nedelja, 23.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:32
LIČNOSTI: NEBOJŠA DUGALIĆ

Lako je zabasati u prostor iz kojeg nema nazad

Kada jednom počnete da radite sve i svašta, tako će vas i gledati. I onda nema kraja. Zvaće vas za sve i svašta, vi ćete pristajati i kada bude došlo vreme da uradite nešto što vredi – niko neće računati na vas
utorak, 24.07.2018. u 08:00
Небојша Дугалић (Фото Лазар Ковачевић)

Nebojša Dugalić je prilično zauzet ovog leta. Angažovan je na nekoliko projekata. Intervju za TV Reviju radili smo u pauzi za ručak dok je snimao seriju „Žigosani u reketu”, kako glasi radni naslov projekta Dragana Bjelogrlića. Tu je i serijal povodom 150 godina Narodnog pozorišta, pa serija „Pet” koja bi trebalo da se emituje na jesen i za koju je ostalo još nekoliko dana dosnimavanja. „Jutro će promeniti sve” u kojem  takođe glumi  gledaoci  će moći od jeseni   da gledaju na RTS-u. A tu su i „Senke nad Balkanom” za koju se priprema jer će se od jeseni snimati druga sezona. Na pitanje kada stiže sve da uradi, iskreno kaže da ne zna.

Kako iz jednog lika uspevate da uđete u drugi u tako kratkom periodu? I da u svakom budete drugačiji?

To je stvar glumačke kondicije. Bilo je inspirativno raditi na svim ovim projektima jer su potpuno različiti likovi i nadam se da će to biti vidljivo bez obzira na to što će se i emitovanje svih tih serija nekako poklopiti i pasti u isto vreme. Biti drugačiji u svakom liku i jeste zapravo osnovni zadatak glume. Kada krene nešto da radi za glumca je uvek dobro da je što raznovrsniji. I sami tekstovi su bili takvi da mi to omogućuju. Uživao sam radeći i mislim da će se to i videti.

U seriji „Senke nad Balkanom” tumačite lik generala Petra Živkovića. Vi ste miran, fin čovek, a lik generala je sve samo to ne... A dogurao je daleko. Do predsednika vlade...

Bio je on svašta i jedan je od retkih koji je isplivao iz svih garnitura, opstao je i preživeo za razliku od mnogih drugih. Tamo su glave letele svakodnevno a on je bio  izuzetno moćan čovek iz senke, njemu čak ni kralj nije smeo da bilo šta prigovori. U ono vreme biti gej i biti general bilo je nezamislivo. Ali to je jedan od aspekata njegovog lika a ono što je najvažnije jeste to njegovo snalaženje sa izazovima tog vremena. Taj posleratni period bio je prilično turbulentan i tu je bilo svega čega, nažalost, i danas ima. To je isto bilo neko vreme preplitanja puteva droge, nemaštine, moći. S jedne strane beda, s druge dekadencija.... I sama činjenica da su tako lako letele glave u svim tim isprepletanim interesnim sferama govori koliko je to bio dramatičan period. A činjenica da je on opstao i da je u tome mogao da pliva i da je preživeo sva ta vremena govori koliko je bio moćan i snalažljiv.

Zahvalan lik za glumca...

Izazovno je jer je bilo i mnogo događaja ali i unutrašnjih psiholoških slojeva pa je moguće iznijansirati jedan lik. Bilo je moguće pratiti i graditi tok svih tih odgovora na izazove sa kojima se on suočavao u  životu. Ima mnogo promena, mnogo situacija u kojima je on morao da reaguje brzo, efikasno, da se snađe, da tu moć potvrdi. A slika njegove moći nije predstavljena pravolinijski, jednodimenzionalno, već kao stalno dokazivanje pred izazovima. I to je ono što daje zanimljivost celoj priči. Jedna moć dokazuje sebe samo u onoj meri u kojoj se potvrđuje u odnosu na izazov. Tok svih tih izazova u seriji je dramaturški jako dobro postavljen. Videćemo kako će se u drugoj sezoni to nastaviti ali trebalo bi da je njegovo prisustvo veće nego u prvoj.

U vreme kada ste izgovorili prvu rečenicu u filmu „Tito i ja”, 1991. kako ste zamišljali svoju glumačku budućnost?

Nikada nisam imao  konkretne planove. Voleo sam to što sam izabrao. Prosto sam se trudio da u onome što mi dolazi kao ponuda prepoznam mogućnost da uradim nešto što vredi. Bilo je raznih ponuda, bilo je i odbijanja... To se iskristalisalo vremenom, otvaralo se kao i svačiji put. Duboko verujem da mi nekako iznutra unapred gradimo svoj put načinom na koji se bavimo sobom, time kako komuniciramo sa drugima, prebivamo u nekom prostoru... To je način na koji nam se put u budućnost otvara. Meni se dešavalo da kada uradim jednu ulogu dobijem poziv za drugu. Pa onda za treću... Uvek sam se trudio da slušam taj osećaj da li je nešto za mene ili ne. I uglavnom nisam grešio. Sve se spontano nizalo jedno za drugim. Jedan period je više bio obeležen pozorištem, posle više snimanjem kao što je to sada slučaj.

Glumci teško žive. Da li pristajete na  profesionalne ustupke?

Ako čovek pristane da snižava svoje kriterijume i zahteve prema samom sebi to će kad-tad doći na naplatu. Možda će to što radi ono što inače ne bi radio trenutno biti isplativo, ali to se kad-tad osveti. Trudio sam se da izaberem nešto zbog čega se neću stideti. Pred sobom pre svega, a samim tim i pred drugima. Bavim se javnim poslom, to ostaje zabeleženo i nije svejedno na koji način ćemo se pojavljivati. Ako učestvujemo u nečemu što obezvređuje smisao bavljenja ovim poslom onda to ima mnoge loše posledice. Trudim se da mi ta neka trenutna isplativost ne bude prioritet. Jer, lako je zabasati u prostor iz kojeg nema nazad. Kada jednom počnete da radite sve i svašta tako će vas i gledati. I onda nema kraja. Zvaće vas za sve i svašta, vi ćete pristajati i kada bude došlo vreme da uradite nešto što vredi niko neće računati na vas za nešto ozbiljno.

Iza vas je velika  glumačka kilometraža.

Da, tako se nekako nanizalo. Iako su mnoge moje kolege uradile više uloga. Ali, meni se posrećilo da su mnoge uloge koje sam odigrao bile značajne, poput onih u „Sedmorici protiv tebe”, „Maski Crnjanskog”, „Idiotu”, predstavama „Život je san”, „Antonije i Kleopatra”, „Jadnici”... Velike uloge, velike predstave... Nekako verujem da je to u stvari proizvod i srećnih okolnosti ali i nekog unutrašnjeg odnosa prema poslu. Ako uradite neke određene stvari zvaće vas da uradite nešto srodno tome, što je korak dalje. Veći zahtev veći izazov. I samo tako čovek može da napreduje lično a i ovaj posao dobija smisao. Ako već radimo posao kojim se obraćamo nekim ljudima nije svejedno kakav ćemo trag ostaviti.

Kako biste opisali današnju glumačku scenu? Ima li razlike kada ste počinjali i ovoga danas?

Ima, kako da ne. Mnogo toga se izdešavalo. Počinjao sam 1991, u vreme kada sam još i zakačio neki period koji se može nazvati lepim. Ali, to je bilo vrlo kratko, posle je uglavnom bivalo dramatično. Promenile su se teme, tretmani tema, promenio se duh, stil... Bilo je dosta turbulentno, bilo je dosta razuđenosti i bezglavosti svega. Bilo je i kvalitetnih stvari, i sjajnih predstava, ali za razliku od ranijeg vremena, kada je postojala neka utemeljenija strategija promišljanja i repertoara i izbora tekstova, mislim da je bio nastupio nekakav period stihijske proizvodnje, bilo je svega i svačega. Pojavila se potreba za drastičnim temama koje su po pravilu bile nenijansirano tretirane. A sve to osiromašuje sadržaj i kvalitet. Ali, sve se to menja.

Sada je bolje?

Mislim da jeste, imam utisak kao da je taj neki prethodni period doživeo neku dobru istrošenost i da se treba vratiti ozbiljnijim temama i čoveku iznutra. Da nije samo stvar u spoljašnjoj fenomenologiji već i potrebi da zagrebemo iznutra, da otkrijemo šta je u temelju svega. Naravno, stalno smo pritisnuti nekim spoljašnjim zahtevima. Na primer, ako hoćete da radite nekog Šekspira svi će vam postaviti pitanje kakve veze to ima danas sa nama. Kao da sada nama Šekspir treba da polaže račune što smo ga izabrali a ne mi njemu. A to je da dorastemo do te snage njegovog iskaza.

Zašto je ovde tako težak glumački život?

To ima veze sa tržišnim uslovima. U svetu je lakše jer je njihovo tržište veće. Ali, ovde to nije tako. Ovde je, u najboljem slučaju, moguće osmisliti regionalno neke projekte pa to tržište nekako proširiti. Zato je važno truditi se oko kvaliteta i dostići taj neki standard koji bi se mogao nazvati svetskim ne bi li se probila opna lokalnosti pa da budemo konkurentni i na svetskom tržištu. Mislim da je to moguće, „Senke...” su to dokazale. I ne samo one, već i serija „Meso”, „Vere i zavere” su bile sjajne... Istina, nisu napravile proboj ali sa stanovišta kvaliteta ne morate da se postidite nijednog kadra bilo gde da se pojavite. Naravno, nije dovoljno samo napraviti dobar proizvod. Treba tu još dosta toga uraditi.

Imamo li glumačku budućnost?

Imamo. Ima talentovane dece. Period profesure bio mi je jedan od najlepših perioda jer sam na licu mesta mogao da pratim razvoj nekih talenata i da im pomažem da dozru do punih mogućnosti. I to mi je utešno jer znam da postoji neka vojska koja čeka da bude angažovana ili je već angažovana i znam da će oni dostojno poneti nasleđe svojih prethodnika i nastaviti u tom smeru.

Znači, ne moramo da brinemo da staru gardu neće imati ko da zameni?

Siguran sam da ne moramo. Kada radim sa mlađim kolegama koji su završili fakultet zaista se prijatno iznenadim zbog dara i potencijalima koje imaju. I ponosan sam što je tako.


Komentari1
1fb29
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Srdjan Jovanovic
Veliki glumac , nenametljiv , skroman I divan covek ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja