nedelja, 17.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:04

Mina – ženski soko

Povodom 190 godina od rođenja Mine Karadžić, Svetlana Matić, koja u Beču predaje BHS deci iz dijaspore, objavila je knjigu o ovoj slikarki, rođenoj u Austriji
Autor: Mirjana Sretenovićutorak, 24.07.2018. u 22:00
Мина Караџић на Словенском балу 1847. у Бечу, литографија Габријела Декера (Фотографија из књиге „Певам дању, певам ноћу”)
Светлана Матић (Фото лична архива)

Zahvaljujući inicijativi Srpskog kulturno i prosvjetnog društva „Prosveta” iz Beča u ovom gradu postoji bista Vuka Karadžića, park u znak sećanja na Dijanu Budisavljević, spomen-ploča Savi Mrkalju, a sada se predlaže i postavljanje spomen-ploče na zgradi gde je živela slikarka Mina Karadžić, povodom 190 godina od njenog rođenja. Svetlana Matić iz Beča, inače potpredsednica ovog društva, upravo je na srpskom objavila knjigu „Pevam danju, pevam noću – pisma Mini Karadžić” i time podsetila na zasluge koje je imala kćerka Vuka Karadžića u građenju kulturnih veza između Austrije i Srbije.

– Mina Karadžić je rođena 1828. u Beču. S 15 godina počela je da uči očev, srpski jezik, a potom se posvetila učenju likove umetnosti u Švajcarskoj, Francuskoj, Italiji i Nemačkoj. Naslikala je portret Branka Radičevića, portret Crnogorca sa kapom, kao i portret devojke sa vinovom lozom koji se smatra za jedan od najlepših u srpskom romantizmu. Kao poliglota koji vlada francuskim, nemačkim, engleskim, ruskim, italijanskim i srpskim, vodila je očevu korespondenciju sa kulturnim poslenicima toga vremena – kaže Svetlana Matić.

Prevodila je srpske narodne pesme i pripovetke na nemački i taj prevod ustupila austrijskom pesniku Ludvigu Franklu koji ih objavljuje u Beču pod nazivom „Gusle”. Sa ocem i Engleskinjom Lujzom Ker obišla je Srbiju i Lujzi ustupila beleške, koja potom objavljuje „Putovanja po Srbiji”.

Kako je knez Miloš Obrenović došao na ideju da jednom godišnje okupi viđenije ljude u Beču na balu, tada je austrijski kompozitor Johan Štraus Mlađi, po kneževom nalogu, napisao kompoziciju „Srpski kadril”, prvi put izveden 1847. na balu s više od 3.000 zvanica. Lepotica Mina Karadžić vodila je kolo u srpskoj nošnji.

O njenoj lepoti svedoči i zapis popa Vuka Popovića iz Kotora: „Za gospoju Minu ovđe pripovedaju koji su je gledali i čuli govoriti da je soko ženski, da je ban od bana, da je lijepe naravi, da je sva naša, milostiva i ljuborodna, puna radosti i milog razgovora i ka junak ne mareći ni za kišu ni za vjetar da je po gradu išla i penjala se uz krše da obiđe i podari sirote Crnogorke. One su je sa prozora gledale i čudile se koja je ono što s popom Kostom po onako rđavom vremenu trči po gradu, i pošto su obznanile da je naša, i moga najvećega prijatelja kćer, prekorili su ga mnogi domaćini što je nije i kod njih poveo.”

Svetlana Matić: Sada je hrvatska ambasada u Beču pokrenula inicijativu da se hrvatski jezik odvoji iz BHS sistema i traže od roditelja da se njihova deca pri upisu u školu izjasne da govore hrvatskim jezikom i da žele da uče hrvatski

– Iz velike ljubavi prema Aleksi Vukomanoviću, profesoru beogradskog Liceja, Mina je promenila veru. Nakon godinu dana on umire i Mina ostaje sa sinom Jankom koji završava Vojnu akademiju u Petrogradu i javlja se za dobrovoljca u srpsko-turskom ratu. Nakon Jankovog stradanja u Rusiji, Mina se povlači iz javnog života. Sahranjena je u Savincu kraj Gornjeg Milanovca – podseća naša sagovornica.

Više od 20 godina Svetlana Matić živi u Beču i kao službenik austrijskog Ministarstva prosvete predaje BHS jezik (bošnjački/hrvatski/srpski).

– Cilj društva je očuvanje srpskog jezika i identiteta. Uz pomoć Uprave za saradnju sa dijasporom već pet godina u okviru društva radi srpska škola koju je ove godine završilo 200 polaznika, jer ne želimo da našoj deci treba prevodilac kada dođu u Srbiju i razgovaraju sa svojim bakama i dedama. Ministarstvu prosvete Srbije uputili smo apel da školu uvrsti u svoje dopunske škole jer je nedopustivo da ne postoji škola na srpskom u Beču gde ima više od 300.000 Srba – podseća Svetlana Matić.

Austrijski školski sistem deci migrantima nudi da uče svoj maternji jezik od 22 ponuđena jezika. Deca sa prostora Jugoslavije od 1992. uče BHS od prvog do osmog razreda.

– Na BHS času moraju da budu zastupljena sva tri jezička područja. Kad na tabli profesor napiše šargarepa, mora da napiše i mrkva. Ako piše teka, mora da piše i sveska, i onda svako dete beleži svoju varijantu. Sada je hrvatska ambasada pokrenula inicijativu da se hrvatski jezik odvoji iz BHS sistema i traže od roditelja da se njihova deca pri upisu u školu izjasne da govore hrvatskim jezikom i da žele da uče hrvatski – ističe Svetlana Matić.

Društvo „Prosvjeta” organizuje malu pričaonicu za predškolski uzrast, hor, novogodišnji koncert, razne tribine na kojima su učestvovali Matija Bećković, Vladimir Pištalo, Milisav Savić... Na tribine pozivaju i austrijske intelektualce, a ovom prilikom izdvaja istoričara i slavistu, dr Volfganga Rorbaha, člana Evropske akademije nauka i umetnosti, koji je sin Austrijanca Rudolfa i Julije Popović iz Velike Plane.

– Srbija očekuje da dijaspora bude tu samo kada su izbori i kada je reč o doznakama. Mi razumemo situaciju, volimo svoju zemlji i želimo da pomognemo ali smatramo da smo i mi deo srpstva koje treba ozbiljnije objediniti – kaže Svetlana Matić, koja je za projekat „Nedelja čitanja na maternjem jeziku” dobila posebno odlikovanje Ministarstava za obrazovanje Austrije. Nagrađena je i za pedagoški rad u savetovalištu za decu sa prostora Jugoslavije, koja imaju probleme u ponašanju i učenju, u organizaciji Bečkog školskog saveta.


Komentari5
34927
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

marko lopusina
Mina Karadzic je dobila austrijsko ime Vilhemina i krstena je u katolickoj crkvi. To je bio deo dogovora oca Vuka i majke Austrijanke, po kome su zenska deca bili katolici, a muska pravoslavci. Kasnije je Mina uzela pravoslavnu veru i srpsko ime. Sve to pise u knjizi g. Svetlane Matic i nista nije brizljivo sakriveno g. Srbo iz V. Britanije
Srba, Velika Britanija
Ako se ne krije, da li ste nasli neki clanak u Politici ili emisiju na TV, gde joj se krsno ime otvoreno pominje? A ako se otvoreno ne pominje, onda se krije.
Preporučujem 0
Srba, Velika Britanija
Vrlo brizljivo krijemo kako se Mina zaista zvala. Tek nedavno sam saznao njeno pravo ime - VILHELMINA.
Ljiljana Ljiljana
Majka joj je bila austrijanaka-nemica. Obicno majke daju imena zenskoj deci.
Preporučujem 3
marko lopusina
Poznajem rad g. Svetlane Matić, Beograđanke iz Beča. Profesore, društveni radnik, srpski lobista, umetnik. Takvih ljudi u srpskom rasejanju je jako mnogo. Jedan od njih je i Stane Ribič, prvak Udruženja Srba u Slovačkoj. i g. Svetlana i g. Stane svojim radom ostavljaju snažan srpski trag u tuđini. G. Ribič je Srbima u Slovačkoj obezbedio status nacionalne manjine. Nažalost, u otadžbini to nema ko da primeti, da podrži i da nagradi. U Upravi za dijasporu MIP-a postoji Nacionalna nagarda zaslužnim patriotama iz emigracije, odluke o nagradama su donesena, ali ih nadležni ne potpisuju. Ne zna se zašto MIP ne nagrađuje zalužne. Predlažem profesorku Svetlanu Matić i g. Staneta Ribiča za orden države Srbije.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja