sreda, 19.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:50

Da li treba privatizovati PKB

Pojedini ekonomisti smatraju da bi većinsko vlasništvo trebalo da bude u rukama privatnika dok drugi upozoravaju da bi to bila velika greška
četvrtak, 26.07.2018. u 10:38
Пољопривредни комбинат Београд (Фото Д.Ј.)

Da li prodajom Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) većinski vlasnik treba da bude država ili privatnik, i po kom modelu će biti obavljena prodaja, pitanje je na koja će država uskoro ponuditi odgovor, a u međuvremenu, ekonomisti razmenjuju argumente o tome koje bi rešenje bilo najbolje.

Posle najave da bi u avgustu mogao da bude raspisan tender za privatizaciju PKB, pojedini ekonomisti smatraju da bi posle privatizacije većinsko vlasništvo trebalo da bude u rukama privatnika, dok drugi upozoravaju da bi najveća greška bila da se PKB privatizuje, bilo prodajom kapitala ili prodajom imovine, jer bi novac koji bi se dobio za kombinat bio nesrazmeran potencijalima koje ima.

Pitanje da li PKB treba prodati i zašto za zamenika generalnog direktora Ekonomskog instituta Ratka Bogdanovića je večita dilema kada su privatizacije u pitanju.

„Mislim da treba prodati uz izbegavanje rizika i zamki koje privatizacija nosi. Iz prethodnog perioda dosta toga je bilo i sporno, bilo je i loših privatizacija”, kaže Bogdanović koji smatra da bi država trebalo da zadrži manji udeo u PKB posle njegove prodaje.

Navodi da bi novi vlasnik ili vlasnici trebalo da prepoznaju njegove potencijale na tržištu, ali i slabosti, kako bi od PKB-a napravili jedan značajno industrijsko poljoprivedni kompleks na ovim prostorima.

„Koliko znam o PKB-u, tu su i kadrovski resursi i potencijali koji postoje u nekretninama, postrojenjima, opremi, živom stadu, u značajnoj meri derogirani. Potencijalno sve je na nivou koji nije optimalan, počev od zemljišta i načina kako je korišćeno, koliko je stara oprema kojom gazduje PKB”, kaže Bogdanović.

S druge strane, profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić smatra da PKB treba da ima poseban status među preostalim državnim preduzećima i da ga ne bi trebalo prodati.

„Ako bih bio u prilici da razmišljam na koji način treba rešiti pitanje PKB, ja ne bih prodavao, nego bih po sistemu tendera koji je raspisan za RTB Bor tražio strateškog partnera sa zadržavanjem većinskog vlasništva države”, kaže Savić.

Podseća da je država više decenija ulagala ogroman novac u Pančevački rit na mestu gde je PKB, a da je taj kombinat pre oko 15 ili 20 godina bilo preduzeće koje je u svetu prodavalo tehnologiju po sistemu „ključ u ruke” i imalo je proizvodnju „od njive do trpeze”.

Zbog sankcija poslednje decenije 20. veka, nesmotrene politike države u tom trenutku i veoma loše privatizacije u kojoj je najbolji deo PKB prodat i to ne za veliki novac, tom kombinatu je „praktično odsečena jedna noga”, kaže Savić.

„On je danas, nažalost, ostao kao jedna velika seljačka radna zadruga koja ima velike potencijale, a nema ono što je najvažnije - nema svoju preradu. Svako ko danas kaže da je PKB veliko preduzeće, mislim da greši. Veliko je po potencijalu, a malo po rezultatima”, smatra Savić.

Prodavati PKB u takvoj situaciji, navodi Savić, značilo bi praktično pokloniti ga nekome za simbolična novac i ističe da će 21. vek verovatno biti vek hrane i vode i da Srbija mora da razmišlja i da se sprema za to vreme.

„To je važan razlog zašto PKB treba da ostane u većinskom vlasništvu države, a da se po sistemu dokapitalizacije ili na neki drugi način dođe do svežeg kapitala, novih tehnologija i zainteresovanog partnera koji će zajedno sa državom praviti nove preređivačke kapacitete”, smatra Savić.

Tako bi, uveren je Savić, PKB mogao da računa da će u budućem periodu ponovo biti veliki kombinat, ako ne i najveći u ovom delu Evrope.

„Ako krenemo drugim pravcem, da PKB ide u klasičnu privatizaciju, bojim se da će prvo stradati stočarstvo i stočni fond”, navodi Savić.

Navodi primer Češke koja je svojevremeno nemačkom Folksvagenu, iako je imala većinsko vlasništvo nad bivšom Škodom prepustila potpuno upravljanje, ali sa obavezom da se 61 odsto delova koji se ugrađuju u Folkslvagen automobile proizvodi u Češkoj.

„To je jedan primer izvanredne privatizacije i to je model koji država može da primeni”, zaključuje Savić.  (Tanjug)


Komentari8
86067
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Маја М.
Шта би рекао професор М. Шеварлић?!
Вукашин Јеленић
Неки швабо сигурно реко да се приватизира ПКБ.Њему треба а нама се као не исплати да га имамо.Јер нећемо због швабе добити дозволу за извоз.
Vid
Prodaćete jeftino a za neku godinu , radi širenja Beograda, plaćate to zemljište po paprenim cenama.
stanislav
Prodaja bi zaista bila katastrofa. Zar je moguće da država ne može da ga oživi ili su, što je verovatnije, u pitanjue tajkunsko-kriminalni interesi. PKB zavređuje referendum grada Beograda. Ko god ga bude kupio - rasparčaće ga, delom pretvoriti u građevinsko zrmljište i preprodati. Ako se pak prodaje - država treba da zadrži kontrolni paket ili da uslovi tenderom da se PKB NIKADA ne sme menjati delatnost a da se ne može preprodati najmanje 20 godina pa i onda celovit a ne rasparčan. Pa da vidimo ko ZAISTA želi fa se bavi poljoprivredom.
Mirko
Ako i PKB privatizujemo kao što smo privatizovali sve ostalo proći će kako su prošle i ostale firme i njihovi zaposleni u privatizaciji. Mišljenja sam da država nije smela praviti privatizaciju po principu 70:30% nego 50;50%. Nije trebalo postavljati u državnim i društvenim kompanijama političke kadrove, nego profesionalni upravljački tim koji bi bio kontrolisan od radnika akcionara kao i države koja bi imala svoje učešće. Ovako su politički kadrovi bili zaštićeni a radnici nisu imali nikakva prava iako su posedovali akcije. Država i radnici su zajedno trebali da izaberu profesionalni tim koji bi zavisno od rezultata poslovanja kompanije bio i nagradjen ili bolje rečeno plaćen. To nije morao da bude mnogobrojan tim već nekoliko stručnjaka koji bi mogli biti iz redova predhodnog rukovodstva ali ne zaposleni nego profesionalci po ugovoru. Predstavnici države i radnika imenovali bi nadzorni odbor čija bi uloga bila da kontroliše menadžment i zakonitost poslovanja i obaveštava akcionare.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja