Ministar u ostavci za zajednice i povratak u kosovskoj vladi Dalibor Jevtić zatražio je danas, na 19-godišnjicu ubistva 14 žetalaca u Starom Gracku, od predstavnika privremenih vlasti u Prištini da ponovo otvore istragu o tom slučaju. Kaže da su istina i pravda najmanja uteha za porodice stradalih.
„Najmanje što mogu da učine za njih oni koji nisu obezbedili mir i koji su odgovorni za ono što se dešavalo je da ponovnim otvaranjem istrage stignemo do pravde i istine”, rekao je Jevtić na jučerašnjem pomenu ubijenim žeteocima.
Meštanima Starog Grackog i, kako je rekao, svim Srbima je zahvalio na upornosti da „ostanemo i opstanemo” na ovim prostorima i dodao da je to “najveći udarac koji zadajemo onima koji su imali drugačije ciljeve”.
„I danas, 19 godina nakon ubistva 14 žetalaca postavljamo isto pitanje kao i svih ovih godina unazad. Postavljamo pitanje kada će da dođu i da nas pogledaju u oči i kažu ko ih je ubio”, rekao je Jevtić.
Osim zločina u Starom Grackom, albanski teroristi su osim više etničkih ubistava izvršili i nekoliko terorističkih akata za koje niko nije odgovarao i koje je sudsko veće Euleksa zatvorilo istrage.
Najpoznatiji zločin dogodio se u Podujevu u februaru 2001. kada je na autobus „Niš ekspresa” izvršen bombaški napad. Tada je na licu mesta, život izgubilo desetoro Srba, dok je četrdesetak putnika zadobilo lakše ili teže povrede. Ubrzo posle napada, još dvoje Srba je podleglo povredama zadobijenim u eksploziji.
Jedan od glavnih osumnjičenih za napad, kosovski Albanac Fljorim Ejupi, posle hapšenja od strane Unmika, je pobegao iz vojnog zatvora u američkoj bazi Bondstil, da bi 2004. godine bio ponovo uhapšen u Tirani. Kasnije ga je sudsko veće Euleksa oslobodilo optužbe usled nedostatka dokaza.
Ni zločin u Goraždevcu u avgustu 2003. godine nije rešen kada je ubijeno dvoje srpske dece, a ranjeno četvoro. Ubijene dečake pokosio je rafal dok su se kupali u reci Bistrici. Istraga zločina u Goraždevcu ni do današnjeg dana nije se pomerila sa mesta.
Etnički motivisana ubistva Srba na Kosovu i Metohiji su bila uobičajena posle Drugog svetskog rata, a pretvorila su se u masakre i terorističke akte takozvane OVK krajem devedesetih godina. Napadi na Srbe nastavljeni su i posle dolaska međunarodne misije, posle Rezolucije Saveta bezbednosti 1244, iako je tada u pokrajini bilo oko 50.000 mirovnjaka.
Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Veljko Odalović kaže da je radna grupa za istraživanje zločina tzv. OVK na KiM pretresla arhive, radila sa onima koji su bili u posedu bilo kakvih informacija i napravila nekoliko važnih i vrednih dokumenata, koji će, kada bude nađen mehanizam za njihovu razmenu sa Specijalnim tužilaštvom, biti u „ozbiljnoj funkciji dokazivanja zločina koji su počinjeni na prostoru KiM”.
Odalović, inače član te radne grupe, za RTS je rekao da su urađene „tri velike stvari”, a prva je da je demaskirana komandna struktura tzv. OVK do poslednjih organizacionih jedinica i napravljena direktna veza pojedinaca iz te strukture sa zločinima koji su se konkretno desili.
„Obradili smo dve zone u kojima je bilo najviše zločina, Dukađini i Drenica. I ostalih pet zona će biti obrađene vrlo brzo”, kaže Odalović.
Kako je naveo, prikupili su iz raznih izvora podatke, uključujući i međunarodne izvore ali i prikazali dokumenta koja govore da su 1998. i 1999. međunarodni predstavnici imali informacije o zločinima koji su se dešavali, kao i da su imali puno tragova.
„Mnogo je dokumenata koji imaju oznaku poverljivosti, a dobijeni su iz izvora koji u ovom trenutku nisu bili spremni da ih podele sa javnošću. Ali, to su dokazi i činjenice izuzetno vredne”, naglasio je Odalović i naveo da je ta baza za mnoge međunarodne zvaničnike neprijatno svedočanstvo.
