Moglo bi se reći da Univerzitet u Beogradu sada ima dva rektora, odnosno rektora i novog rektora, tj. rektorku. Rektor je prof. dr Vladimir Bumbaširević, a nova rektorka prof. dr Ivanka Popović. I Univerzitet u Novom Sadu ima dva rektora: rektora prof. dr Dušana Nikolića i novog rektora prof. dr Dejana Jakšića.

Ovo pominjanje rektora i novog rektora je rezultat činjenice da se prema univerzitetskim statutima oni biraju pri kraju tekuće školske godine, a mandat im počinje na startu sledeće. U tom periodu od nekoliko meseci imamo praktično, mada ne i formalno, dvovlašće. Što se Niša tiče, i rektor i novi rektor su isti, jer je prof. dr Draganu Antiću nedavno obnovljen mandat, dok je sa Univerzitetom u Kragujevcu situacija specifična, jer taj univerzitet nema ni rektora ni novog rektora nego v. d. rektora – prof. dr Nenada Filipovića.

Ovom podsećanju na rektorsko „dvovlašće” najviše je doprinela nova rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović, koja je, igrom slučaja, ubrzo posle izbora dospela u centar pažnje javnosti zbog svoje dosadašnje univerzitetske funkcije. Ona je i dalje prorektor za međunarodnu i međuuniverzitetsku saradnju našeg najvećeg univerziteta a zadužena je i za međunarodne manifestacije u kojima učestvuje ova visokoškolska ustanova. Pa i za Evropske univerzitetske sportske igre i probleme koji su se pojavili u vezi s tim takmičenjem.

Kako nazvati prorektorku – novoizabranu rektorku?

Mediji su, naravno, pominjali njenu novu funkciju, označavajući je kao „nova rektorka”, a onda se reč „nova” u naslovima izgubila i mogli smo pomisliti da je Ivanka Popović rektorka, a nije – jer to je do 30. septembra Vladimir Bumbaširević.

Zašto univerziteti imaju ovaj dugi period dvovlašća? Poznavaoci prilika u našem visokom školstvu kažu da iza svega stoji strah od toga da, zbog zgusnutih rokova, rektori, ali i dekani fakulteta, neće biti izabrani. Zato je statutima predviđeno da postupak izbora „organa poslovođenja” počinje šest meseci pre stupanja na dužnost. Ako se ispostavi da su svi rokovi ispoštovani, dogodiće se to da će novi rektor biti izabran četiri meseca pre nego što formalno preuzme dužnost.

Zašto na univerzitetima strahuju od neizbora rektora i dekana? Zato što je između dve školske godine dugi letnji raspust, a naši univerziteti po pravilu sporo funkcionišu i sporo donose odluke, pogotovo one izborne. I zato su se, ne samo u Srbiji, nego, recimo, i na Sveučilištu u Zagrebu i na Univerzitetu u Sarajevu, opredelili za veliki vremenski razmak između izbora i preuzimanja rektorske funkcije (i u Zagrebu i u Sarajevu to je 1. oktobar).

Nismo ustanovili da li u još nekim institucijama, poput univerzitetskih, postoji ova velika vremenska razlika između izbora i preuzimanja dužnosti, mada poznavaoci izbornih pravila u Srpskoj pravoslavnoj crkvi navode da je takva razlika između izbora i ustoličenja episkopa. Sabor SPC, naime, bira episkopa, a ustoličenje izabranog je u ingerencijama patrijarha i ta dva događaja obično deli vremenski period od nekoliko meseci.

Međutim, šira javnost za ovo episkopsko „dvovlašće” u SPC i ne zna, ali problemi sa odlaskom naših studentskih ekipa na evropske sportske igre i slučajnost da su one u nadležnosti prorektorke – nove rektorke očigledno nameću pitanje da li je potreban tako dug period između čina izbora i početka mandata novih „prvih ličnosti” naših univerziteta.