petak, 24.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:56

Turskoj prete sankcije SAD zbog zatvorenog pastora

Privreda Erdoganove zemlje već je u opasnosti od krize, pa bi je skupo mogli koštati problemi zbog Endrua Brunsona, optuženog da je pomagao pučiste
Autor: Vladimir Vukasovićpetak, 27.07.2018. u 22:00
Ендру Брунсон пред улазак у кућни притвор (Фото Бета/АП)

Vrhunski pregovarač, kakvim sebe Donald Tramp voli da smatra, izvisio je u cenkanju s Redžepom Tajipom Erdoganom, predsednikom Turske, kojoj u znak odmazde zbog odbijanja da iz zatvora pusti evangelističkog pastora Endrua Brunsona prete američke sankcije u trenutku kada se nad tursku privredu ionako nadvija opasnost od krize.

Upadljivo, svi ostali sporovi Turske i SAD, koji se već godinama gomilaju a tiču se svega – od ljudskih prava, preko rata u Siriji, do odnosa s Rusijom i jedinstva unutar NATO-a – nisu doveli do ovako otvorenog napada Bele kuće na Erdogana. Za najoštrije reči bilo je potrebno da turski predsednik, izgleda, izigra dogovor s Trampom, već ubeđenog da je obezbedio oslobađanje poznatog pripadnika verske grupe koja je mnogo pomogla njegov uspon na vlast.

Pastor Brunson, koji u Turskoj misionari oko dve decenije, pre oko godinu i po uhapšen je pod optužbom da je sarađivao s onima koji su u julu 2016. organizovali neuspešan puč protiv Erdogana i da je šurovao s Radničkom partijom Kurdistana, koju vlasti u Ankari takođe drže za terorističku organizaciju. Prema tvrdnjama Erdogana, za propali puč je odgovoran pokret imama Fetulaha Gulena, nekadašnjeg saveznika turskog predsednika, koji je sada u egzilu u Pensilvaniji, odakle američke vlasti odbijaju da ga izruče jer procenjuju da nema dokaza za njegovu krivicu. Erdogan je u jednom trenutku predlagao i razmenu Brunsona za Gulena, ali mu Amerikanci ni to nisu uslišili.

Do napretka je, sudeći po informacijama „Vašington posta”, došlo 11. i 12. jula ove godine, na samitu NATO-a u Briselu, gde su razgovarali Tramp i Erdogan. Prethodno su njihovi predstavnici našli kompromis oko prisustva kurdskih snaga u jednom delu Sirije, kao što su zasad i prevazišli moguću blokadu isporuke aviona F-35 Turskoj zbog njene namere da kupi ruski protivvazdušni sistem S-400. Zatim su američki i turski predsednik u Briselu postigli sporazum i oko Brunsona.

Za njegovo ostvarenje bila je nužna i dobra volja izraelskog premijera Benjamina Netanijahua, koji je akter u ovoj trgovini postao kad je prihvatio Trampovu molbu da iz izraelskog zatvora izađe turska državljanka optužena za pomoć palestinskoj militantnoj organizaciji Hamas. Ona se vratila u domovinu, za čim je usledila odluka turskog suda da ipak ne oslobodi Brunsona, što je Tramp na „Tviteru” nazvao sramotom. Nedelju dana kasnije, sud je pustio Brunsona, ali samo u kućni pritvor. I tada je Tramp eksplodirao, potežući, zajedno sa najbližim saradnicima, pretnje sankcijama Turskoj.

Na tu vest berze su odmah za još oko dva odsto oborile liru, tursku valutu koja je u poslednjoj godini već izgubila oko petine vrednosti u odnosu na dolar. Osim direktnog američkog embarga, liru bi ubuduće moglo potkopavati još nešto.

Neposredno pre otvorenih pretnji iz Bele kuće, u dva tela američkog kongresa je otvoren put zakonu koji bi nalagao predstavnicima SAD među izvršnim direktorima Međunarodne korporacije za finansiranje (IFC), koja je deo Svetske banke, i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), da ne podrže zajmove ili bilo kakvu finansijsku i tehničku pomoć Turskoj dok ona ne prestane da samovoljno zatvara ili uskraćuje slobodu kretanja državljanima Amerike i lokalnim članovima njenih misija.

Takva direktiva nije predviđena i za američkog direktora u Međunarodnom monetarnom fondu. I on se, ipak, upućuje na to da u obzir uzima napredak Turske u promovisanju ljudskih prava.

Na sreću Ankare, koja prima milijarde u zajmovima i investicijama od tih internacionalnih ustanova, IFC i EBRD mogu izglasavati aranžmane s Turskom i bez Amerikanaca. Ali, svaki signal daljih komplikacija, naročito onih s najjačom svetskom privredom, može samo oterati privatne investitore, od čijeg „vrućeg novca”, onog koji se seli iz zemlje u zemlju tražeći tržište na kojem će se brzo oploditi, Turska umnogome zavisi, podseća agencija Blumberg.

Turska još uživa odličan ekonomski rast, kojem je, međutim, mana to što se dobrano oslanja na državna infrastrukturna ulaganja i velika zaduživanja, osobito privatnog sektora. Politička nestabilnost unutar Turske i u njenim spoljnim odnosima, što se pripisuje Erdoganovom naglom karakteru i odsustvu volje za bilo kakvim kompromisom, već je nagrizla nacionalnu privredu. Američke sankcije su poslednje što joj je potrebno, naročito ako Trampov bes zbog Brunsona bude podjaren i najavom Ankare da, uprkos zahtevu SAD, neće prestati da kupuje iransku naftu.


Komentari0
b8084
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja