sreda, 24.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:52
INTERVJU: prof. dr DRAGAN SIMEUNOVIĆ, međunarodni ekspert za konflikte

SAD ne favorizuju podelu Kosova, ali je više ne isključuju

Amerikancima se mnogo više nego Rusima žuri da urede Balkan i stoga možda i ne smatraju da je sever Kosova previsoka cena za dobitak u vremenu
Autor: Žarko Rakićnedelja, 22.07.2018. u 22:00
Драган Симеуновић (Фотодокументација „Политике”)

Sve je očiglednije da dijalog Beograda i Prištine, uz posredovanje Evropske unije, ulazi možda u odlučujuću fazu. U potrazi za kompromisnim rešenjem – ne samo za pregovaračkim stolom u Briselu – koje bi sprečilo „zamrzavanje” kosovskog problema, čuju se predlozi koji su dosad bili izričito odbijani. Među raznim mogućnostima rešenja čuo se i glas američkog ambasadora u Prištini Grega Delavija, koji je rekao nešto o mogućoj podeli Kosova.

Bez obzira na to što je američki diplomata požurio da sam sebe demantuje, priču više niko nije mogao da zaustavi. O izjavi američkog ambasadora i drugim pitanjima u vezi s rešavanjem kosovskog problema, razgovarali smo s profesorom dr Draganom Simeunovićem, međunarodnim ekspertom za konflikte.

Kako komentarišete izjavu američkog ambasadora Grega Delavija o „podeli Kosova”?

Izjava gospodina Delavija, iako ne sasvim jasna, a koju je kasnije i sam demantovao (što je bilo za očekivati nakon proizvoljnih interpretacija), ipak ukazuje na bar dve važne stvari. Kao prvo, opcija podele Kosova i Metohije je najzad pomenuta od strane jednog američkog zvaničnika, i to ne od ma kog, već upravo od najvažnijeg predstavnika američke administracije na Kosovu; i, drugo, poslata je poruka da ta opcija neće biti sugerisana dvema stranama, kao uostalom ni bilo koje drugo rešenje. Drugim rečima, stranke u pregovoru treba same da dođu do rešenja koje će ih zadovoljiti.

Pritom je, ipak, od sada jedno od tih rešenja i podela Kosova, ne zato što SAD ili Srbi smatraju da je ono najbolje, već zato što se Amerikancima očigledno mnogo više nego Rusima žuri da urede Balkan, i stoga možda i ne smatraju sever Kosova previsokom cenom za dobitak u vremenu. Dakle, ne znači da SAD favorizuju baš tu opciju, već samo da ni nju više ne isključuju. Bila trenutno u igri ili ne, podela je jedna od opcija i moguće je da kosovski Albanci sada prave istu grešku u pogledu njenog olakog ignorisanja, koju su svojevremeno pravili i Srbi. Dok god su pregovaračke strane daleko od nalaženja rešenja, uvek je u igri sve.

Ima li uopšte smisla pregovarati o Kosovu, ako je, kako pišu i inostrani i domaći mediji, sve već odavno rešeno?

Fatalistički pogled nikad ne doprinosi pregovorima, već samo predaji. Onaj ko smatra da je sve već unapred rešeno ne poznaje suštinu politike. Ona nikad nije samo crno-bela, već je uglavnom siva i to u milionima nijansi. Na taj zaključak navode i aktivnosti velikih sila, poput SAD i Rusije, koje, težeći da se što bolje pozicioniraju, neprekidno menjaju okolnosti na Balkanu što treba pomno pratiti i prilagođivati im se s namerom uticanja na njih.

Albanci su veoma lojalni Amerikancima i reklo bi se njihovi trajni miljenici?

Niko ko je sam i tražio i menjao mnogo gospodara ne može biti smatran trajno vernim. Siguran sam da Amerikanci, bez obzira na svoju nesklonost istoriji, dobro znaju da su na Balkanu najvatrenije pristalice Staljinovog komunizma posle Drugog svetskog rata bili upravo Albanci, i da su se potom, čim im je Kina izgledala jača, fanatično vezivali za Mao Cedunga, da bi danas tvrdili da su apsolutno verni samo SAD. Te „večne” političke ljubavi traju samo dok traje i korist. Novi albanski idol dolazi s Istoka.

Nadolazeći problem je stvaranje vojske koju vlasti u Prištini sve češće pominju?

Daleko veći problem je u tome što vojsku Kosova hoće SAD. Njima je stalo da se na Zapadnom Balkanu što pre stvori solidan kontingent vojnih snaga, koje bi, u vremenima kada Turska postaje sve nepouzdaniji partner SAD, ojačale na ovim prostorima desno krilo NATO-a prema Rusiji. Zato će našim političarima biti veoma teško sprečiti stvaranje te vojske. Iako s naše strane ima optužbi da SAD podržavaju velikoalbanski projekat, njima zapravo nije mnogo stalo do „Velike Albanije”, mada, razume se, SAD ne bi imale ništa protiv da njihovi albanski saveznici, koji se nalaze u tri-četiri balkanske države, povežu čvršće na državotvoran način svoje nacionalne redove, a time i vojne kontingente.

Da li kosovski Albanci imaju i neki svoj poseban vojni interes?

Onaj ko pravi vojsku sprema se za rat, napadački ili odbrambeni, svejedno. Ne samo da „kosovari” pokušavaju da naprave vojsku, već sada i mi govorimo o obnavljanju obaveznog služenja vojnog roka. To su vezane stvari jer je jasno da Priština ne namerava da s tom vojskom napadne Skandinaviju. Budući da nam je NATO poručio da mi s našom vojskom ne smemo na Kosovo i Metohiju, recimo da bismo branili Srbe u Kosovskoj Mitrovici, ostaje nam da branimo jug Srbije. Zato je svaki razgovor o miru i stabilnosti u regionu korak dalje od rata.

Pojedini albanski političari već sada povremeno prete Srbiji?

Arogancija tih Albanaca zasnovana je na njihovom ubeđenju da će SAD stajati čvrsto iza svega šta god da oni urade, računajući i vojne radnje, te da su stoga pregovori puka formalnost i da oni ne moraju da naprave ni najmanji ustupak srpskoj strani. Već sama takva bahatost u nastupu ponižava drugu stranu i sigurno je da nije dobra pratilja pregovaranja ako albanska strana smatra da ima sva prava, a da ih Srbi imaju samo na papiru. Tu nejednakost ovih dana odslikava i Pacoli koji je „gnevan” zbog nedopuštanja da politički govori u Novom Pazaru. Šta bi tek mislio da je u Pazar došao vezanih ruku i da je vučen za kravatu ulicama, kao što je to urađeno Marku Đuriću? Dok god albanska pregovaračka strana misli da su takvi i slični postupci rezervisani samo za Srbe kao žrtve iživljavanja, teško da može biti uspeha u pregovorima. Što se tiče srpske strane, ona treba da ostane dostojanstvena i da se ne spušta na taj, dosad, najniži nivo političkog primitivizma koji je viđen u savremenoj Evropi.

Šta bi moglo da se ponudi novo s naše strane?

Mislim da bi srpska strana trebalo da robusnije uvede u pregovore kategoriju ekonomskog suvereniteta, tačnije da insistira na nepovredivosti ekonomskog integriteta Srbije na Kosovu i Metohiji. U prošlosti je kao naš glavni argument mnogo pominjan nekadašnji broj srpskih stanovnika, kao i veliki broj srpskih srednjovekovnih manastira i crkava. Ti razlozi, ma kako važni bili, ne proizvode dovoljan efekat. Broj Srba se naglo smanjuje ne samo na Kosovu i Metohiji već u celoj Srbiji i to se neće moći ni lako ni brzo popraviti. Moćne države više razumeju jezik ekonomije. Najdemokratskije države na svetu, poput Velike Britanije, još drže u svom posedu prekomorske teritorije, na kojima ne samo da nemaju većinu u pogledu broja stanovnika već je nikad nisu ni imali. One dozvoljavaju da se na tim teritorijama formira vlast, omogućavaju i manji ili veći stepen njihovog međunarodnog priznanja, ali drže svu ekonomiju u svojim rukama i time najbolje štite svoje interese i pripadnike svojih nacija u tim područjima. Zašto onda mi ne bismo to isto mogli, tim pre što Kosovo i Metohija nije naša kolonija? Ipak, bojim se da smo već mnogo davno udobno naseli na tezu iz političkog kamenog doba „Čije ovce, njegova i planina”, iako nam ona očigledno nikada nije išla u korist. Nije tu reč bila o izdaji, već o lenjosti duha. Ubilo nas je neznanje.


Komentari19
e258b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nikola
Podela je resenje koje najmanje odgovara, ali i otvara put, svima. Mozda je i dobro sto su SAD dale zeleno svetlo za ovaj predlog.
Ranko
"... али држе сву економију у својим рукама и тиме најбоље штите своје интересе и припаднике својих нација у тим подручјима. Зашто онда ми не бисмо то исто могли, ..." Mi ne mozemo jer smo pravno jos uvek u rezimu zakona koji su nastali na pojmovima drustvene svojine mada koristimo razna izmotavnja da to ne kazemo. To je moguce samo tamo gde je privatna svojina svetinja, bila i ostala (a navedeno je i jedan od primera zasto je to tako). Albanci nikada ne bi mogli da dodju u posed toga sto sad imaju bez komunisticke revolucije i ukidanja privatne svojine.
Ranko
"... али држе сву економију у својим рукама и тиме најбоље штите своје интересе и припаднике својих нација у тим подручјима. Зашто онда ми не бисмо то исто могли, ..." Mi ne mozemo jer smo pravno jos uvek u rezimu zakona koji su nastali na pojmovima drustvene svojine mada koristimo razna izmotavnja da to ne kazemo. To je moguce samo tamo gde je privatna svojina svetinja, bila i ostala (a navedeno je i jedan od primera zasto je to tako). Albanci nikada ne bi mogli da dodju u posed toga sto sad imaju bez komunisticke revolucije i ukidanja privatne svojine.
Ana Babic
Srbija treba da udje u NATO i sve probleme oko Kosova ce resiti. Dobice vise nego sto mnogi ocekuju.
Петар,ЗАГРЕБ.
Запамтили сте службену изјаву Стејт департмента.ОВК је терористичка организација. Изјава била ,,навлакуша"да се крене у војно полицијску акцију. Опрез.Може бити опет ,,навлакуша,,.Пристали на подијелу,а онда може бити изјава.Кад се дијели ,а онда се дијели ,све се може дијелити. Једина одбрана је Књига српских државних уговора.Ти уговори гарантирали су све стечевине бившим републикама.И дио Корушке и дио Штајерске и Горицу и Прекмурје и мало Међимурје и богата Барања..... Свима .Само не Србији.Зар господо не видите парадокс.И питање за српски народ.Кад и тко се одрекао тих државних уговора.Кад се то српски народ одрекао територије добијене Букурештанским и Нејским уговорима.Никад. Само међународно право и међународни уговори које је склопила Србија гарантирају границе Србије. Све друго води у пропаст.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja