U Dvorištu ćirilice, jedinstvenom kulturno-istorijskom kompleksu u bugarskom gradu Pliski, koje je osmišljeno tako da u jednom dvorištu okupi sve države čije je pismo ćirilično, 27. jula biće postavljene biste srpskih velikana Vuka Karadžića, Branislava Nušića i Ive Andrića.

Ovaj svojevrsni hram pisma osmislio je Karen Aleksanjan, Jermen iz Jerevana, filolog poznat kao pobornik očuvanja hrišćanskih vrednosti, koji već 20 godina živi u Bugarskoj. On je došao na ideju da 12 jermenskih vajara izradi slova u boji cigle, visine oko dva metra, u čast ćirilice, koju u svetu koristi približno 300 miliona ljudi. Tu se ubrajaju Sloveni iz jugoistočne Evrope, Rusi, Ukrajinci, Belorusi, Mongoli i narodi s ugro-finskim jezicima koji su nekada pripadali SSSR-u.

Bugarska je trenutno jedina zemlja EU u kojoj se koristi ćirilično pismo, izjavio je za bugarski radio Karen Aleksanjan, dodajući da je odlučio da ovaj muzej na otvorenom bude u Pliski, prvoj bugarskoj prestonici. Tu je napravljena galerija gde su bugarski umetnici oslikali istorijat ćirilice, teme iz Žitija Sv. Klimenta Ohridskog, koje su izradili Ivan Uzunov, Mihaela Mihajlova i Valentin Golešev.

U Dvorištu ćirilice krajem godine đaci iz raznih gradova Bugarske dobijaju svedočanstva o završenom prvom razredu, a ove godine dvorište je bilo domaćin 10. međunarodnog festivala poezije „Slovenski zagrljaj”, gde su pesnici iz zemalja u kojima se koristi ćirilica recitovali svoja dela.

Zamišljeno je da svaka država koja koristi ćirilicu dobije svoj dan kada će biti postavljene biste njihovih pisaca. Bistu Vuka Karadžića uradila je Ubavka Tončev iz Bugarske, inače srpskog porekla, Andrićevu Zoran Kuzmanović, a Nušićevu mlada vajarka Katarina Tripković.

‒ Njihova komisija predložila mi je da predstavljam Srbiju. Dali su umetnicima mogućnost da izaberu čiju će bistu raditi i ja sam se odlučila za Nušića, čija dela mnogo volim ‒ kaže Katarina Tripković, čijih je 16 skulptura ove godine bilo izloženo na izložbi „Istina o Jasenovcu – pravo na nezaborav” u zgradi Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Katarina Tripković je ove godine izvajala i bistu Muhameda Alija Džine, osnivača Pakistana, koja je postavljena u ambasadi Pakistana u Beogradu, 2017. spomenik u bronzi Milanu Tepiću u Beogradu i poprsje u bronzi mladića Tibora Cerne u Debeljači, a 2015. spomenik posvećen stradaloj deci u NATO bombardovanju – figuru u bronzi Milice Rakić u Tašmajdanskom parku.

Postavljanju skulpture Nušića u Bugarskoj prisustvovaće i Nebojša Nušić, upravitelj Nušić fondacije, osnovane 2013. godine. Ove godine navršava se 80 godina od smrti ovog pisca. Njegovi potomci odlučili su da porodični stan u Majke Jevrosime 21 u Beogradu bude mesto okupljanja i negovanja baštine Branislava Nušića i u ovom saloncu se svake godine održava sve više aktivnosti.

– Imali smo mnogo snova i ideja, a sada ideje prelaze u dela i nadamo se da ćemo još mnogo toga postići ‒ kaže Nebojša Nušić, kome je poznati pisac pradeda-stric.

U Sokobanji će, kako najavljuje, u drugoj polovini godine biti održan festival „Nušićevi hajduci”, na kojem će u edukativnim programima učestvovati pet škola koje nose Nušićevo ime. Pisac je u ovu vazdušnu banju odlazio na oporavak pošto je bio strastveni pušač i on je skovao slogan „Sokobanja, Soko grad ‒ dođeš star, odeš mlad”.

Ove godine su održani „Nušićevi dani” u Smederevu, a u galeriji Narodnog pozorišta u Beogradu priređena izložba „Sva lica srpskog diplomate Nušića”, potom i premijera „Ožalošćene porodice” u režiji Jagoša Markovića.

‒ U planu je „Nušićijada” u Ivanjici, gde postoji ideja da se podigne spomenik Nušiću. Sa Filološkim fakultetom uradićemo sistematizaciju svih Nušićevih prevoda. Da citiram profesora Raška Jovanovića: Britanci imaju Šekspira, Francuzi Molijera, a mi Nušića ‒ navodi Nebojša Nušić.

Fondacija je organizovala naučnu tribinu „Nušićeve paralele”, a u planu je i skup u organizaciji sa Udruženjem dramskih pisaca, gde bi se sagledalo kako Nušićevo delo reditelji čitaju u sadašnjem trenutku. Predstoji i izložba Nušićevih bista. Piščevu bistu u „Cvijeti Zuzorić” uradio je Sreten Stojanović, spomenik na Trgu republike Zoran Ivanović, bistu ispred osnovne škole „Branislav Nušić” u Zaplanjskoj ulici u Beogradu Gradimir Aleksić. Biste koje se nalaze u Fondaciji uradili su Boris Deheljan, Siniša Noveski i Dušan Rusalić.