Odbegli srpski mafijaši našli su utočište u Johanesburgu, najvećem gradu Južnoafričke Republike (JAR) gde su se odmah po dolasku ubacivali u tamošnje kriminalne tokove i nastavljali svoje prljave poslove. Taman što su utihnula profesionalna ubistva u Beogradu, likvidacije Srba koji se dovode u vezu sa kriminalom, nastavljene su na jugu Afrike. Darko Kulić ubijen je u utorak u predgrađu Randburg u Johanesburgu kada su napadači iz automatskog oružja izrešetali njegov „be-em-ve”. Kulić je preminuo na mestu zločina, a njegova supruga i muškarac srpske nacionalnosti su povređeni. U policijskim evidencijama Kulić se vodi kao saradnik srpsko-crnogorske mafije. Takođe, bio je i pripadnik Giškine srpske garde, a devedesetih godina, dok je boravio u Srbiji, činio je mnoga krivična dela. Jednom prilikom ranio je i policijskog inspektora. Spekuliše se da je početkom dvehiljaditih, kada je njegova ekipa zaratila sa „zemunskim klanom” morao da se skloni, a utočište je našao upravo u Johanesburgu.

Prema policijskim informacijama, jedan deo srpske mafije preselio se na jug Afrike devedesetih godina prošlog veka, a neki na početku ovog stoleća. Pojedini su bežali od pravde, drugi da bi sačuvali glavu, a upućeni kažu da su oni danas tamo visoko kotirani u podzemlju JAR.

Naš sagovornik iz bezbednosnih struktura objašnjava da su pripadnici srpske mafije odlično prilagodljivi gde god da se nađu. Još devedesetih godina u Johanesburgu je stvorena baza srpskih kriminalaca (neki su pre toga učestvovali i u ratu u BiH) koji su veoma brzo razvili dobre kontakte.

„Tada je u JAR bila korumpirana policija i lako su se mogli nabaviti lažni papiri. Lako je i kriti se u ogromnom gradu poput Johanesburga i njegovim predgrađima. Južnoafrička Republika je poznata i po švercu dragog kamenja, što je osim droge, takođe zanimalo naše kriminalce”, objašnjava naš sagovornik i dodaje da je, prema informacijama kojima raspolaže, u JAR od 1995. do 2005. više od 500 kafića bilo u vlasništvu srpskih kriminalca.

Dobro tumačenje ovog velikog „uspeha” Srba dao je jedan južnoafrički sociolog, koji je u tamošnjem listu objasnio da su mafijaši sa Balkana veoma žilavi jer su se rata i genocida i te kako nagledali, što im je postalo prirodno stanje stvari i u mirnodopskim uslovima.

„Srpski momci kontroverznih biografija, pored te žilavosti i prekosti, uspeli su svoj biznis da organizuju, između ostalog, zato što je Južnoafrička Republika zemlja velikih razlika. U jednu ruku to je najlepša zemlja sveta sa infrastrukturom Amerike, a s druge strane, zemlja u kojoj poslednjih godina može da se kupi baš sve. Od imena i prezimena do kompletne porodične biografije do pet kolena unazad”, izjavio je ovaj sociolog.

U Johanesburgu je utočište našao i Srbin Milan Đuričić koji je osuđen zbog ubistva Željka Ražnatovića Arkana i dvojice njegovih prijatelja 15. januara 2000. godine. Đuričić je u ovom gradu ubijen krajem aprila, a prethodno je u bekstvu bio 12 godina, od izricanja presude 2006. On kod sebe nije imao dokumenta na ime Milan Đuričić, već lažne isprave, pa je tek kasnije potvrđeno da je reč o Đuričiću.

Takođe, Dobrosav Gavrić, koji je osuđen na 35 godina zbog ubistva Ražnatovića i dvojice njegovih prijatelja Milenka Mandića Mande i Dragana Garića Gare, i dalje se nalazi u kućnom pritvoru u Južnoafričkoj Republici, u kojoj je uhapšen u decembru 2011, a tamošnje vlasti ga još nisu izručile Srbiji. Nezvanično se govori da je nedavno ubijeni Darko Kulić bio veza i pomoć Đuričiću i Gavriću da se od pravde sklone u Johanesburg. Obračuni na ulicama ovog grada sa srpskim žrtvama nisu bili retkost ni ranije: naš državljanin Veselin Vesko Laganin ubijen je krajem 2013. kada su u njegovu kuću u naselju Bedfordvju upali razbojnici. Laganin je dovođen u vezu sa češkim beguncem Radovanom Krejčirom, koji je pak povezivan sa Darkom Šarićem, kome se trenutno sudi u Srbiji zbog šverca kokaina. I Krejčir i Laganin su uhapšeni 2012. godine pod optužbom za razbojništvo. Što se Darka Šarića tiče, polovinom 2012. mediji u Južnoafričkoj Republici su brujali da se (tada odbegli Šarić) krije u njihovoj zemlji i da uživa zaštitu Marka Henkela, policijskog generala ove zemlje. Sa Južnoafričkom Republikom povezuju se i Gorgije Gorg Darmanović, koji je 6. maja ubijen u Novom Beogradu. Za njega se spekuliše da, osim što je radio za nekadašnju jugoslovensku tajnu službu, navodno je prikupljao informacije i kao tajni agent JAR. Dan posle ubistva Darmanovića, u Kruševcu je ubijen sin Dejana Stankovića Ždrokinca, za koga se kasnije ispostavilo da je učestvovao u ubistvu južnoafričkog tajnog agenta. Kruševljanin i bivši legionar Dejan Stanković Ždrokinac, likvidiran je tačno mesec dana nakon ubistva Darmanovića, a i sam je neko vreme živeo u Johanesburgu i imao državljanstvo JAR.

Glavna urednica južnoafričkog lista „Siti pres” Ferijal Hafadži još pre šest godina je na debati u Johanesburgu izjavila da je ta zemlja postala utočište za srpske mafijaše, a sva ova ubistva Srba koji se povezuju sa JAR upravo potvrđuju i njenu tezu.

„Jedini stranci s nekim veštinama koje naša vlada rado prima su kubanski lekari i srpski mafijaši”, rekla je ova novinarka tokom rasprave o najvećim problemima južnoafričkog društva.