nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:08

Deo nas je uvek slobodan

Potrebno nam je emotivno razumevanje onoga što se desilo devedesetih godina, kaže Vladimir Arsenijević povodom svog novog romana „Ka granici”
Autor: Marina Vulićevićsreda, 25.07.2018. u 22:00
Владимир Арсенијевић са читаоцима (Фото Лагуна)

Nije tako daleko vreme ratova iz devedesetih godina, kada je u Srbiji vojna policija mobilisala mlade ljude, presrećući ih na ulicama i u kafićima, da bi zatim bili deportovani na ratišta u Hrvatskoj i Bosni. To je vreme beznađa i haosa na koje opominje Vladimir Arsenijević u svom novom, trećem romanu tetralogije „Cloaca Maxima” nazvanom „Ka granici” (u izdanju „Lagune”). Prvi deo tetralogije „U potpalublju”, ovenčan NIN-ovom nagradom, nastao je pre više od 20 godina, da bi 1997. godine usledio drugi – „Anđela” (2016. objavljen je rimejk „Ti i ja, Anđela”).

Na nedavnom predstavljanju trećeg dela – „Ka granici”, u prepunom gledalištu Centra za kulturnu dekontaminaciju, i u razgovoru sa urednicom izdanja Jasminom Radojičić, Arsenijević je ukazao na to da se ne slaže sa učestalim poređenjima sadašnjeg trenutka sa dobom devedesetih.

– Sećanje na to vreme jako me potresa. Tada je dnevna štampa objavljivala spiskove poginulih u ratu u kojem nisu želeli da učestvuju, i koji prema zvaničnoj politici nije ni vođen. Svako poređenje sa takvim haosom nije etično i predstavlja primer „kratkog pamćenja”. Nama je potrebno emotivno razumevanje onoga što se dogodilo. Još uvek živim u tom vremenu, i dok sam pisao o njemu imao sam mučan osećaj u želucu. Za mene tada nije postojao život izvan te tragedije – objasnio je Arsenijević.

Upravo zbog nadrealno loših devedesetih, on svoje junake izmešta iz tog ratnog ludila na izmišljeno grčko ostrvo Onfalos. U razgovoru sa Jasminom Radojičić, priseća se toga da je i sam tokom sankcija, radeći kao turistički vodič, mnogo putovao, dok je vrlo malo ljudi uopšte moglo da napusti zemlju. Takođe se seća tog osećanja nepripadanja i izgubljenosti u inostranstvu, prepunom boja, zvukova muzike, ukusne, mediteranske hrane, kao i poteškoća da se vrati tamo odakle je krenuo na put. Ti ukusi i mirisi Mediterana, od kojih je sačinjen i roman „Ka granici”, kao da su još više pojačavali otuđenost likova izgnanika, nevinih žrtava životnih prilika, umesto da im ublaže teskobu.

– Devedesetih godina, kada je država postala glavni diler kako bi finansirala ratove, ljudima je bilo potrebno bekstvo iz stvarnosti. Nešto što je moglo da deluje kao dobra zabava i umetnički životni stil, još od osamdesetih godina, u SKC-u ili „Pevcu”, u stvari je odnelo mnoge mlade živote. Još tada su mladi umirali od droge, da bi devedesetih počeli naglo da napuštaju zemlju. Deluje da je ljubav nemoguća u takvim društvenim okolnostima, ali postojali su ljudi koji su se voleli i koji su uspeli da sačuvaju svoje emocije. Zbog toga sam svoje junake izmestio u Grčku, još jednu zemlju, pored Mađarske, u koju je bilo moguće skloniti se. U tom alegorijskom prostoru protagonisti se suočavaju sa samima sobom, da bi zatim otišli u Atinu, gde će im se desiti nešto ne baš srećno – nagovestio je Arsenijević, uz napomenu da on nije autor srećnih završetaka.

U pauzama razgovora i čitanja odlomaka iz romana „Ka granici”, sa ekrana u pozadini mogle su se čuti izjave Filipa Davida, Bore Ćosića, Vedrane Rudan, Marka Vidojkovića, Marčela, Svetlane Slapšak, čiji su komentari ovu prozu svrstavali u hrabru, tragičnu i kritički usmerenu pripovest, kao i priču prepunu strasti i nežnosti.

„`Ima li u Beogradu političkih grafita?`, pita me u jednom trenutku Irini. `Naravno`, kažem, `naravno`. Zagrejan sam i priča mi se. `U poslednje vreme`, dodajem, ne bez zadovoljstva, `gotovo svi beogradski grafiti su politički. I ne samo beogradski`. Prisećam se pojedinih natpisa. Poput, na primer, onog grafita 64% WOOLMARK koji se pojavio na jednoj fasadi u Knez Mihailovoj ulici nakon što je Predsednik na prvim slobodnim izborima pobedio s upravo toliko dobijenih glasova. Irini i Panos isprva bledo trepću, vidno ne razumeju poentu, ali kad im objasnim zašto baš 64% i zašto baš WOOLMARK, oboje se tome slatko smeju. Ohrabren njihovom reakcijom, prisećam se grafita TITO VRATI SE – SVE TI JE OPROŠTENO, a odmah potom, uživajući u Irininoj i Panosovoj nepodeljenoj pažnji, i one komunikacije grafitima na zgradi Pošte u Sarajevu pred sam rat: OVO JE SRBIJA! – OVO JE HRVATSKA! – OVO JE POŠTA; IDIOTI!”, odlomak je iz romana „Ka granici”, koji bi sasvim odgovarao da bude pročitan i na Festivalu „Krokodil”.

Vladimir Arsenijević objasnio je i matematičku zakonomernost svog romana „Ka granici”, čiji je moto misao Jakoba Bernulija „Preobražena, vraćam se uvek ista”, a kompozicija usklađena sa Fibonačijevom spiralom i brojevima. U vezi sa svojom pripovešću, koja preispituje različite granice, zaključio je da je stvarne ili imaginarne granice najbolje preći bez jasne svesti o tome šta smo zapravo uradili, da je deo nas uvek slobodan od svakog ograničenja, i da je iskušavanje sebe ono što zapravo tvori život.


Komentari0
4fe36
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja