utorak, 25.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:10
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Spremajte se, dobili ste vizu za Novi Zeland

Šta sad? Nepoznato dolazi i menja sve. Ćutimo i na poslu i među rođacima i prijateljima, tek ponekom poverimo našu tajnu. Kupujemo četiri karte u jednom pravcu.
Autor: ​Darinka Vasojević,petak, 27.07.2018. u 10:55
Фото Пиксабеј

Zagledam se u prošlost, od pre 22 godine; mlada sam, vitka i lepa, (mada ja tog nisam bila svesna tada), na vrhuncu moje profesorske karijere, udata, sa dva divna sina, novoizgrađenom kućom i novim „jugom 55”.

Život je mogao biti lep?

Vidovdan. Tog dana, kažu, neki ljudi vide ono što do tada nisu mogli, progledaju. Vide nadu.

Putujemo u Skoplje, prvi put kolima, sve mora biti završeno za jedan dan. Svanuo je divan sunčani dan, 28. jun 1996. godine. Rano ustajanje, moje dečake, muža i mene čeka put u Makedoniju.

Pre puta odlazak u dispanzer, na rendgenski pregled pluća. Ostale preglede ćemo obaviti u Skoplju. Tako su nam rekli.

Snimaju nam pluća, jednom, drugom, trećem i četvrtom. Dobijamo rezultate, svi sem mene. „Izvinite, snimak nije dobar, morate ponovo. Snimati pluća  dva puta u jednom danu je nepotrebno, prava ludost ali nemam izbora. Idem da snimim po drugi put. Čekam. Uspelo je. Uzimam snimak u ruke i trčim do kola.

Foto N. Trklja

Putujemo kao u oblacima, predeli se menjaju, lepo je i interesantno, uskoro se pomalja i granica. Čekamo neko vreme, ulazimo u Makedoniju i uveče stižemo u Skoplje, na označenu adresu.

Tu nas čekaju dve žene i jedan muškarac, pitaju nas kako smo putovali, nude nam po čašu vode i kažu da možemo odmah u laboratoriju da izvadimo krv. Šta ćemo, pristajemo, dajemo krv i urin na analizu.

Predajemo i „dokumenta”. Eto i to je završeno. Vraćamo se nazad, iste noći oko ponoći. Međutim, na kolima nam se probušila guma. Okrećemo se po mraku i vidimo neko svetlo u jednoj radionici. I zamislite našu sreću , kad otkrijemo da je to bio vulkanizer.

Brzo nam je okrpio gumu. Platili smo mu u markama. Zahvalio nam se, a mi njemu još više. Bili smo neobično srećni; išli smo svojoj kući, umireni da smo uradili sve što se od nas očekivalo.

Čekali smo odgovor i odluku iz Skoplja koja je trebalo da stigne u roku od šest meseci. U međuvremenu smo se pripremali na nešto novo i nepoznato. Konačno odluka stigla: odbijeni smo, jeni neki uslov nije bio ispunjen. Možemo se žaliti ako hoćemo.

Nismo znali šta da radimo. Kako ne ispunjavamo uslove, ako mi ne ispunjavamo uslove, ko ih ispunjava?

Ipak, verovala sam u sebe i u Boga. Znam, pomoći će mi jer On zna da ja zaslužujem da odem i vidim to što želim. Vera i nada su mi bile jake i nisu me napuštale ni za trenutak. Ljudi okolo pričaju, možda je bolje ovako, ne morate da idete, itd. Ali ja osećam da ću uspeti.

Foto Piksabej

Prošle su dve godine. Bila je nedelja, neka prezentacija u Beogradu o putovanjima i kupovini apartmana u Španiji. Bilo lepo i interesantno, ali kao da se u mom organizmu nešto događalo, kao neka oluja. Imala sam napade povraćanja za vreme vožnje kući.

Stigli smo noću kući, kao i obično, pogledali u poštansko sanduče, i ugledali pismo na engleskom, u kojem je bila naša viza za Novi Zeland. Spremajte se, da do tog i tog datuma 1998. godine stignete.

Šta sad? Nepoznato dolazi i menja sve. A tek će da se promeni. Ćutimo i na poslu i među rođacima i prijateljima, tek ponekom poverimo našu tajnu.

Kupujemo četiri karte u jednom pravcu. Spremaju zabrane letova iz Beograda. Do zadnjeg dana nismo znali da li ćemo moći poleteti iz Surčina.

Odlazimo jednim od zadnjih letova pre sankcija.

 

Darinka Vasojević, Gold Koust, Australija


Komentari31
7f380
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

predrag bojcic
Primjecujem da je doticna, najvjerojatnije, bazirana u Australiji. Ja znam jos ljudi koji su nakon dobijene vize i nesto vremena u NZ dosli u Australiju, Brisbane uglavnom. U Brizbejnu ima puno iseljenika iz NZ, eknonomskih, naravno. Razlika u zivotnome standardu u NZ i Australiji je otprilike jedna klasa.....Sto najvjerojatnije nije sire poznato......NZ nema toliko rudnih bogatstava koliko Australija......i ima dosta problema sa domorocima......
MIlan
Gresis ali nemam nameru da te ubedjujem. Zelim Vam sretan i uspesan zivot i. ZIvite svoj san kao sto ga i ja zivim
Ph.D.
@moravac: "...ne pripada maticnoj drzavi , ... vi niste vise srbi , srbijanci..." Sto se tice prvog dela citata, to stoji, a i kako bih pripadao kad sam vise od 2/3 (54g.) svog zivota tu gde sam. Srbin bio i ostao i ako su svi ostali oko mene (osim dece) ne srpskog porekla. 'Deca' kao i unucadi su mi nista manje drazi (i ako govore samo njihovim maternjim jezikom i jezikom sredine u kojoj su rodjeni) nego da su rodjeni u mom ravnom Banatu. Dok ne pripadam vise 'maticnoj drzavi' (koja pravno vise i ne postoji!) moja pripadnost je tamo gde su mi najdrazi i najmiliji! Pozdrav....
moravac
svako ima slobodu da radi sa svojim zivotom sta hoce , a sto se novca tice , sve zavisi od coveka koliko mu treba , nekom je casa polupuna a nekom poluprazana . ljudi , narodi ili nacije cini jednu drzavu a osnovna celija te drzave je porodica , roditelji , deca . ako ta osnovna celija napusti drzavu i predje u neku drugu drzavu onda ona vise ne pripada maticnoj drzavi , ili vi niste vise srbi , srbijanci ili drzavljani srbije , vi ste sada kiviji kenguri , germani , ameri , franci ... i nemojte da se zanosite ste srbi inace vasa deca ce vas razuveriti brzo .
Zoki
Komentarisi kako god hoces nase emigracije u "bolje" od Srbije, ali casnije Srbe i njihove porodice trece i cetvrte generacije Srba nisam nigde video, sve dok se nisam doselio u Australiju. Govore perfektan Srpski jezik, cuvaju tradiciju i Srpsku kulturu itd. Moram i da se ogradim, od nekih novopecenih turbo-emigranata, koji se svojski trude da im deca od 11 i vise godina zaborave sve to, pa cak i jezik. Srecom nema ih puno. A sto se tice nase dece u dijaspori i dece u Srbiji. Izadji tamo malo na ulicu i osvrni se okolo po kaficima, itd. Mislim da su oni tamo vise "ameri, germani, franci", nego ova nasa rodjena deca ovde, koja se trude da govore Srpski, idu na folklor i crkvu, da bi odrzali svoju kulturu i tradiciju...
Preporučujem 3
Nebojša Joveljić
Znači Tesla i Pupin su Ameri a ne Srbi. Vuk Karadžić u čijoj se kući na prvom mjestu govorio njemački je Austrijanac? Jovan Dučić je Amer, kralj Petar je bio malo Englez, malo Amer, itd. Glupost nevidjena. Ja sam rodjen u Bosni, nosim australijski pasoš a živim na Novom Zelandu. Šta sam ja? Bosanac, Kengur ili Kivi? Ni jedno od navedenih nego čisti Srbin, i po ocu i po majci, uvijek bio i ostao. Na svu sreću još ne postoji institucija koja čovjeku nacionalnost može oduzeti, a sve više država dozvoljava svojim gradjanima da nose koliko god hoće pasoša.
Preporučujem 37
Prikaži još odgovora
neda kozomara
Pošto u pričama ženskih autora nema mortale pijanstva, šanka u sred kafane kao oltara gdje se pričešćuju i oni što pišu i oni što čitaju pa se uvijek oduševe takvim tekstovima. Gdje god ima emcija i realnog opisa , nekog trenutka ili situacije ,gdje čak i samim prekidom teksta se naznačava bujica emocija i sva nevolja zbog odlaska .Kao da autora zanimaju uvrede tipa " što ste otišli, pa to vi zbog para ,sram vas bilo"!Sad je vaznija prepiska čitalaca i prepirka oko njihovih stavova nego tekst?! Stvarno sramota što je neko odlučio o svom trošku da ode "tamo daleko", da ga ne dokači rikošet svakodnevnih obračuna po Srbiji , da joj ne ukradu i prodaju dete odmah po rođenju a nju ubede da je umrlo ! Uostalom ,svako ima svoj izbor i poštujmo ga a ne samo sipati tiradu kritika . Bilo bi lepo da svojim primerom,pokažete kako treba ,napišite tekst ,vašu priču cenjeni čitaoci !

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja