nedelja, 17.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:41

Blago je svuda oko nas

Već nekoliko godina na to podseća emisija Obrazovno-naučnog programa RTS-a, čiji je autor Nevena Milić, potvrđujući da civilizacijski razvoj ne podrazumeva početak od nule već nadgradnju postojećih vrednosti
sreda, 25.07.2018. u 08:00
Кућа краља Петра Карађорђевића у Београду (Фото Д. Јевремовић)

U vremenu u kome se priča o kulturi uglavnom svodi na definisanje već poznatih problema i u kome se gubi svest o značaju ličnog, posebnog napora, neophodno je i veće skretanje pažnje na zaboravljene ili manje poznate izuzetne ličnosti i njihova dela, na događaje i pojave ugrađene u temelje naše kulture, smatra Nevena Milić, novinar i urednik u Obrazovno-naučnom programu RTS-a. Već nekoliko godina, na to podseća njena emisija „Beogradsko blago”.

Nevena Milić (Foto RTS)

Nevena Milić, koja je završila studije književnosti na Filološkom fakultetu, više od dvadeset godina zaposlena je u Radio-televiziji Srbije. Karijeru je počela na Trećem kanalu (1997), gde je pokrenula „Beoletru”, „Čitača”, „Scene” i druge emisije. Vodila je „Tajm aut”, „Kultivisanje”, autor je serije emisija o kulturno-istorijskim spomenicima na Kosovu i Metohiji, „Fantastične zemlje”, „Nanosveta za početnike”... Jedno vreme radila je u Školskoj redakciji RTS-a i za RTS digital, a danas je urednik u Obrazovno-naučnom programu RTS-a.

Kulturne riznice prestonice

Minule četiri godine istražuje vreme i ljude. Za seriju „Beogradsko blago” snimila je zanimljive priče o legatima Miloša Crnjanskog i Isidore Sekulić, o Narodnoj biblioteci Srbije, Muzeju vazduhoplovstva, Vrtu dobre nade, Muzeju nauke i tehnike, Astronomskom opservatorijumu na Zvezdari, beogradskoj tvrđavi, Jugoslovenskoj kinoteci, Avalskom tornju, Muzeju Nikole Tesle, kući kralja Petra i carskim darovima Josipa Broza Tita. Sada je to mala ali vredna kolekcija, sa više od dvadeset televizijskih zapisa, i kaže da tu neće stati. Već priprema građu za nove: o domu Jevrema Grujića, parku Tašmajdan, Kosančićevom vencu, Bulevaru kralja Aleksandra, Sabornoj crkvi i najstarijem drveću u Beogradu.

– Sve priče raslojavala sam kao kada rasečemo luk pa odvajamo njegov deo po deo, do srca – slikovito nam opisuje  sagovornica. – U jednom sloju pronalazila sam priču o čoveku, u drugom o društvu, u trećem o narodu…  Mnogo je toga stalo, samo je pitanje šta će ko u tome da vidi, jer to su slojevi sa različitim značenjima. Za mene je bilo  važno da shvatimo koliko smo svi mi povezani, koliko smo svi zapravo jedno. Da čuvamo nasleđe, ono što su nam ostavili naši velikani.

Do sada su snimljene priče o legatima Miloša Crnjanskog i Isidore Sekulić, o Narodnoj biblioteci Srbije, Vrtu dobre nade, Astronomskom opservatorijumu, beogradskoj tvrđavi, Jugoslovenskoj kinoteci, Avalskom tornju, Muzeju Nikole Tesle, carskim darovima Josipa Broza Tita…

Beogradsko blago je svuda. U Narodnoj biblioteci Srbije danas je Legat Miloša Crnjanskog, a u Univerzitetskoj „Svetozar Marković” Legat Isidore Sekulić. Jedan foto-aparat koji se čuva u Narodnoj biblioteci otkriva šta je sve Crnjanski voleo, gde je putovao, kako je živeo u Londonu. A kad vam otvore sef Isidore Sekulić videćete broševe, račune, listiće od penzije… Svašta. Upoznaćete jednu novu Isidoru, skromnu osobu. Bila je velika putnica, prva žena akademik u Srbiji, književnica koja je svoje delo nazvala „šakom šodera bačenog u velike rupe naše nekulture” i ovako razmišljala: „Ne može se više izmišljati svet nego se mora znati i svet i život”.

Kuća kralja Petra

Našu sagovornicu raduje to što je kuća kralja Petra danas savremeni kulturni centar.

Posle Prvog svetskog rata, kralj Petar se, ozbiljno narušenog zdravlja, uselio u tu vilu na Senjaku, koju je Ministarstvo prosvete uzelo u zakup od trgovca Đorđa Pavlovića, za mesečnu kiriju od tri hiljade dinara u srebru. Tu je živeo sasvim skromno. U kraljevoj sobi nalazili su se krevet, stočić sa umivaonikom, ormar, lampa, kraljeva slika, sablja i luster, a u biblioteci izdanja Srpske književne zadruge. Veliki deo vremena provodio je na prostranoj terasi i u tišini vrta. Nakon kraljeve smrti  –  avgusta 1921. – uprava dvora otkupila je kuću za potrebe budućeg muzeja kralja Petra.

Pamti Medakovićev „durbin”
„Ja sam uvek gledao na život kao kad durbinom gledate  prirodu”, rekao mi je akademik Dejan Medaković. Sve one velike probleme gledao sam kroz onaj deo durbina koji ih udaljava, a one sitne stvari kroz deo koji ih približava. Posle svih ovih godina sećam se tih njegovih reči. Dobro je gledati na život tako. Sa akademikom sam razgovarala povodom objavljivanja njegovog „Efemerisa”, tamo na početku moje karijere – kaže Nevena Milić.

Od 1945. mnoge vredne stari, kao i posmrtna maska kralja Petra, iznete su i odnete u nepoznatom pravcu. U staroj vili ostao je samo krevet u kome je kralj umro, koji se danas nalazi u Istorijskom muzeju Srbije. Kuća je pretvorena u osnovnu školu, da bi 1951. bila napuštena i devastirana. U minulih osam godina ona je kulturni centar, a u memorijalnoj sobi predstavljen je jedinstven mozaik od stotinu različitih fotografija koje prikazuju kralja i njegovu porodicu.

– Život treba poštovati u svakom obliku, negovati ga i čuvati. Ako je nešto napravljeno onda doprinesimo barem malo time što ga nećemo uništiti. Uživajmo u tome! – poručuje Nevena Milić.

Dodaje da je nastupilo neko vreme ega, moći, novca, ali ona veruje da ćemo se vratiti pravim vrednostima - dobroti i ljubavi, pronaći novi smisao, pa tako i uvećati bogatstvo naše beogradske riznice.

Montažer Jovana Filipović, koja je jako posvećena, muzički urednici Olga Kapor i Vladana Marković, saradnici Ivana Troskota i Nebojša Dragićević, mi smo tim koji radi, ostvaruje ideje.

Triptih o knezu Mihailu

Triptih o knezu Mihailu Nevena Milić ovih dana snima tri emisije o knezu Mihailu. Prva će govoriti o njemu kao diplomati; druga je o Beogradu za vreme njegove vladavine, a treća o Mihailu kao poeti, muškarcu koji je imao mnogo nesrećnih, neostvarenih ljubavi i – o njegovom ubistvu.

– Govoriće filozofi, istoričari, istoričari umetnosti…, a ja sam ponovo iščitala „Bezdno” Svetlane Velmar Janković u kome je pisala o liku kneza Mihaila – kaže Nevena Milić. – Porodica Obrenović poklonila je 1889. Velikoj školi imanje i zaveštala da se na njemu napravi botanička bašta Jevremovac. A ko danas razmišlja o poklanjanju svog imanja? I to je beogradsko blago...


Komentari0
a3f07
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Mozaik /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja