subota, 27.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 24.07.2018. u 21:43 Aleksandar Todorović
DIGITALNI SVET

Trka za osvajanje prvog egzaskejl računara

Novi kompjuteri biće sposobni da izračunavaju milijardu milijardi proračuna u sekundi – pet puta brže od trenutno najbržeg kompjutera na svetu
Фото Пиксабеј

Posle više godina tehnološke borbe SAD su napokon, nedavno, slavile puštanje u rad superračunara „Samit” (brzine 200 petaflopsa), trenutno najbržeg računara u svetu. Razlog za slavlje još je veći jer je Kina proteklih nekoliko godina ljubomorno čuvala prvo mesto sa svojim računarom „Sunway Taihulight” (brzine 93 petaflopsa). Međutim, borba nije gotova, naprotiv, biće još veća jer je sledeći korak u razvoju superkompjutera – sklapanje prvog egzaskejl računara. Pitanje je samo koja će zemlja prva doći do nove tehnologije i predstaviti je svetu.

Proračuni su da će do razvoja nove tehnologije doći u narednih nekoliko godina. Novi računari biće sposobni da izračunavaju milijardu milijardi proračuna u sekundi (odnosno, jedan egzaflop) i biće pet puta brži od „Samita”. Kolika će biti brzina novog računara najbolje može da se opiše sledećim primerom: egzaskejl bi kalkulacije, koje bi svaki čovek na zemlji u naredne četiri godine radio po jednu u sekundi, uradio za samo nekoliko sekundi.

Ova neverovatna brzina omogućiće naučnicima da pokreću kompleksne simulacije u raznim oblastima nauke, od ispitivanja promene klime, do istraživanja obnovljive energije ili veštačke inteligencije.

Egzaskejl bi kalkulacije, koje bi svaki čovek na zemlji u naredne četiri godine radio po jednu u sekundi, uradio za samo nekoliko sekundi

Egzaskejl računari primenjivaće se i u industriji, za ubrzanje procesa dizajniranja proizvoda ili otkrivanje novih materijala. Veliku korist imaće i vojne i obaveštajne agencije za pravljenje aplikacija za jačanje nacionalne sigurnosti.
Trka u razvoju prvog egzaskejl računara deo je nadmetanja za dominaciju u polju naprednih tehnologija između Kine i SAD, gde učestvuju i Japan i EU. Japan planira da do 2021. godine napravi prvi egzaskejl računar, dok EU predviđa da cilj ostvari dve godine kasnije.
Kina je 2015. godine predstavila plan za sklapanje prvog egzaskejl računara do kraja 2020. godine. Međutim, u intervjuu za „MIT Technology Review”, Depej Kjan, profesor na univerzitetu Bejhang iz Pekinga, rekao je da nije siguran da li će ovaj obiman posao moći da obave do kraja 2020. godine. On je naglasio da će im možda biti potrebno dodatnih šest meseci ili čak i godinu dana da ostvare svoje ciljeve.

Kina pravi tri prototipa novog računara – dva koji koriste domaće mikročipove, dok se za treći prave po licenci.

Optimistične najave Kine naterale su stručnjake iz SAD da ubrzaju rad na razvoju egzaskejl računara, tako da je njihov cilj da do 2021. godine završe razvoj, dve godine ranije od planiranog.

Američki računar, nazvan „Aurora”, trenutno je u fazi sklapanja i razvoja u Nacionalnoj laboratoriji u Ilinoisu i na njemu rade stručnjaci iz Odeljenja za energiju.

Naučnici širom sveta ubrzavaju računare tako što pakuju više hiljada mikročipova na milione procesora. Ovaj posao iziskuje izuzetno mnogo vremena da bi se sve uklopilo i podesilo da funkcioniše kako treba.

Prebacivanje podataka od procesora do procesora troši dosta električne energije, što dovodi do velikih novčanih troškova prilikom rada računara. Iz tog razloga Odeljenje za energiju SAD odredilo je limit od 40 megavata koji može da se koristi prilikom rada egzaskejl računara, što je oko 40 miliona dolara godišnje. Sve više od toga bilo bi neisplativo.

Kako bi smanjili potrošnju energije, inženjeri memorijske čipove postavljaju što bliže procesorima i tako skraćuju putovanje podataka. Sa istim ciljem primenjuju i fleš memoriju koja koristi manje električne energije.

Pored „Aurore”, SAD planiraju da do 2023. godine sagrade još dva egzaskejl računara ukupne vrednosti oko milijardu dolara. Osim razvoja hardvera, Kina i SAD rade i na razvoju softvera koji će pokretati i kontrolisati nove računare.

Komеntari0
2e818
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja