nedelja, 23.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:23

Tajna Putinovog i Trampovog rešenja za Donbas

Stejt department je zvanično odbio ideju da samoproglašene republike održe referendum o autonomiji unutar Ukrajine, o čemu su dvojica predsednika navodno razgovarala u Helsinkiju
Autor: Biljana Mitrinovićsreda, 25.07.2018. u 22:00
Сусрет америчког и руског председника у Хелсинкију (Фото Бета/АП)

Nije poznato da li je u Helsinkiju Vladimir Putin zaista Donaldu Trampu izneo predlog o organizovanju referenduma u Donbasu, ali je ova tema pokrenula niz reakcija iz kojih se saznalo da ruska strana nije mislila na referendum o otcepljenju od Ukrajine, nego na izjašnjavanje o stepenu autonomije dveju samoproglašenih republika. Kijev je mogući referendum ocenio kao „probu za raspad” Ukrajine, a američka administracija je najavila da bi ga smatrala nelegitimnim.

Prošle nedelje je njujorška agencija Blumberg, pozivajući se na neimenovane izvore koji su prisustvovali sastanku dvojice predsednika, objavila da je Putin, kao jedno od mogućih rešenja krize u Ukrajini, predložio izjašnjavanje građana samoproglašene Donjecke i Luganske Republike o statusu njihove teritorije, a da referendum nadgledaju međunarodne organizacije.

Navodno su se Putin i Tramp dogovorili da ovu ideju ne saopšte javnosti kako bi američki predsednik imao vremena da razmisli o tom predlogu. Blumberg je sam ili na nečiju sugestiju taj navodni predlog objavio i sprečio Trampa da dugo razmišlja o njemu, a potom je usledilo i saopštenje Stejt departmenat da se to pitanje kao rešenje uopšte ne razmatra.

Moskva nije potvrdila niti demantovala da je bilo reči o referendumu, ali je ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov rekao da su dvojica predsednika iznela konkretne predloge o tome kako bi mogla da se reši kriza u Ukrajini, zbog koje su na snazi sankcije SAD i EU Rusiji. Ni portparol Kremlja Dmitrij Peskov nije hteo da komentariše ono što je Putin rekao Trampu tim povodom, ali je potvrdio da se razgovaralo o „nekim novim idejama” i da će se „raditi na tome”.

Američki predsednik je posle razgovora u Helsinkiju, uprkos optužbama kritičara da je izdajnik i da je bespotrebno popuštao Putinu, ocenio samit kao veliki uspeh i uvrstio Ukrajinu na spisak tema o kojima su razgovarali.

Bez obzira na to što je, prema pisanju američkih medija, sam Tramp tražio sastanak u četiri oka sa Putinom kako se informacije ne bi neželjeno pojavljivale u medijima (a navodno su razgovori o Ukrajini vođeni u prisustvu saradnika) – ne bi trebalo isključiti mogućnost da je upravo američki presednik „dozvolio” puštanje ove vesti u javnost. Takav predlog je Stejt department brzo odbio, što je pokazalo da Tramp nije „skrenuo s puta” sankcija i „tvrde linije” prema Rusiji u slučaju Ukrajine.

Takođe, obelodanjivanje ove vesti bi moglo da odgovara i ruskom predsedniku, jer je predlog maksimalistički. Drugo, sasvim ga je nepotrebno najavljivati. Referendum na Krimu je organizovan veoma brzo i takoreći bez ikakve najave održan 16. marta 2014. godine. Rezultat je u Moskvi odmah prihvaćen i doneta je odluka o prisajedinjenju Krima Ruskoj Federaciji. U Donjeckoj oblasti referendum o samostalnosti je održan samo dva meseca kasnije, uz izlaznost od 75 odsto stanovnika, koji su se u procentu od 89 odsto izjasnili „za”. Moskva je tada saopštila da „poštuje” glasanje, ali niti su stanovnici Ukrajine tražili pripajanje Rusiji, niti je Moskva ikada govorila o prisajedinjenju jugoistoka Ukrajine.

Portparolka Stejt departmenta je, odbacujući referendum kao rešenje, navela da Vašington ostaje privržen sporazumima iz Minska kao rešenju sukoba u Donbasu. Kremlj takođe insistira na ovom sporazumu, optužujući Kijev za opstrukciju. Naročito zbog toga što će, kako zahtevaju SAD i EU, sankcije ostati na snazi sve dok se ne sprovede dogovoreno.

A sporazumom je, između ostalog, predviđena autonomija ovih oblasti. Čak je po potpisivanju sporazuma 2015. godine pomoćnica američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Viktorija Nuland podsticala parlament u Kijevu da usvoji zakon o autonomiji, navodeći da je veoma značajno da Ukrajina ispuni odredbe iz Minska.

Nakon što je Kijev u februaru ove godine zaoštrio situaciju usvojivši Zakon o reintegraciji Donbasa, uz upotrebu vojne sile ako je potrebno, referendum bi s ruskog stanovišta mogao da bude kontramera i vrsta pritiska. Izjašnjavanje o statusu stanovnika Donjecka moglo bi da usledi ukoliko Kijev ne pokaže privrženost sporazumu. Za sada bi njegovi stanovnici pristali na određeni stepen autonomije koji podrazumeva pravo na odlučivanje u pitanjima jezika, kulture, obrazovanja i lokalnih institucija.

Rusija, koja negira učešće u ovom konfliktu, na pregovarački sto je stavila i nekoliko predloga za rešavanje. Izuzev već pomenutog poštovanja redosleda tačaka sporazuma, insistira se na tome da Ukrajina sprovede ustavnu reformu predviđenu Minskim sporazumom, da se obe samoproglašene republike smatraju zvaničnom stranom u konfliktu, da se s njima pregovara o reintegraciji, a na nivou UN da se radi na predlogu rezolucije o uvođenju misije OEBS-a. Sporno je na kojim mestima bi se nalazili njeni predstavnici: da li samo na linijama razgraničenja ili na celoj teritoriji, uključujući i granicu prema Rusiji, kako zahteva Kijev. Danas će se posle duže pauze održati sastanak „normandijske četvorke” na nivou političkih direktora.


Komentari3
3df92
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ramovic Nedzad
Pa GAZETA EXPRESS pise i da su razgovarali i o podeli Kosova.
NikolaS
Blumberg kao i ostali americki mejnstrim mediji, jednostavno izmisalju kako antri-ruske, tako i anti-tramp 'vesti' (fake news), kao sto je ova. Sistematska i histericna propagandna kampanja koja traje vec godinama...
Владимир Матић
Будућност Украјине онакве какву је знамо сада свакако није светла, јер је тамошњи народ талац олигархијске мафије и политичара склоних свакојакој корупцији. Политичарима и олигарсима одговара овакво несређено стање да би могли и даље да пуне своје џепове. Више од половине становника себе у основи сматрају Русима и питање је да ли ће још дуго трпети овакву ситуацију у својим градовима и селима. Да ли ће се Украјина на крају распасти не можемо са сигурношћу знати, али није мало оних који сматрају да се ствари крећу у том правцу. Како је уопште могуће да једна тако индустријализована и ресурсима богата земља има тек нешто више од 2 000 долара по глави становника? Русија им свакако за то не може бити узрок. Олигарси сматрају да Украјина само треба да буде анти-руска, па ће запад камионима да им даје новац. Ја мислим, пре ће бити - мало сутра !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja