sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:02

S desetkama na ETF-u stiže se i do Blumberga

Izuzetan put znanja Užičanina Uroša Tešića od đaka generacije u gradu na Đetinji do Silicijumske doline i master studija na ciriškom ETH-u
Autor: Branko Pejovićnedelja, 22.07.2018. u 22:00
Урош је на Одсеку за софтверско инжењерство Електротехничког факултета у Београду зарвшио студије с просечном оценом 9,8 (Фото Лична архива)

Užice – Uživa ovih dana u porodičnom domu i svom omiljenom ukusu užičke „komplet lepinje” Uroš Tešić (24). Mladi programer spreman da odgovori svakom izazovu softverskog inženjerstva, talenat za koga su i vrata svetske nauke širom otvorena.

Nakratko Uroš se odmara u rodnom Užicu, i to radno, uoči avgustovskih ispita na master studijama na prestižnom ETH u Cirihu, jednom od najbolje rangiranih univerziteta u svetu. A tek što se vratio iz Njujorka, iz kompanije „Blumberg”, vodeće u pružanju podataka za berzansko poslovanje. Tu je kao član odabranog multinacionalnog tima nedelju dana radio na jednom projektu sa inženjerima te kompanije, pa bio i na prijemu kod vlasnika Majkla Blumberga, bivšeg gradonačelnika Njujorka.

– Nas deset sa master studija na ciriškom ETH-u, posebno uspešnih na takmičenju iz programiranja koje je organizovala kompanija „Blumberg”, dobili smo priliku da se iskažemo na jednom od njenih projekata. Radili smo s njihovim stručnjacima, bilo je izazovno. Ponudili su nam i mogućnost dugoročne saradnje – priča za „Politiku” Uroš Tešić.

Prvu osnovnu školu u Užicu završio je sa svim peticama i zvanjem đaka generacije. Zatim je i u užičkoj gimnaziji imao sve petice i bio đak generacije. Iz matematike, hemije, fizike bio je uspešan i na republičkim takmičenjima, a kaže da mu je omiljeni događaj srednjoškolskih dana bio književni festival „Na pola puta” (koji organizuje Gimnazija) kada je predstavljao poznate pisce.

Potom se Uroš, oslobođen prijemnog, upisao na Elektrotehnički fakultet u Beogradu, odsek za softversko inženjerstvo. Radan i posvećen, uvek je težio najvišem proseku: u prvoj, drugoj i trećoj godini studija sve desetke, samo u četvrtoj poneka devetka, ukupan prosek 9,8. Usavršavao se u struci tokom studija, s težištem na sistemsko programiranje (operativni sistemi, drajveri...). Bio je tri godine i demonstrator na ETF-u, a rado se seća pobede na međunarodnom studentskom takmičenju iz veštačke inteligencije, održanom 2016. u Skoplju.

– Kolega sa fakulteta Emil Maid iz Beograda i ja bili smo ekipa u programiranju i osvojili prvo mesto na tom takmičenju. Programirali smo bota koji puca i treba da se bori protiv drugih botova. Naš bot je umeo da upamti da prilikom mimoilaženja treba da se okrene i onda zapuca, što drugi nisu mogli. Kolega Maid je sada na Kembridžu, prihvatio je stipendiju fondacije „Peksim” – kaže Tešić.

Tokom studija na ETF-u praksu je sticao kod nas i u svetu: najpre u „Majkrosoftu” u Beogradu, a zatim i u Silicijumskoj dolini u SAD. Bio je to boravak dva puta po tri meseca u Santa Klari, s praksom u korporaciji NVIDIA, jednoj od najvećih u proizvodnji grafičkih čipova za personalne računare. U tom svetu visoke tehnologije Uroš je pisao drajvere za grafičke kartice. – Tamo imaju vrhunske inženjere, među kojima su i naši ljudi u „Guglu”, „Tviteru”, NVIDIA... Meni je, recimo, tu mentor bio ugledan softverski inženjer Marko Mitić iz Pirota. Mada sam obavljao praksu, dobijao sam priliku da radim na projektima bitnim za kompaniju koji se već koriste u radu njenih stručnih timova. Primetno je da se tamo puno cene mladi zaposleni i od njih se najviše očekuje: da, po sticanju iskustva, učine iskorak – objašnjava naš sagovornik.

Kad je pri kraju studija na ETF-u Tešić konkurisao za master studije na nekoliko svetskih univerziteta, primljen je istovremeno na Kembridž, EPFL iz Lozane i ETH iz Ciriha. Prihvatio je master na ETH-u, koji mu je ponudio stipendiju bez ikakvih obaveza. Već godinu dana je u Cirihu, redovno daje ispite, a kaže da je teže nego na beogradskom ETF-u. – Jedno slovo razlike u imenu, a u stvari velika razlika. Svaki predmet može samo jednom godišnje da se polaže, a ako se dva puta padne nema nove šanse. Zahtevno je, nema „lakih poena”. Tokom predispitnog roka učim sam, a u ispitnom sa kolegama, sve obnavljamo i „popunjavamo rupe”, radeći katkad i po 10 sati dnevno. Imam sada tri ispita u avgustu. Rekao bih da je uspeh u svetu povezan ne samo sa velikim radom i prosekom sa studija, nego i sa ugledom ETF-a u svetu, pa i ličnim kvalitetima, veštinama i komunikativnošću – smatra Uroš, koji namerava da po završenim master studijama upiše doktorat takođe na ciriškom ETH-u iz oblasti računarske bezbednosti (hakovanje, bitkoin, kriptografija).

– Životna ambicija mi je bavljenje naučnim radom, verovatno negde na Zapadu. Te zemlje nude bolje životne šanse i uslove od Srbije. Možda bih mogao da radim i u Srbiji, volim rad na fakultetu, ali samo ako se steknu uslovi. Kad stariji profesori budu spremni da daju veće šanse mlađim – sumira Uroš Tešić.


Komentari25
205d8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milos Petrovic
Pozdrav sa ETH! Da, ovo je zaista odlican univerzitet sa neverovatnim mogucnostima za talentovane naucnike. Mladi kolega je u poslednjoj recenici istakao kljucni problem zbog kojeg mladi i talentovani strucnjaci na zalost ne mogu da ostanu na fakultetu u Srbiji, iako su vrlo priznati u inostranstvu i mogli bi znacajno da unaprede nas sistem.
Maki
Tragedija za Srbiju je da takvi sposobni i skolovani mladi ljudi napustaju svoju domovinu i namesto da vrate bar deo toga sto je u njih i njihovo skupo skolovanje ulozio srpski narod, besplatno ih dobija tudjina, bez ijednog ulozenog dinara dobija visoko skolovane i sposobne mlade ljude... Zasto to godinama dozvoljava drzava i ko je za to odgovoran ?
Petar
Brate, dođi u Srbiji da reprogramiraš botove!
Ivan Pantelic
Izvinjavam se Bratimire, ne Branimire
Ivan Pantelic
A ti se Bratimire bas razumes u to skolovanje na recimo ETH u Zurichu pa znas ksko je to tamo. Tvrdim da se ne radjamo sa istim predispizicijama i naklonostima a pravi izbori i skolovanje to mogu super da razviju i usavrse. Isto tako pogre sni izbori i pogresno postavljanje neadekvatno obrazovanih i ljudi sa nedovoljnim znanjem i umecem moze da upropasti posao , fabriku..., pa i drzavu, ako hocete.
Братимир
Разлике у предиспозицијама су минималне ако изоставимо материјално стање породице, формално образовање и друштвено уређење. Алберт Ајнштајн се родио у породици професора и од малена се дружио углавном са том врстом људи. Очиледно, да се родио у неком албанском селу које преживљава од производње наркотика, никада не би постао Ајнштајн. Николи Тесли су отац и стричеви давали огроман новац за студије. Да нису, он никада не би постао Тесла. Опсежна истраживања показују да човек постаје оно што су његови родитељи. Не због гена које је наследио, већ због друштвеног уређења односно феудалног поретка у коме се модерна друштва још увек налазе. Комунизам је показао да постоји другачији приступ, али „феудалци" на власти га неће дозволити јер би то угрозило шансе за успех њихове деце.
Preporučujem 8

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja