ponedeljak, 24.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:54

Najstariji eksponat uz savremenu tehnologiju

Vilica izložena u Narodnom muzeju nađena je 2006. u pećini Mala Balanica u najdubljem sloju nalazišta, zajedno sa ostacima pleistocenske faune i par okresanih artefakata
Autor: Milica Dimitrijevićsreda, 25.07.2018. u 22:45
Улаз у пећину Мала Баланица (Фото Д. Михаиловић)

Potez da se najstariji eksponati na novoj stalnoj postavci u Narodnom muzeju prikažu upravo uz pomoć korišćenja najinovativnijih dostupnih alata i savremenih tehnologija pokazao se kao odličan. Taj kontrast je deo izložene praistorije sa naših prostora učinio zaista atraktivnim. Pre nego što se posetilac susretne sa atrijumskim zidom, koji predstavlja veliki, posebno iznutra osvetljeni informativni pano sa obiljem ilustracija, i sa vitrinama punim vrednih artefakata, dočekuje ga nešto neobično, nalik forenzičkom modelu – transparentna lobanja čoveka poznatijeg kao Homo hajdelbergenzis iz Male Balanice. Unutar nje krije se fragment njegove originalne vilice, čija starost dostiže više od 397.000 do 525.000 godina. I tu počinje priča.

Kako objašnjava Bojana Mihailović, muzejski savetnik, kustos Zbirke za paleolit i mezolit i Zbirke Lepenskog vira ovog muzeja, autor pomenutog modela je njen kolega, vajar Risto Mihić. Zahtevan posao njegovog oblikovanja obavio je uz pomoć konsultacija sa Džošuom Lindalom, saradnikom sa Univerziteta u Vinipegu. Sama vilica otkrivena je 2006, tokom regularnih sistematskih arheoloških iskopavanja, kada je tim stručnjaka na čelu sa profesorom Dušanom Mihailovićem sa Filozofskog fakulteta u Beogradu započeo istraživanja pećinskog kompleksa Balanica u Sićevu.

– Vilica je nađena u pećini Mala Balanica u najdubljem sloju nalazišta, zajedno sa ostacima pleistocenske faune i par okresanih artefakata. To su najstariji antropološki i arheološki nalazi koji su do sada nađeni u Srbiji. U pećini Velika Balanica, koja pripada istom pećinskom kompleksu, konstatovani su ostaci vatrišta, brojni artefakti i kosti ulovljenih životinja (jelena, nosoroga, bizona) stari 300.000–200.000 godina. Treba pomenuti da su ljudski ostaci nađeni i u obližnjoj pećini Pešturina kod Jelašnice, gde su otkriveni ostaci neandertalaca stari 105-95 hiljada godina – kaže kustoskinja, koja nam na pitanja odgovara u pauzi iskopavanja na terenu, na lokalitetu Šalitrena pećina, u selu blizu Mionice, inače najbogatijem višeslojnom paleolitskom arheološkom nalazištu u Srbiji.

Tran­spa­rent­ni­ mo­del­ ­lo­ba­nje­ Ho­mo ­haj­del­ber­gen­zi­sa (Foto M. Dimitrijević)

Ona posebno ističe ekskluzivnost vilice o kojoj razgovaramo, čije je datovanje utvrđeno primenom različitih radiometrijskih tehnika: elektron-spin rezonancom, izotopskom analizom uranovog niza i tehnikom infracrvene luminiscencije, čime su dobijeni izuzetno ujednačeni datumi, pa je procena starosti pouzdana.

– U Evropi nema mnogo ljudskih fosila koji su pouzdano datovani u period pre pola miliona godina. Od našeg fragmenta vilice stariji su samo ostaci iz Atapuerke u Španiji (pripisani Homo antecesoru) i vilica Homo hajdelbergenzisa iz Mauera kod Hajdelberga u Nemačkoj, po kome je ovaj hominin dobio ime. Približno istu starost ima i golenjača iz Boksgrova u Engleskoj. Svi ovi nalazi potiču iz paleolita, najranije i najduže epohe u razvoju ljudskog društva, koji je trajao od 2,6 miliona godina, kada su rani hominini počeli da izrađuju kameno oruđe, do 10.000 godina pre nove ere – navodi nam podatke naša sagovornica.

U celini posmatrano, antropološki ostaci iz Male i Velike Balanice i Pešturine omogućavaju celovit uvid u ljudsku evoluciju tokom poslednjih pola miliona godina. Ustanovljeno je, tako, da je sloj u kojem je nađena vilica nataložen u jednom od međuledenih doba tokom srednjeg pleistocena kada je Balkansko poluostrvo pripadalo matičnom području iz koga su ljudske zajednice rekolonizovale Evropu nakon povlačenja glečera.

– Ljudi tog vremena su koristili vatru kada im se ukaže prilika, ali je nisu kontrolisali. Bavili su se lovom, strvinarenjem i sakupljanjem plodova. Često su bili plen krupnih mesoždera, hijena ili lavova, koji su u to vreme naseljavali Evropu. S obzirom na to da su u sloju sa vilicom nađeni i ostaci hijena nije isključeno da je ljudske ostatke u pećinu unela upravo ta životinja – zaključuje Bojana Mihailović i dodaje da se istraživanja pećinskog kompleksa Balanica realizuju uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, u saradnji sa Univerzitetom u Vinipegu u Kanadi čiji tim predvodi prof. Mirjana Roksandić, paleoantropolog sa tog Univerziteta.


Komentari0
b6d88
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja