četvrtak, 15.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:33

Beograd raste u visinu

Stambeno-poslovna kula od 150 metara u novobeogradskom kompleksu „Vest 65” biće drugo najviše zdanje u prestonici
Autor: D. Mučibabić četvrtak, 26.07.2018. u 15:55
Будући облакодер у „Весту 65

Budući oblakoder u „Vestu 65”Nepunih dvadesetak metara niža od kule „Beograd” u Savskom amfiteatru, obladoker od 150 metara u Ulici omladinskih brigada biće još jedna ptica u jatu koje para oblake iznad Beograda. Sa 40 spratova u stambeno-poslovnom kompleksu „Vest 65” buduće zdanje biće druga najviša zgrada u prestonici i sedmi visoki objekat koji će, zasad, da se zida i to posle četiri decenije. Jer, do pre dve godine kada su položeni temelji za kulu „Beograd” prestonički rekorder u visini bila je kula „Geneks” sa 117 metara, odnosno Zapadna kapija Beograda podignuta 1977. godine.

Javni uvid u idejno rešenje oblakodera svega dva sprata nižeg od kule „Beograd” nedavno je završen i osim stanova od trećeg do 40. sprata, predviđa i tržni centar u podnožju na dve nadzemne etaže i isto toliko podzemnih gde su planirane garaže i tehničke prostorije. Zgrada od oko 70.000 kvadratnih metara srpskog ogranka kompanije „PSP-Farman” trebalo bi da počne da se gradi u septembru.

– Sada sledi pribavljanje lokacijskih uslova i izmena građevinske dozvole koju je izdalo Ministarstvo građevinarstva 2016. godine za objekat koji nije počeo da se gradi. Menjamo namenu iz poslovanja u stanovanje i povećava se spratnost sa 33 na 40 spratova – ističe Milan Rašković, odgovorni projektant firme, „Bureau Cube Partners”, koja je nosilac izrade ovog dela projekta u „Vestu 65”.

Zone bez visoke gradnje
Beograd je usvajanjem Generalnog urbanističkog plana u proleće 2016. zabranio podizanje stambenih, poslovnih i komercijalnih zdanja viših od 32 metra u delovima grada koji su omeđeni sledećim ulicama: Nemanjina, Trg Slavija, Makenzijeva, Kursulina, Trnska, Kraljice Marije, 27. marta, Takovska, Vojvode Dobrnjca, Venizelosova, Skenderbegova, Cara Uroša, Visokog Stevana, Tadeuša Košćuška, Dunavom i Savom do Brankovog mosta i Karađorđevom do Nemanjine.

U tom novobeogradskom stambeno-poslovnom kompleksu pre sedam godina bilo je predviđeno najpre poslovno zdanje od 147 metara (33 sprata) sa kancelarijama i hotelskim apartmanima, ali tada toliku spratnost nisu mogli da postignu jer su se nalazili u zoni gde je maksimalna dozvoljena visina bila do 100 metara.

Obrt je usledio na proleće 2014. kada je tadašnje Privremeno veće ukinulo studiju visokih objekata, dokument koji je propisivao u kojim se delovima grada ne mogu zidati neboderi koji bi zatvorili pogled na istorijska i kulturna znamenja.

Tako je počelo krčenje puta za podizanje „Beograda na vodi”. Da između ostalih nije bilo te izmene, ne bi se mogla izgraditi ni kula od 220 metara, centralno zdanje kompleksa na desnoj obali Save čija je visina u međuvremenu smanjena na 168 metara.

Mnogi investitori koji su godinama sanjali da se upišu u panoramu glavnog grada visokim zdanjima jedva su dočekali da obrišu prašinu sa fioka u kojima su čuvali projekte sa kulama. Među prvima su bili ulagači koji od 2006. ne uspevaju da obnove hotel „Jugoslavija” i pored nje parkiraju kulu. Pre četiri godine predstavili su rešenje za rekonstrukciju hotela tako što su umesto jednog planirali dva objekta od po 137 metara (33 sprata). Plan koji im to omogućava usvojen je 2015, ali gradilište ni posle 12 godina nisu otvorili.

Ono je ove godine aktivirano na suprotnom delu Novog Beograda, u Bloku 42, gde se zida autobuska stanica, a u okviru kompleksa biće tri kule do 100 metara i jedna do 65.

U februaru ove godine udareni su temelji i za drugi oblakoder „Ušća” od 22 sprata, visine oko 104 metra u novobeogradskom Bloku 16.

Sa druge strane reke, na kraju Kneza Miloša, izraelski investitor „AFI Europe” od prošle godine zida „Skajlajn Beograd”.

Njegove dve stambene kule od 77 (21 sprat) i 64 metra (17 spratova) i poslovna od 129 metara (28 spratova) nići će na mestu bivšeg Saveznog MUP-a oštećenog u NATO bombardovanju 1999. godine. Plan za taj kompleks potpisao je biro arhitekte Milana Raškovića.

Isti izraelski investitor podiže i „Biznis garden”, poslovnu zgradu od 16 spratova u stambeno-poslovnom kompleksu „Central garden” koji se od 2015. gradi na mestu bivše fabrike IKL na Paliluli.

To što se Beograd razmahao u visinu za prof. emeritusa arhitektu Branislava Mitrovića nije dobro jer, kaže, ukidanjem studije visokih objekata gradnja kula nije kontrolisana. Zato je, dodaje, zavladala urbanistička anarhija.

– To znači da svaki moćni investitor koji ima dobar upliv u politiku može da posadi kulu maltene nasred Terazija. Studija koja je ukinuta možda nije bila najbolji dokument, ali je rezultat prostornog promišljanja gde je javni interes ispred privatnog. Svugde u svetu sličnim urbanističkim regulama gradovi štite svoje vredne celine – naglašava Mitrović.


Komentari8
bb7dd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dr. P. B. Markovic
Svaka nova zgrada ili objekat treba da ima uslovljen "Environmental Impact Study" na okolinu u kojoj ce zgrada ili objekat da se gradi. Mora da se predvidi koliko ljudi i vozila ce biti povecano radi izgradnje novog objekta u krugu od 1-2 kilometra oko novog objekta da nebi bile guzve.
Srđan Nikolić
Najvažnije je da u svemu samo slepo kopiramo Ameriku i ondak ćemo mi biti fenomenalni. Da se okanemo svojih gluposti i samo da radmo sve onako kako vidimo u Ameriku i u američki filmovi, a posebno u gangsterski filmovi, jer tu ima lepe arhitekture. Eto to vam ja preporučavam.
Nikolla
Realno Novi Beograd je najbolje mesto za gradnju kula na Balkanu. I one su potrebne kako bi ga modernizovale.
Milan D.
Jedini koji se raduju kulama su munje gromovi.
Nikola Nesic
Sve što se popne na spratove do objekata mora da dođe parterom. Investitora ne zanima šta će se desti sa infrastrukturom, to finansiramo mi. Voleo bih da neko napravi studiju kako će izgledati saobraćaj u gradu sa svim nominovanim objektima, kada i ako se budu uselili? Kako će se prolaziti ulicom Kneza Miloša npr sa svim tržnim centrima i stambenim objektima koji su u planu? Posebno je pitanje šta će se desti posle 20-30 godina kada objekti budu amortizovani. Mi nemamo jasan plan kako održavati objekte posle deset godina, a do sada smo pričali o zgradama od 7-12 etaža. Izgradnja tržnih centara u sred grada je tek glupost koju ćemo shvatiti tek kada bude kasno. Naših gradova su se dočepali beskrupuluzne domaće neznalice i bezimeni strani investitori, rezultat će biti poguban.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja