. u Kijevu. Radio je kao profesor geologije na Univerzitetu u Odesi, a u Beograd je došao 1920. kao već poznati stručnjak sa bogatim iskustvom koje je stekao obilazeći brojne geološke lokalitete Evrope. Predavao je paleontologiju na Beogradskom univerzitetu. Glavna oblast proučavanja Laskareva bila je stratigrafija neogena i kvartara. Rukovodio je izradom detaljne geološke karte okoline Beograda. Uveo je termin „Paratetis” u geološku literaturu i praksu. Dopisni član Srpske kraljevske akademije postao je 1932. godine, a pravi 1947. Od 1948. bio je redovni član Srpske akademije nauka. Bio je upravnik novostvorenog Geološkog instituta Srpske akademije nauka (1947), počasni član Mineraloškog društva u Petrogradu, član Volinskog društva prirodnjaka i Dnjestrovskog društva prirodnjaka.

Stručna saradnja: Srpska akademija nauka i umetnosti

Umetnička obrada: Anamari Banjac, akademski slikar


Komentari0
0ec2c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja