utorak, 16.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:38

Biste srpskih velikana u Pliski

Spomen-obeležja Vuku Karadžiću, Branislavu Nušiću i Ivi Andriću biće postavljena u bugarskom gradu 27. jula
Autor: Mirjana Sretenovićponedeljak, 23.07.2018. u 22:00
Биста Бранислава Нушића, рад Катарине Трипковић

U Dvorištu ćirilice, jedinstvenom kulturno-istorijskom kompleksu u bugarskom gradu Pliski, koje je osmišljeno tako da u jednom dvorištu okupi sve države čije je pismo ćirilično, 27. jula biće postavljene biste srpskih velikana Vuka Karadžića, Branislava Nušića i Ive Andrića.

Ovaj svojevrsni hram pisma osmislio je Karen Aleksanjan, Jermen iz Jerevana, filolog poznat kao pobornik očuvanja hrišćanskih vrednosti, koji već 20 godina živi u Bugarskoj. On je došao na ideju da 12 jermenskih vajara izradi slova u boji cigle, visine oko dva metra, u čast ćirilice, koju u svetu koristi približno 300 miliona ljudi. Tu se ubrajaju Sloveni iz jugoistočne Evrope, Rusi, Ukrajinci, Belorusi, Mongoli i narodi s ugro-finskim jezicima koji su nekada pripadali SSSR-u.

Bugarska je trenutno jedina zemlja EU u kojoj se koristi ćirilično pismo, izjavio je za bugarski radio Karen Aleksanjan, dodajući da je odlučio da ovaj muzej na otvorenom bude u Pliski, prvoj bugarskoj prestonici. Tu je napravljena galerija gde su bugarski umetnici oslikali istorijat ćirilice, teme iz Žitija Sv. Klimenta Ohridskog, koje su izradili Ivan Uzunov, Mihaela Mihajlova i Valentin Golešev.

U Dvorištu ćirilice krajem godine đaci iz raznih gradova Bugarske dobijaju svedočanstva o završenom prvom razredu, a ove godine dvorište je bilo domaćin 10. međunarodnog festivala poezije „Slovenski zagrljaj”, gde su pesnici iz zemalja u kojima se koristi ćirilica recitovali svoja dela.

Zamišljeno je da svaka država koja koristi ćirilicu dobije svoj dan kada će biti postavljene biste njihovih pisaca. Bistu Vuka Karadžića uradila je Ubavka Tončev iz Bugarske, inače srpskog porekla, Andrićevu Zoran Kuzmanović, a Nušićevu mlada vajarka Katarina Tripković.

‒ Njihova komisija predložila mi je da predstavljam Srbiju. Dali su umetnicima mogućnost da izaberu čiju će bistu raditi i ja sam se odlučila za Nušića, čija dela mnogo volim ‒ kaže Katarina Tripković, čijih je 16 skulptura ove godine bilo izloženo na izložbi „Istina o Jasenovcu – pravo na nezaborav” u zgradi Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Katarina Tripković je ove godine izvajala i bistu Muhameda Alija Džine, osnivača Pakistana, koja je postavljena u ambasadi Pakistana u Beogradu, 2017. spomenik u bronzi Milanu Tepiću u Beogradu i poprsje u bronzi mladića Tibora Cerne u Debeljači, a 2015. spomenik posvećen stradaloj deci u NATO bombardovanju – figuru u bronzi Milice Rakić u Tašmajdanskom parku.

Postavljanju skulpture Nušića u Bugarskoj prisustvovaće i Nebojša Nušić, upravitelj Nušić fondacije, osnovane 2013. godine. Ove godine navršava se 80 godina od smrti ovog pisca. Njegovi potomci odlučili su da porodični stan u Majke Jevrosime 21 u Beogradu bude mesto okupljanja i negovanja baštine Branislava Nušića i u ovom saloncu se svake godine održava sve više aktivnosti.

– Imali smo mnogo snova i ideja, a sada ideje prelaze u dela i nadamo se da ćemo još mnogo toga postići ‒ kaže Nebojša Nušić, kome je poznati pisac pradeda-stric.

U Sokobanji će, kako najavljuje, u drugoj polovini godine biti održan festival „Nušićevi hajduci”, na kojem će u edukativnim programima učestvovati pet škola koje nose Nušićevo ime. Pisac je u ovu vazdušnu banju odlazio na oporavak pošto je bio strastveni pušač i on je skovao slogan „Sokobanja, Soko grad ‒ dođeš star, odeš mlad”.

Ove godine su održani „Nušićevi dani” u Smederevu, a u galeriji Narodnog pozorišta u Beogradu priređena izložba „Sva lica srpskog diplomate Nušića”, potom i premijera „Ožalošćene porodice” u režiji Jagoša Markovića.

‒ U planu je „Nušićijada” u Ivanjici, gde postoji ideja da se podigne spomenik Nušiću. Sa Filološkim fakultetom uradićemo sistematizaciju svih Nušićevih prevoda. Da citiram profesora Raška Jovanovića: Britanci imaju Šekspira, Francuzi Molijera, a mi Nušića ‒ navodi Nebojša Nušić.

Fondacija je organizovala naučnu tribinu „Nušićeve paralele”, a u planu je i skup u organizaciji sa Udruženjem dramskih pisaca, gde bi se sagledalo kako Nušićevo delo reditelji čitaju u sadašnjem trenutku. Predstoji i izložba Nušićevih bista. Piščevu bistu u „Cvijeti Zuzorić” uradio je Sreten Stojanović, spomenik na Trgu republike Zoran Ivanović, bistu ispred osnovne škole „Branislav Nušić” u Zaplanjskoj ulici u Beogradu Gradimir Aleksić. Biste koje se nalaze u Fondaciji uradili su Boris Deheljan, Siniša Noveski i Dušan Rusalić.


Komentari9
beb02
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драгољуб Збиљић
ОДГОВОР КОСТИ. -- Реч "најсавршеније писмо" су оцене неких и страних истраживача. А сагласан сам да савршеност писма није одлучујућа за трајање и употребу једног писма. Ви, међутим, кажете: "Потребно им је само поштовање сопствне културне баштине." То јесте тачно, али ни то није довољно да живи једно писмо. Политика комуниста натерала је српске лингвисте после 1954. да преко манипулација и обмана, као што је "равноправност писама" и "богатство двоазбучја само за писање свог језика код Срба, уз практичну отворену фаворизацију латинице од власти, сузбило је српску азбуку и практично је уништило 90 одсто у језику Срба. Треба схватити да сада није могуће никаквим другим мерама оживети и (са)чувати српско писмо осим нормирања и језика Срба на једном писму, како су то урадили лингвисти у свим језицима народа Европе. То је једини начин да се Срби врате себи и свом миленијумском националном писму и ћириличком идентитету. Не уради ли се тако, ћирилица ће бити за коју деценију замењена у Срба.
Коста
Слажем се да је ћирилица смишљено и срамотно потиснута, да су се Срби отуђили од свог идентитета и одрекли своје баштине, али то не значи да апсурд типа "најсавршенје писмо" прави смисла -- апсурд је апсурд. Био би апсурд и да су рекли само "савршено писмо", јер ни то није тачно, а није ни важно! Оправдање да се српски пише ћирилицом не треба апсурдне аргументе, били они домаћи или страни.
Preporučujem 1
Драгољуб Збиљић
Хвала Бане за лепе речи. И да ћирилица није најсавршенија, њоме свакако треба да пишу Срби. Међутим, реч "најсавршеније"није апсурдна јер је баш таква оцена и страних истраживача вредности српске ћирилице од немачких, енглеских и јапанских истраживача. Ако они закључују да је српска ћирилица у неким елементима "најсавршеније писмо", зашто то не бисмо спомињали?
Коста
Извините, поштовани г. Збиљићу, израз "најсавршенији" је АПСОЛУТНО апсурдан. Ако је нешто "савршено" онда не може бити савршеније од савршенства! Израз савршен значи "завршен", или "свршен", "готов", "перфектан", "непромењив", итд. и не могу му се додавати условни модифокатори типа супериоритета или инфериоритета. Погрешно схватање израза обавезно води у погрешне закључке. И поред наводног савршенства, Вукова азбука није помогла да Срби имају савршену описмењеност у свету, или да имају савршени правопис. Србима није потребна савршена азбука да би пислаи својим писмом. Потребно им је само поштовање сопствне културне башптине.
Preporučujem 1
Бранислав Станојловић
Он НИЈЕ ни мој имењак ни Србин. Звао се Алкибиадес Нуша и био је Цинцарин.
Vladija Sarac
Kakve to veze ima sto je bio Cincarin? Srbinom se kazivao, na srpskom je pisao dela koja se i danas rado citaju, povukao se sa srpskom vojskom preko Albanije, i sin jedinac mu je poginuo u Prvom svetskom ratu kao srpski vojnik. Uradio je za Srbiju vise nego izvesni Branislav Stanojlovic. Hocemo li prestati da citamo "Politku" zato sto su je osnovala braca Ribnikar?
Preporučujem 23
Stefan Petkovic
Zar nije Bugarima i Jermenima javljeno, pre svega iz drugosrbijanskog Beograda, da je cirilica fasisticko pismo koju koriste glupi, ruzni, neoprani divljaci koji glasaju za sovinisticke stranke i da s cirilicom nije dozvoljen ulazak u EU? Inace, spominjati Andrica bez Njegosa moz samo neupucen, jer veliki Andric je nastavljac jos veceg Njegosa.
Драгољуб Збиљић
На жалост, ниј наведено да ли се и Србија још рачуна у ћириличку земљу. По историји, традицији и у стварности Србија је била ћириличка земља а Срби народ који користи ћириличко писмо све негде до 1954. године. Тада је почела смишљена фаворизација хрватске латинице у Србији и већ крајем седамдесетих година 20. века Србија и српски народ су већински полатиничени, тако да данас у Србији и међу Србима сачувано је тек неважних десетак процената ћирилице у српском језику. Тако је, практично, данас српски народ изгубио свој ћирилички идентитет у 90 процената. То је полатиничење Срба била вишевековна идеја католичких земаља, посебно Ватикана и Аустроугарске. Та је идеја била спроведена једино код Срба католика и они су касније асимиловни у Хрвате. А већинско полатиничење Срба и Србије изведено је трек касније , у 20. веку смишљеним поступцима комунитистичке власти уз помоћ српских лингвиста сербокроатиста. Тако су Срби изгубили свој идентитет у ћирилици, најсавршенијем писму на свету.
Бане
ЋИТИЛИЦА СЕ ПИШЕ СРЦЕМ!!! ...а реч "најсавршеније" је апсурдна :)) Срдачан поздрав за Г-дина Збиљића, једног од великих садашњих бораца за очување и оживљавање редовног коришћења ћирилице међу Србима.
Preporučujem 4

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja