sreda, 22.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:38
SUPRUGE SRPSKIH VLADARA U 19. I 20. VEKU

Obrazovane i neustrašive

Četiri žene udate za srpske vladare iz dinastije Obrenović i dve iz doma Karađorđevića predstavljene su na izložbi u Konaku kneginje Ljubice, koja traje do 19. avgusta
utorak, 31.07.2018. u 08:15
Краљица Марија Карађорђевић (Фото из архиве Музеја града Београда)

Na izložbi „Život, moć i sudbina supruga srpskih vladara” prikazan je život šest žena: četiri udate za srpske vladare iz dinastije Obrenović i dve iz doma Karađorđevića. One su bile izuzetne po položaju koji su zauzimale i po onome što su činile za svoj narod. Izložbu u Konaku kneginje Ljubice priredile su Angelina Banković, viši kustos Muzeja grada Beograda, i Milena Andrejić, kustos saradnik.

– Želele smo da ih predstavimo kao obične žene, što i jesu bile, sa svakodnevnim radostima, potrebama i problemima. Zbog toga priče o njima govore o životu koji su vodile pre udaje, o njihovim ponekad srećnim, a ponekad nesrećnim brakovima, o deci i učešću u političkom životu Srbije. Ukratko, o svemu onome što čini život jedne žene i majke, koja je uz to i supruga vladara – navode autorke izložbe.

Za vladare iz doma Obrenovića bile su udate kneginja Ljubica Obrenović, žena kneza Miloša, kneginja Julija Obrenović, supruga kneza Mihaila, kneginja, a potom i kraljica Natalija Obrenović, žena kralja Milana, i poslednja iz dinastije Obrenovića, kraljica Draga, udata za kralja Aleksandra.

Supruge Karađorđevića, koje ovde predstavljamo onako kako su to učinile i autorke izložbe, bile su kneginja Persida Karađorđević, udata za kneza Aleksandra, i kraljica Marija, supruga kralja Aleksandra (i jedina jugoslovenska kraljica). Kneginja Zorka, žena Petra I Karađorđevića i ćerka crnogorskog kralja Nikole Petrovića, preminula je 1890. godine, 14 godina pre nego što je njen muž postao kralj Srbije, i zato, objašnjavaju kustoskinje, nije uvršćena u postavku.

Persida – pokroviteljka umetnosti

Kneginja Persida Karađorđević (1813–1873) bila je poreklom iz ugledne porodice Nenadović iz Brankovine kod Valjeva, koja je posle propasti ustanka napustila zemlju, pa je Persida odrasla u gradiću Hotin, u današnjoj Ukrajini. Udala se za kneza Aleksandra sa svega 17 godina. Imali su dug i srećan brak. Izrodila je desetoro dece – tri kćeri i četiri sina, a najpoznatiji je bio Petar, budući kralj – ali je aktivno učestvovala u politici, bila dragoceni savetnik svog muža, i na razne načine podsticala kulturni život u Srbiji.

Na dvoru Karađorđevića
Kneginja Persida redovno je organizovala posela na kojima su srpske umetnice i intelektualke predstavljale svoje radove i ideje. Jedna od njih bila je njena prijateljica, čuvena slikarka Katarina Ivanović, inače autorka više Persidinih portreta.
I kralj Aleksandar i kraljica Marija često su pozivali prijatelje na dvor. Posle večere prešlo bi se u salon gde su muškarci igrali preferans, a žene kinesku igru mahjong koja je tad bila u modi. Rado su priređivali balove i posela, kao i druge svečanosti.

Iako bez formalnog obrazovanja, kneginja je bila pismena, shvatajući koliko je, posebno za ženu, važno da bude obrazovana, navode autorke izložbe. Zato je za svoje kćeri angažovala učitelje iz inostranstva i insistirala da se druže samo sa najobrazovanijim devojkama! Jednom prilikom je izjavila: „Makar poslednju paru imala, daću za moje dece nauku, jer vidim čovek bez nauke kao god bez očiju, to mogu kazati”. Zahvaljujući njoj, posle duže vremena je ponovo otvoreno Srpsko narodno pozorište u Beogradu 1847.

Za Persidin dobrotvorni rad, humanost i kulturnu delatnost sultan Abdul Medžid dodelio joj je Veliki orden 1864 godine.

Minjon, naša prva žena vozač

Marija Karađorđević (1900–1961) bila je kćer rumunskog kralja Ferdinanda i Marije od Edinburga, unuke kraljice Viktorije. S obzirom na to da se zvala isto kao majka, od malena je imala nadimak Minjon. Poznata kao izuzetno obrazovana i poliglota – govorila je pet

jezika – volela je i umetnost, bavila se slikarstvom i vajarstvom, a učitelji su joj bili renomirani rumunski umetnici.

Važila je za modernu i aktivnu ženu, jahala, trenirala tenis, klizanje na ledu i vožnju boba, i bila prva žena vozač u Jugoslaviji, redovni član auto-kluba u Bukureštu i pokrovitelj auto-kluba u Beogradu od njegovog osnivanja 1922. godine. Vozačku dozvolu dobila je 1920. još kao dvadesetogodišnjakinja, a vožnje od Beograda do Bleda ili od Bleda do Pariza za nju nisu bile neuobičajene.

Lepa Minjon se verila sa kraljem Aleksandrom Karađorđevićem u februaru 1922. godine: u Beograd je stigla rumunskom kraljevskom jahtom, praćena brodovima koji su joj iz srpske prestonice krenuli u susret, a pristanak u beogradsku luku pozdravljen je počasnom artiljerijskom paljbom sa tvrđave. Par se venčao 8. juna 1922. godine u Sabornoj crkvi, uz kumstvo britanskog kralja Džordža V.

Marija i Aleksandar imali su harmonični brak pun ljubavi i uzajamnog razumevanja. Imali su tri sina. Najstariji je postao poslednji jugoslovenski kralj Petar II Karađorđević. Mlađi sinovi bili su Tomislav i Andreja. Kraljica je bila posvećena majka koja je dojila svoju decu, nije unajmljivala dadilje i sama je brinula o njihovoj hrani i odeći, obrazovanju i vaspitanju.

Kako su uticale na stil i modu

Kneginja Ljubica Obrenović odevala se skromno i tradicionalno, u narodnu nošnju, čak i na dvoru. Nije dozvoljavala rasipanje novca, a umela je i da kritikuje žene zbog preteranog doterivanja: u njeno vreme uveden je takozvani ženski građanski kostim koji se sastojao iz svilene haljine, svilene marame, pojasa (bajadera) i gornje jakne (libade). Kneginja je nosila malo nakita, među kojim se ističu šnale od kornjačinog oklopa sa dijamantima.

I kraljica Marija Karađorđević je bila poznata po svojoj umerenosti i skromnosti i po tome što nije volela raskošne toalete, ali je nasuprot kneginji bila savremena i otmena žena. Nosila je jednostavne haljine sportskog kroja, francuskih kreatora Žana Patua i Lisjen Lelon čiji su modeli bili „namenjeni za modernu, samosvesnu ženu koja je cenila neusiljenost i jednostavnost”.

Približavanje tradiciji kraljice Drage Obrenović istaknuto je i njenim novim nacionalnim kostimom koji je nosila za vreme proslava najvećih državnih i verskih praznika, izražavajući na taj način snažna nacionalna i religijska osećanja: po uzoru na haljine iz srednjeg veka, bio je ukrašen bogatim zlatnim i srebrnim vezom i državnim amblemima. Draga je zahtevala i od svojih dvorskih dama da nose slične kostime.


Komentari1
c7f17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Alisa
Jako insteresantan i lep tekst a pretpostavljam i izlozba.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja