četvrtak, 17.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Kulturni ideali daju vrednost naciji

Slobodan Jovanović je kao primer visokog kulturnog obrasca uzimao onaj koji su u nasleđe ostavili stari humanisti na osnovu antičke filozofije
Урош Предић, портрет Слободана Јовановића

Nije neobično postupanje nekih ljudi koji se bave knjigom da određena dela čitaju iznova; posle određenog vremena prihvatajući isto štivo na nove načine, i upoređujući ga sa okolnostima u kojima trenutno žive.

Kada je reč o novom izdanju ogleda Slobodana Jovanovića „Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera”, štampanom kod čačanskog „Gradca”, uočljivo je da to delo ne samo da sažima suštinska interesovanja autora, jednog od naših najvećih intelektualaca uopšte, već da opominje na to da se neke stvari o kojima je pisao vrlo sporo menjaju.

Slobodan Jovanović – predsednik Srpske kraljevske akademije, predsednik Srpskog kulturnog kluba, profesor i rektor Beogradskog univerziteta, pravnik, istoričar, književni kritičar i predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije u Londonu – upravo je stalno ukazivao na važnost shvatanja kulture kao pojma šireg od nauke, umetnosti i politike jednog naroda.

Kultura jednog naroda, po njegovim rečima, obuhvata sve grane njegovog duhovnog života, veru i moral, kao i nauku, književnost, umetnost, političku i pravnu misao, vojsku, privredu, običaje i zabavu.

Upravo je kulturni obrazac Slobodan Jovanović smatrao ključnim u „utakmici” različitih nacija Jugoslavije, više od „nacionalne discipline”. Kao primer visokog kulturnog obrasca uzimao je onaj koji su u nasleđe ostavili stari humanisti na osnovu antičke filozofije.

Oni koji su se uzdigli iznad nacionalnog egoizma, shvataju da nacija ne predstavlja vrednost po sebi, već da jednoj naciji vrednost daju samo opšti kulturni ideali kojima bi se ona stavila u službu, smatrao je Jovanović.

Bolest savremenog doba Srbije – poluintelektualizam, Jovanović je definisao u ovom svom poznom radu, jednom od poslednjih koje je napisao pred smrt 1958. godine. Poluintelektualcem smatrao je čoveka koji je „uredno, pa čak i možda sa vrlo dobrim uspehom završio školu, ali u pogledu kulturnog obrazovanja i moralnog vaspitanja nije stekao skoro ništa”. To je, dakle, čovek bez duhovnosti, koji duhovnim i moralnim vrednostima pretpostavlja status i novac.

Jovanović posmatra „diplomiranog primitivca” na putu do ostvarenja svog sitnog sna, gleda ga kako se „lakta”, gazeći sve pred sobom, a njegovu političku ambiciju ne vidi kao takvu, već kao potrebu da se obogati. „Tek kada poluintelektualac izbije na vrhunac političkog uspeha, vidi se kako je moralno zakržljao”, zaključuje Jovanović, dodajući i to da uz svakog poluintelektualca stoji jedan intelektualac koji je potpuno neuspešan...

Onaj humanistički kulturni obrazac koji je dugo vladao na Zapadu, i koji se slabo primio u srpskom društvu, gde preovlađuje tip dinarskog čoveka, on vidi kroz tipove engleskog „džentlmena”, nemačkog „kulturnog čoveka” i francuskog „honnete homme”.

To su kulturni obrasci oličeni u istoj humanističkoj osnovi – pristojnom ponašanju i lepom vaspitanju, ali ne kao nečemu spoljašnjem i formalnom, nego u sposobnosti za samodisciplinu. U emigraciji, u svom poznom dobu, Slobodan Jovanović je premišljao i o odnosu demokratije i komunizma, prema potrebi prosvećivanja pojedinaca u društvu.

Demokratija je ono uređenje koje humanistički obrazac kulture teži da omasovi, i u okviru koje uspešnost demokratskih institucija zavisi od obrazovanja pojedinaca koji ih vode. Komunizam, međutim, po njegovom sudu, sasvim odbacuje humanistički obrazac, a poslušnost sistemu, kao u kakvoj kasarni, uzdiže do glavne vrline.

Komеntari2
7a0b6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran stokic
I dok životinje automatski grade svoju ekološku nišu, čovek preživljava pomoću akomulacije kulturnih proizvoda: mitova, poezije, nauke... Vrsta-čovek pomoću nadbioloških kulturnih matrica neuspele ekološke niše života može da zameni boljim. Primarni elemnti kulture – pogled na svet, norme, etika... – se instrumentalizuju u sociološke mreže tradicije koja stvara naša iskustva, opažanja, asocijacije, osećanja, sećanja, našu orijentaciju u svetu. Od svih tradicija koje je svorio čovek najuspešnija je naučno-građanska čija je esencija metod "opovrgavanja" , tu se napredak postiže tako što se naše mišljenja, podvrgavaju najstrožim kritičkim proverama, do tačke opovrgavanja. Naša pak despotska kulturna matrica bazira se na metodi "potvrđivanja" traže se samo oni primeri koji potrvđuju naše mišljnje, naše stavove, oni primeri koji bi potencijalno mogli opovrgnuti ta mišljenja se odbaciju, prigovori se ignorišu, zataškavaju, šta više, ide se za tim da se spreči svaka kritička rasprava.
Драгољуб Збиљић
Какве одговоре и "филозофско-културну надоградњу" може да дâ на гледишта великог интелектуалца С. Јовановића српски човек који је усвојио хрватски абецедни образац за писање свог, српског језика, чак и не знајући да је том његовом усвајању хрватског абецедног обрасца за писање језика Срба претходило вишевековно насилно забрањивање српске азбуке и посебно сурово фаворизоавње мање савршеног за српски језик хрватског писма уместо савршенијег српског (ћириличког) писма, нарочито смишљено после 1954. године.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja