utorak, 19.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 22.07.2018. u 21:25 Branislav Radivojša

Tri uslova za počasne doktorate

Na Univerzitetu u Beogradu ovo priznanje može da dobije neko ko je dao značajan doprinos razvoju svetske nauke i sarađuje sa univerzitetskim ustanovama (drži predavanja, prima studente i saradnike), a treći kriterijum je da je ličnost bez moralnih prestupa – kaže prof. dr Živoslav Tešić, predsednik Komisije za univerzitetska priznanja
Додела почасног доктората БУ америчком професору Мајклу Волцеру изазвала је бурне реакције због његове подршке НАТО бомбардовању Југославије (Фото ФПН)

Na poslednjoj sednici pred letnji odmor Senat Univerziteta u Beogradu doneo je odluku o izboru Timotija Vilijamsona, Džudit Batler i mitropolita dr Ilariona Alfejeva za počasne doktore ovog univerziteta. Odluka je u javnosti prošla gotovo nezapaženo jer odluke o počasnim doktoratima, ako je reč o manje poznatim ličnostima, širu javnost ne interesuju. S druge strane, javnost se veoma zainteresuje za ove odluke ako su po nečemu sporne, kao što je bio slučaj s počasnim doktoratom američkog profesora Majkla Volcera 2010. godine.

Tadašnji Senat Univerziteta u Beogradu poverovao je predlagaču da je reč o „kritičkom intelektualcu i borcu za socijalnu pravdu”, da bi se kasnije ispostavilo da se isti čovek 1999. zalagao za „humanitarnu intervenciju” NATO-a u Jugoslaviji.

To je izazvalo buru nezadovoljstva u ovdašnjoj javnosti, a više od stotinu profesora univerziteta uputilo je peticiju za opoziv donete odluke. Međutim, Majkl Volcer je ostao počasni doktor beogradskog univerziteta.

Kako se posle ovog propusta Univerzitet u Beogradu čuva od sličnih iznenađenja?

Prorektor Živoslav Tešić, aktuelni predsednik Komisije za univerzitetska priznanja, kaže da Senat usvaja predloge koji su veoma dobro obrazloženi, a predloženi kandidati moraju da budu ličnosti: koje su dale značajan doprinos razvoju svetske nauke, koje su u bliskoj vezi s nekom od ustanova Univerziteta u Beogradu (držali predavanja, primali studente i saradnike), akademske ličnosti, bez moralnih prestupa.

U vezi s ovim trećim uslovom profesor Tešić pominje jednu neuspešnu kandidaturu, i to naučnika koji je bio i pred dodelom Nobelove nagrade: davao je neke „mačo” izjave o ženama i odmah je skinut s liste predloga.

Na osnovu spiska počasnih doktora nauka očigledno je i to da se Univerzitet u Beogradu poslednjih godina orijentiše isključivo na strance, pretežno iz vodećih zapadnih zemalja i Rusije. Orijentiše se isključivo na naučnike, kao i ostali naši veliki univerziteti (Niš, Novi Sad, Kragujevac), za razliku od univerziteta u nekim drugim zemljama.

Poslednji slučaj dodele počasnog doktorata državniku u Beogradu dogodio se 2011 – reč je o priznanju Vladimiru Putinu. Godinu pre toga počast je pripala Franku Fratiniju, tadašnjem ministru spoljnih poslova Italije, ali je ovaj vid naklonosti političarima, kad je o počasnim doktoratima reč, u Srbiji napušten, za razliku od prošlih decenija, kada su počasni doktorati državnicima često dodeljivani. Recimo, od 1954. do 1965. godine Univerzitet u Beogradu je dodelio samo pet ovakvih priznanja, od kojih jedino Pavle Savić nije bio državnik (ostali: Dželal Bajar –Turska, U Nu – Burma, Ahmed Sukarno – Indonezija, Georgijus Papandreu – Grčka). Naravno, priznanje je dodeljeno i Titu (1971).

Nekada, pak, nije reč o državnicima, nego o poznatim intelektualcima koji su u kriznim vremenima stali na stranu naše zemlje i, kao vid zahvalnosti, usledila je odluka o počasnom doktoratu. Tako je Remzi Klark, nekadašnji američki ministar pravde, 1999. godine proglašen za počasnog doktora Univerziteta u Beogradu jer se protivio bombardovanju Jugoslavije, dok je britanski pisac Harold Pinter, kao osvedočeni protivnik upotrebe američke vojne sile, dobio isto priznanje kragujevačkog univerziteta.

Prof. dr Branka Kovačevića, rektora Univerziteta u Beogradu u vreme kada su donete odluke o počasnom doktoratu Franka Fratinija i Vladimira Putina, ali i Majkla Volcera, pitamo za pojedinosti u vezi sa ovim odlukama. Kaže da treba imati u vidu i bar neke tadašnje okolnosti. Podseća da je Fratini profesor Univerziteta u Milanu, a da je veoma zaslužan za ukidanje viza EU (2009) našim građanima, ali i naučnim radnicima. Kad je o Putinovom počasnom doktoratu reč, Konferencija svih 18 univerziteta, što državnih, što privatnih, glasala je za tu odluku. Putinu, međutim, počasni doktorat (još) nije uručen, jer je za tu svečanost rezervisana jedino zgrada (beogradskog) Rektorata, a kada je ruski predsednik bio u Beogradu, za to jednostavno nije bilo vremena.

Najzad, profesor Kovačević objašnjava i to kako je zagovornik vojne intervencije u Jugoslaviji prof. Majkl Volcer postao počasni doktor našeg najvećeg univerziteta. Predložila ga je nadležna komisija, pre toga FPN. Volcer je predlog prihvatio, a Senat nije sumnjao u navode komisije. Tek kad je doneta odluka svi su saznali za Volcerov stav prema agresiji NATO-a. Ali, on je već došao u Beograd, s porodicom, i naravno da je ceremonija dodele doktorata protekla na uobičajen način.

Političke pobude

Član Predsedništva BiH i predsednik HDZ-a Bosne i Hercegovine Dragan Čović izabran je krajem maja za počasnog doktora Sveučilišta u Zagrebu, ali 12 članova Senata bilo je uzdržano, a pet je bilo protiv ove odluke. Tim povodom profesorka Filozofskog fakulteta u Zagrebu Đurđica Čilić navela je između ostalog da su među počasnim doktorima „i oni koji su to priznanje dobili zbog političkog oportuniteta ili konjukturnih procesa međusobnog osnaživanja trenutno uticajnih političkih figura unutar Hrvatske ili između Hrvatske i drugih zemalja”. Ocena je nesumnjivo opštevažeća i primenjiva, manje ili više, i na druge zemlje i univerzitete.

Komеntari3
492ad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Milanovic
Ne treba dodjeljivati tzv pocasne doktorate. Uostalom, Broza niko ne moze dostici.
М. Обрад Симовић
Било би важно да се зна ко је у име ФПН образложио предлог за додељивање признања Мајклу Волцеру.
Sreten Bozic -Wongar
U knjizi OPTUZUJEM ,izdanje Knizevnika Srbije 2000g ; Momo Dimic je na 773 stranica opisao reakciju umetnika iz celog sveta koji su osudili zlocin prema Srbima. Knjiga bi trebala biti obavezna lektira za Senat Univerziteta u Beogradu .

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja