subota, 17.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 29.04.2008. u 22:00 Dragica Bajić

Mangulica, dabar i lokvanji

Rečica Zasavica meandrira kroz mačvansku ravnicu, okružena prostranim pašnjacima, obradivim površinama ili šumskim zabranima i stvara specijalan rezervat prirode koji je po njoj i dobio ime. Prostire se između naselja Crna Bara, Banovo Polje, Ravnje, Zasavica 1 i 2, Salaš Noćajski, Noćaj i Mačvanska Mitrovica.

Ukupna dužina vodotoka iznosi 33,1 kilometar, širina vodene površine dostiže do 80 metara, a dubina joj je pri srednjem vodostaju oko 2,5 metra; leži na nadmorskoj visini od 76 do 82 metra. Podzemnim putem se napaja drinskom vodom, a svrstava se u tekuće, ali i u stajaće vode. Nastaje spajanjem vode iz Duboke Jovače i kanala Prekopca. Ovo područje je poznato po geotermalnim vodama.

Specijalni rezervat „Zasavica” stavljen je 1997. godine pod zaštitu države kao prirodno dobro prve kategorije od izuzetnog značaja za Republiku. U rezervatu je uspostavljen režim zaštite drugog i trećeg stepena, od čega je pod ukupnom zaštitom 1.812 hektara. Zasavica je proglašena za IBA područje (ekološki standard), a od 2002. godine je član Federacije nacionalnih parkova Evrope. Staralac rezervata je Pokret gorana Sremska Mitrovica.

Na prostoru rezervata zabeleženo je više od 600 vrsta biljaka, među kojima ima retkih, endemskih i ugroženih vrsta. Posebno mesto zauzima aldrovanda, reliktna vrsta koja se nalazi na svetskoj crvenoj listi flore. Tu su i poljski jasen, topole, vrbe, crne jove, kao i lipa, lužnjak i cer.

U vodama Zasavice živi više od 250 vrsta algi i 21 vrsta ribe, a Zasavica je jedino stanište ribe mrgude u Srbiji. Ima ukupno 185 vrsta ptica i tridesetak vrsta sisara.

U ovoj jedinstvenoj učionici na malom prostoru mogu da se prate svi prirodni procesi.

(/slika2)Ovde ćete osetiti šta znači boraviti u netaknutoj prirodi, čuti zanimljive priče, ploviti po reci pored dabrovih kućica, probati hleba, masti, soli i paprike, specijalitete od mangulice, guščji paprikaš sa širokim rezancima ili riblje đakonije, piti dobro domaće vino i, naravno, uživati uz zvuke orkestra „Zmaja od Noćaja”, kako ih popularno zovu. Tu su i njive koje kriju tajnu koja će biti otkrivena kada bude „para” (pretpostavlja se da su ostaci Sirmijuma u pitanju).

Ovde se može videti mangulica, čija je najveća vrednost njena mast koja ima i do 80 odsto manje holesterola i ostalih štetnih triglicerida od bele „obične svinje”. Uzgaja se u rezervatu od 1998. godine, slobodno puštena u prirodi, a ako vam se posreći spazićete i „simpatičnu” njuškicu dabra, koji je vraćen u staro stanište. U ovo doba godine cvetaju i lokvanji.

Komеntari0
9770d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja