nedelja, 12.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 22.07.2018. u 22:25 Mirjana Sretenović

Skulpturama skidam kožu

Rad umetnice Ivane Bašić njujorški Vitni muzej uvrstio u svoju stalnu kolekciju, a u Beogradu otvorena njena izložba u galeriji „Novembar”
Рад Иване Башић „Belay my light, the ground is gone” (Фото La Panacee)

Umetnica Ivana Bašić osam godina živi u Njujorku i njeni radovi dobijaju međunarodno priznanje koje joj odaju najpoznatiji svetski kustosi i institucije savremene umetnosti zbog jedinstvenog pristupa figuraciji, materijalima i složenim procesima koje koristi u svojoj produkciji.

Njen rad „Soma” je, uz radove najvećih savremenih umetnika 2016, predstavljen na izložbi „Dreamlands” u njujorškom Vitni muzeju američke umetnosti, koji ga je i otkupio i uvrstio u svoju stalnu kolekciju. Potom izlaže u Njujorku (Hessel Museum i galerijama Andrea Rosen, Lules&King, Kate Werble), u Parizu (Galerie Pact), Londonu (Annka Kultys), Frajburgu (Kunstverein Freiburg), Majamiju (Nina Johnson), Berlinu (Gillmeier&Rech), Barseloni (Nogueras Blanchard), Los Anđelesu (Martos Gallery), Stokholmu (Loyal), Vaomingu, Kanzasu, Šangaju.

Prošle godine Ivana dobija ponudu za samostalnu izložbu u jednoj od najprestižnijih galerija na svetu „Marlboro”, sa sedištima u Njujorku i Londonu, koja je predstavljala kultne umetnike kao što su Mark Rotko, Lusijan Frojd, Henri Matis, Rene Magrit, Toni Mateli.

Ova umetnica će učestvovati na ovogodišnjem Oktobarskom salonu, a u galeriji „Novembar” (Kursulina 22) do 30. jula traje njena prva beogradska samostalna izložba „Bez tla” na kojoj vidimo skulpture vajane u glini, modelirane u silikonu i odlivene u vosku, sa elementima alabastera, duvanog stakla i nerđajućeg čelika.

Govoreći o video-radu „Soma”, umetnica ističe da je reč o digitalnom avatar-telu koje je napravljeno od njene skenirane kože i tela.

‒ Tržište digitalnih tela je doživelo pravu eksploziju i sve više filmova i reklama koristi ovu vrstu tehnološke zamene za glumce jer je to znatno brže i jednostavnije. Ta apstraktna tela su većinom bez reference na realne ljude i identitete, zbog obzira prema privatnosti kojom je digitalna kultura opsednuta. Moj cilj je bio da nasuprot tome napravim sopstveno digitalno telo koje je povezano sa mojim realnim identitetom, ne bi li kroz njegovu neograničenu onlajn upotrebu isprovocirala rascep između sopstvenog identiteta i tela koje ga predstavlja. Kako je čitava realnost bazirana na singularnosti tela i jedinstvenom telu koje predstavlja taj identitet, umnožavanjem mog tela, bez mog ličnog učešća u tome, želela sam da ponudim alternativni model anonimnosti koji se rađa upravo iz bezgranične multiplikacije ‒ kaže Ivana Bašić (32), koja je nakon studija grafičkog dizajna na Megatrendu, master iz digitalne tehnologije završila na Njujorškom univerzitetu.

‒ Zanima me ta tanka linija između postojanja i nestajanja. Mi smo sadržani u materiji, ali nismo samo materija i ovaj konflikt je nešto što se prožima kroz sve aspekte realnosti. Iz tog razloga skulpturama skidam kožu i otkrivam ono ispod nje, materiju koja je vremenski ograničena. Često se osećam kao da kopam po tajnama univerzuma, u potrazi za alternativnim scenarijom od konačnosti smrti i nestajanja, a neke od alternativa su metamorfoze materije kroz koje prolazi digitalno telo, kod kojeg se kičma lagano savija unazad, van granica mogućeg, glava upada u stomak kroz koji prolaze i ruke, telo se proširuje jer nema granice fizičke ni vremenske. Ono je večno i nastoji da postoji uprkos materiji.

Ivana je nekoliko godina upoznavala njujoršku umetničku scenu. Ako radite sami u studiju, kaže, to nije princip kojim se ide, jer je Njujork „prepun ljudi među kojima svi smatraju da zaslužuju uspeh, a scena je izuzetno elitistička, hermetična i ne zanimaju je novi ljudi”.

Ivana Bašić (Foto Tiffany Nicholson)

‒ Do šest popodne radim kao direktor digitalnog dizajna u jednoj kompaniji, a kada pripremam radove od sedam uveče do tri ujutru mesecima radim u studiju. Način na koji ja funkcionišem je za većinu ljudi čak i ovde prevelika žrtva, ali ako imate viziju i upornost, i spremni ste da uložite bezgraničan rad, to je sve što je bitno i rezultati se materijalizuju bez izuzetka ‒ navodi naša sagovornica.

Ističe da se na tamošnjoj sceni može videti sve: od postinternet umetnosti (inspirisane digitalnom estetikom), pa sve do konzervativnog figurativnog slikarstva kao kontrareakcije na to.

‒ Uspeh zavisi od mnogo faktora, a jedan od bitnijih je socijalno pozicioniranje i uspostavljanje kontakata i to mi je jedno od najtežih saznanja. Kvalitet se podrazumeva, ali možete da se popnete do vrha zahvaljujući kontaktima čak i ako nema kvaliteta, ali to najčešće ne traje dugo. Mnogi odustanu, ali ukoliko želite tamo da stvarate, morate da prihvatite da su to okolnosti i da se borite za svoj prostor, ako verujete u svoj rad. Njujork me je naterao da prevaziđem mnogo svojih blokada ‒ kaže Ivana Bašić, koja nije pristala da je zastupa samo jedna galerija jer time, smatra, eliminiše sve veće mogućnosti koje mogu da dođu. Radi sa nekoliko njih, a matična joj je „Marlboro”.

Pominje i da treba vremena dok rad ne postane samoodrživ, jer su produkcije poput njene veoma skupe. Zahtevaju mnogo sati ručnog rada, veliki broj asistenata, kao i skupe materijale. Ali, sve ide svojim tokom, kaže Ivana koja sa žarom i vedrinom priča o svojim planovima. Nikola Burio, nekada kustos Tejt galerije i jedan od osnivača „Palais de Tokyo” u Parizu, iz čijih je knjiga učila na fakultetu, dao joj je neograničeni budžet za produkciju rada „Belay my light, the ground is gone” u Centru savremene umetnosti u Monpeljeu 2018. i pisao je o njenom radu u svom poslednjem teorijskom tekstu po nazivom „Molekularna revolucija”.

‒ Srećna sam što napokon mogu da donesem svoje radove kući u Srbiju. U svim intervjuima me pitaju o našem identitetu i o tome odakle dolazim. U Njujorku sam Beograđanka i pokušavam da nas predstavljam u najboljem mogućem svetlu na sceni savremene umetnosti ‒ kaže Ivana Bašić.

Komentari0
ec68f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja