četvrtak, 20.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:53

Tri uslova za počasne doktorate

Na Univerzitetu u Beogradu ovo priznanje može da dobije neko ko je dao značajan doprinos razvoju svetske nauke i sarađuje sa univerzitetskim ustanovama (drži predavanja, prima studente i saradnike), a treći kriterijum je da je ličnost bez moralnih prestupa – kaže prof. dr Živoslav Tešić, predsednik Komisije za univerzitetska priznanja
Autor: Branislav Radivojšanedelja, 22.07.2018. u 21:25
Додела почасног доктората БУ америчком професору Мајклу Волцеру изазвала је бурне реакције због његове подршке НАТО бомбардовању Југославије (Фото ФПН)

Na poslednjoj sednici pred letnji odmor Senat Univerziteta u Beogradu doneo je odluku o izboru Timotija Vilijamsona, Džudit Batler i mitropolita dr Ilariona Alfejeva za počasne doktore ovog univerziteta. Odluka je u javnosti prošla gotovo nezapaženo jer odluke o počasnim doktoratima, ako je reč o manje poznatim ličnostima, širu javnost ne interesuju. S druge strane, javnost se veoma zainteresuje za ove odluke ako su po nečemu sporne, kao što je bio slučaj s počasnim doktoratom američkog profesora Majkla Volcera 2010. godine.

Tadašnji Senat Univerziteta u Beogradu poverovao je predlagaču da je reč o „kritičkom intelektualcu i borcu za socijalnu pravdu”, da bi se kasnije ispostavilo da se isti čovek 1999. zalagao za „humanitarnu intervenciju” NATO-a u Jugoslaviji.

To je izazvalo buru nezadovoljstva u ovdašnjoj javnosti, a više od stotinu profesora univerziteta uputilo je peticiju za opoziv donete odluke. Međutim, Majkl Volcer je ostao počasni doktor beogradskog univerziteta.

Kako se posle ovog propusta Univerzitet u Beogradu čuva od sličnih iznenađenja?

Prorektor Živoslav Tešić, aktuelni predsednik Komisije za univerzitetska priznanja, kaže da Senat usvaja predloge koji su veoma dobro obrazloženi, a predloženi kandidati moraju da budu ličnosti: koje su dale značajan doprinos razvoju svetske nauke, koje su u bliskoj vezi s nekom od ustanova Univerziteta u Beogradu (držali predavanja, primali studente i saradnike), akademske ličnosti, bez moralnih prestupa.

U vezi s ovim trećim uslovom profesor Tešić pominje jednu neuspešnu kandidaturu, i to naučnika koji je bio i pred dodelom Nobelove nagrade: davao je neke „mačo” izjave o ženama i odmah je skinut s liste predloga.

Na osnovu spiska počasnih doktora nauka očigledno je i to da se Univerzitet u Beogradu poslednjih godina orijentiše isključivo na strance, pretežno iz vodećih zapadnih zemalja i Rusije. Orijentiše se isključivo na naučnike, kao i ostali naši veliki univerziteti (Niš, Novi Sad, Kragujevac), za razliku od univerziteta u nekim drugim zemljama.

Poslednji slučaj dodele počasnog doktorata državniku u Beogradu dogodio se 2011 – reč je o priznanju Vladimiru Putinu. Godinu pre toga počast je pripala Franku Fratiniju, tadašnjem ministru spoljnih poslova Italije, ali je ovaj vid naklonosti političarima, kad je o počasnim doktoratima reč, u Srbiji napušten, za razliku od prošlih decenija, kada su počasni doktorati državnicima često dodeljivani. Recimo, od 1954. do 1965. godine Univerzitet u Beogradu je dodelio samo pet ovakvih priznanja, od kojih jedino Pavle Savić nije bio državnik (ostali: Dželal Bajar –Turska, U Nu – Burma, Ahmed Sukarno – Indonezija, Georgijus Papandreu – Grčka). Naravno, priznanje je dodeljeno i Titu (1971).

Nekada, pak, nije reč o državnicima, nego o poznatim intelektualcima koji su u kriznim vremenima stali na stranu naše zemlje i, kao vid zahvalnosti, usledila je odluka o počasnom doktoratu. Tako je Remzi Klark, nekadašnji američki ministar pravde, 1999. godine proglašen za počasnog doktora Univerziteta u Beogradu jer se protivio bombardovanju Jugoslavije, dok je britanski pisac Harold Pinter, kao osvedočeni protivnik upotrebe američke vojne sile, dobio isto priznanje kragujevačkog univerziteta.

Prof. dr Branka Kovačevića, rektora Univerziteta u Beogradu u vreme kada su donete odluke o počasnom doktoratu Franka Fratinija i Vladimira Putina, ali i Majkla Volcera, pitamo za pojedinosti u vezi sa ovim odlukama. Kaže da treba imati u vidu i bar neke tadašnje okolnosti. Podseća da je Fratini profesor Univerziteta u Milanu, a da je veoma zaslužan za ukidanje viza EU (2009) našim građanima, ali i naučnim radnicima. Kad je o Putinovom počasnom doktoratu reč, Konferencija svih 18 univerziteta, što državnih, što privatnih, glasala je za tu odluku. Putinu, međutim, počasni doktorat (još) nije uručen, jer je za tu svečanost rezervisana jedino zgrada (beogradskog) Rektorata, a kada je ruski predsednik bio u Beogradu, za to jednostavno nije bilo vremena.

Najzad, profesor Kovačević objašnjava i to kako je zagovornik vojne intervencije u Jugoslaviji prof. Majkl Volcer postao počasni doktor našeg najvećeg univerziteta. Predložila ga je nadležna komisija, pre toga FPN. Volcer je predlog prihvatio, a Senat nije sumnjao u navode komisije. Tek kad je doneta odluka svi su saznali za Volcerov stav prema agresiji NATO-a. Ali, on je već došao u Beograd, s porodicom, i naravno da je ceremonija dodele doktorata protekla na uobičajen način.

Političke pobude

Član Predsedništva BiH i predsednik HDZ-a Bosne i Hercegovine Dragan Čović izabran je krajem maja za počasnog doktora Sveučilišta u Zagrebu, ali 12 članova Senata bilo je uzdržano, a pet je bilo protiv ove odluke. Tim povodom profesorka Filozofskog fakulteta u Zagrebu Đurđica Čilić navela je između ostalog da su među počasnim doktorima „i oni koji su to priznanje dobili zbog političkog oportuniteta ili konjukturnih procesa međusobnog osnaživanja trenutno uticajnih političkih figura unutar Hrvatske ili između Hrvatske i drugih zemalja”. Ocena je nesumnjivo opštevažeća i primenjiva, manje ili više, i na druge zemlje i univerzitete.


Komentari3
80892
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan Milanovic
Ne treba dodjeljivati tzv pocasne doktorate. Uostalom, Broza niko ne moze dostici.
М. Обрад Симовић
Било би важно да се зна ко је у име ФПН образложио предлог за додељивање признања Мајклу Волцеру.
Sreten Bozic -Wongar
U knjizi OPTUZUJEM ,izdanje Knizevnika Srbije 2000g ; Momo Dimic je na 773 stranica opisao reakciju umetnika iz celog sveta koji su osudili zlocin prema Srbima. Knjiga bi trebala biti obavezna lektira za Senat Univerziteta u Beogradu .

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja