Budući oblakoder u „Vestu 65”Nepunih dvadesetak metara niža od kule „Beograd” u Savskom amfiteatru, obladoker od 150 metara u Ulici omladinskih brigada biće još jedna ptica u jatu koje para oblake iznad Beograda. Sa 40 spratova u stambeno-poslovnom kompleksu „Vest 65” buduće zdanje biće druga najviša zgrada u prestonici i sedmi visoki objekat koji će, zasad, da se zida i to posle četiri decenije. Jer, do pre dve godine kada su položeni temelji za kulu „Beograd” prestonički rekorder u visini bila je kula „Geneks” sa 117 metara, odnosno Zapadna kapija Beograda podignuta 1977. godine.

Javni uvid u idejno rešenje oblakodera svega dva sprata nižeg od kule „Beograd” nedavno je završen i osim stanova od trećeg do 40. sprata, predviđa i tržni centar u podnožju na dve nadzemne etaže i isto toliko podzemnih gde su planirane garaže i tehničke prostorije. Zgrada od oko 70.000 kvadratnih metara srpskog ogranka kompanije „PSP-Farman” trebalo bi da počne da se gradi u septembru.

– Sada sledi pribavljanje lokacijskih uslova i izmena građevinske dozvole koju je izdalo Ministarstvo građevinarstva 2016. godine za objekat koji nije počeo da se gradi. Menjamo namenu iz poslovanja u stanovanje i povećava se spratnost sa 33 na 40 spratova – ističe Milan Rašković, odgovorni projektant firme, „Bureau Cube Partners”, koja je nosilac izrade ovog dela projekta u „Vestu 65”.

U tom novobeogradskom stambeno-poslovnom kompleksu pre sedam godina bilo je predviđeno najpre poslovno zdanje od 147 metara (33 sprata) sa kancelarijama i hotelskim apartmanima, ali tada toliku spratnost nisu mogli da postignu jer su se nalazili u zoni gde je maksimalna dozvoljena visina bila do 100 metara.

Obrt je usledio na proleće 2014. kada je tadašnje Privremeno veće ukinulo studiju visokih objekata, dokument koji je propisivao u kojim se delovima grada ne mogu zidati neboderi koji bi zatvorili pogled na istorijska i kulturna znamenja.

Tako je počelo krčenje puta za podizanje „Beograda na vodi”. Da između ostalih nije bilo te izmene, ne bi se mogla izgraditi ni kula od 220 metara, centralno zdanje kompleksa na desnoj obali Save čija je visina u međuvremenu smanjena na 168 metara.

Mnogi investitori koji su godinama sanjali da se upišu u panoramu glavnog grada visokim zdanjima jedva su dočekali da obrišu prašinu sa fioka u kojima su čuvali projekte sa kulama. Među prvima su bili ulagači koji od 2006. ne uspevaju da obnove hotel „Jugoslavija” i pored nje parkiraju kulu. Pre četiri godine predstavili su rešenje za rekonstrukciju hotela tako što su umesto jednog planirali dva objekta od po 137 metara (33 sprata). Plan koji im to omogućava usvojen je 2015, ali gradilište ni posle 12 godina nisu otvorili.

Ono je ove godine aktivirano na suprotnom delu Novog Beograda, u Bloku 42, gde se zida autobuska stanica, a u okviru kompleksa biće tri kule do 100 metara i jedna do 65.

U februaru ove godine udareni su temelji i za drugi oblakoder „Ušća” od 22 sprata, visine oko 104 metra u novobeogradskom Bloku 16.

Sa druge strane reke, na kraju Kneza Miloša, izraelski investitor „AFI Europe” od prošle godine zida „Skajlajn Beograd”.

Njegove dve stambene kule od 77 (21 sprat) i 64 metra (17 spratova) i poslovna od 129 metara (28 spratova) nići će na mestu bivšeg Saveznog MUP-a oštećenog u NATO bombardovanju 1999. godine. Plan za taj kompleks potpisao je biro arhitekte Milana Raškovića.

Isti izraelski investitor podiže i „Biznis garden”, poslovnu zgradu od 16 spratova u stambeno-poslovnom kompleksu „Central garden” koji se od 2015. gradi na mestu bivše fabrike IKL na Paliluli.

To što se Beograd razmahao u visinu za prof. emeritusa arhitektu Branislava Mitrovića nije dobro jer, kaže, ukidanjem studije visokih objekata gradnja kula nije kontrolisana. Zato je, dodaje, zavladala urbanistička anarhija.

– To znači da svaki moćni investitor koji ima dobar upliv u politiku može da posadi kulu maltene nasred Terazija. Studija koja je ukinuta možda nije bila najbolji dokument, ali je rezultat prostornog promišljanja gde je javni interes ispred privatnog. Svugde u svetu sličnim urbanističkim regulama gradovi štite svoje vredne celine – naglašava Mitrović.