utorak, 20.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:00
SLOVO O JEZIKU

Ne vršimo popravku nego popravljamo

Na kraju nedavno završene školske godine podeljena su svedočanstva i diplome. Primetili smo da je u nekim školama na tim dokumentima prvo bilo napisano prezime pa ime učenika. U srpskom jeziku obavezno se navodi prvo ime pa onda prezime, odnosno ime, srednje slovo (prvo slovo imena oca) pa prezime.
četvrtak, 26.07.2018. u 14:30
(Фото Пиксабеј)

Možda dođe i neko iz Zvezde; Možda dođe poziv za dan-dva; Dok ja čekam da nadležni ovo urade, možda i umrem; Sa migrantima možda dođe i Islamska država; Distributeri u Hrvatskoj ukidaju RTS, možda to urade i u BiH.

Piše
Rada Stijović

Ovo su samo neki od naslova iz dnevne štampe koji su nam privukli pažnju zbog jezičke nepravilnosti u njima. Reč je o tome da se, prema pravilima standardnog jezika, budućnost ne može iskazivati konstrukcijom možda + prezent glagola: možda dođe, možda urade, možda nađeš i sl. Umesto prezenta ovde se za iskazivanje buduće radnje mora upotrebiti buduće vreme: Možda će doći neko iz Zvezde; Možda će doći poziv; Možda će to uraditi i u BiH itd.

***

Skrenuli bismo pažnju i na još jedan uticaj administrativnog jezika na naš govor i pisanje (o nekima smo već pisali, kao npr. o iskazima tipa „vršimo popravku obuće“ umesto „popravljamo obuću“ ili o pisanju datuma nepostojećim brojkama: 01. 05. 2018, umesto 1. 5. 2018. itd.).

Na kraju nedavno završene školske godine podeljena su svedočanstva i diplome. Primetili smo da je u nekim školama na tim dokumentima prvo bilo napisano prezime pa ime učenika. Npr: Diploma se dodeljuje Marković K. Stefanu. U srpskom jeziku obavezno se navodi prvo ime pa onda prezime, odnosno ime, srednje slovo (prvo slovo imena oca) pa prezime. Izuzetak su samo administrativni spiskovi, u kojima se, zbog obaveznog azbučnog reda, mora navesti prvo prezime, kao što je to slučaj u izbornim spiskovima, u raznim katalozima, registrima i sl. O ovome bi morali da misle ne samo oni koji ispisuju diplome i svedočanstva već i oni koji ih izrađuju, jer na njima neretko ispod crte na kojoj se ispisuju podaci stoji da treba navesti prezime i ime.

***

Iz nekog razloga sve više se javlja težnja ka nepromenljivosti prezimena (da li je to težnja ka analitizmu, kako bi rekli lingvisti, ili uticaj nekih prezimena koja su nepromenljiva, ostaje da se vidi). O promeni muških prezimena već je bilo reči u ovoj rubrici, a sada bismo skrenuli pažnju na ženska prezimena, o kojima se ovih dana vodila živa rasprava u jednoj jezičkoj grupi na internetu. Postavljeno je pitanje – da li se kaže Jelici Obućini ili Jelici Obućina. Iz odgovora se videlo da je veliki broj onih koji nisu iz kraja u kome postoji ovaj tip prezimena tvrdio da ova prezimena ne treba menjati po padežima.

Pravila, međutim, nalažu da se prezimena na -a menjaju po padežima poput odgovarajućih imenica na -a: knjiga Jelice Obućine, razgovor s Nadom Kolundžijom, veće na čelu s Jelenom Govedaricom, rukavice Milice Paovice. Dakle, kao što menjamo imenicu devojka: s devojkom, od devojke, devojci itd.

S druge strane, po padežima se ne menjaju prezimena na -, prezimena na -o i prezimena na suglasnik čiji su nosioci žene: Pozovi gospođu Petrović, Razgovaraj s profesorkom Jovin, Pozajmi mi beleške Milene Đogo, Dobila sam poklon od Milice Nogo, Pozdrav doktorki Ćuk, Ide u školu s Milom Ćuk.


Komentari13
ac3ea
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драгољуб Збиљић
Стално истичем да српски језик није добро нормиран. Нормиран је тако како се не нормира ни један други језик у Европи. Нико други не нормира свој књижевни језик у четири лика или појаве. Нико други осим српских лингвиста није нормирао свој језик у двер варијанте по писму и две варијанте по изговору. Не може нити треба књижевни језик да садржи све што се јавља у дијалектима једног народа. Ни Вук није био за то да књижевни језик пишемо у двоизговору и двописму. Истина, он је пристао под утицајем Беча да се српски језик за католике пише и латиницом, али није био за то да Срби православни пређу на латиницу. Није предлагао да нам стандардни језик има два изговора. Лингвисти (и)јекавци требало би да се, зарад народног јединства, сагласе да се књижевни језик нормира на екавском и на ћирилици. Ијекавски се може и даље користити у књижевним текстовима, али народ треба да се обједињава према екавици, баш како су предлагали и једно време у пракси спроводили у РС Р. Караџић, М. Екмечић и др.
Marko Carević
Ne bih se složio sa Vama, jer smo mi u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sandžaku i Crnoj Gori veoma ponosni na našu ijekavicu. Ona je karakteristična za naše podneblje i mi je koristimo već vijekovima, zvali je sad bosanskim, hrvatskim, crnogorskim ili srpskim jezikom. Ona je naš identitet. Bilo bi to isto kad bih ja od ekavaca tražio da se odreknu svoje ekavice zarad jedinstva sa drugim dijelom naroda preko Drine. Suludo i neproduktivno!
Preporučujem 1
Коста
Добра опашка да исправно нормирани књижевни језик не (треба да) прима све што се јавља из говорном говорног продучја једног народа, већ се по потреби наддијалкатски устројава и ограничава на једно писмо и један изговор.
Preporučujem 1
Маја М.
Хвала Ради Стијовић.
stanislav
Splašiste decu vašim akademskim raspravama o jeziku pa deca pređoše na nemušti jezik digitalizacije. Dajte da u upotrebu vratimo barem PRISTOJNU varijantu jezika jer vam život i svakodnevica ne shvataju vaše premudre savete i pravila. Dok vi tako filozofirate - govorni jezik propade.
Коста
Да, управо тако! Баш ће неко на улици да мисли "Чекај, да ли се ради од модалности или времену...можели презент да постане футур...итд." СДве би стало! А друго је, да се пита што децу нису научили какао се говори (и чији је то језик)? Требало би да свако има у џепу неки дигитални правопис и граматику и да се небројено пита у дану пита зашто писнаи језик не одговоара гворном, кад оно Вук рече просто "пиши као што говориш..."?!
Preporučujem 2
Miroljub
I, g.Periću, ne postoji "direktorica", bar ne u srpskom jeziku - baš kao što je gospođa lepo napisala "nisam direktor ..."
Ангелина Поповић
Погрешан редослед имена и презимена врло је чест на визит-картама, што изазива неспоразуме и неугодности у сусретима са странцима који саговорника по упознавању ословљавају са Mr. Ilija, Miss Svetalana, Mr. Čedomir, Mrs. Milica, нарочито у случајевима када презимена нису на "-ић" (о овима обично знају нешто). Лично сам присуствовала таквим ситуацијама.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja