utorak, 18.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:42
INTERVJU: ZVONKO KARANOVIĆ, pesnik

Ako nema osećanja nema ni poezije

Muški subjekt u knjizi je pesnik koji vodi dijalog sa svojom otelovljenom animom, zavodi je, ispoveda joj se, smišlja razne uloge za nju, dodeljuje joj dvojnicu
Autor: Marina Vulićevićsubota, 28.07.2018. u 23:05
(Фото: лична архива)

Iz zbirke u zbirku Zvonko Karanović pronalazi nove poetske izraze, nove tematske izazove i slike poetskih svetova, a umnožavajući emocije i likove svoje poezije kao da se poigrava linearnim strukturama ovog književnog roda. U svojoj novoj knjizi „Iza zapaljene šume”, u izdanju LOM-a, koja nalikuje na šetnju kroz „kodirani kosmopolitski luna-park”, još jednom uverava u vizuelnu i zvukovnu snagu svog stvaralaštva.

Apači iz plemena Čikava za svet kažu „šuma”, misao je koja otvara vašu novu poetsku zbirku. Njena realnost je apokaliptični post-svet, stvarnost na granici sna i života?

Vremenska ravan zbirke je smeštena u blisku budućnost, i Bob Dilan i Džulijan Asanž su još živi, kao i potreba za dobrom poezijom koju jedna od junakinja citira, a druga tetovira na ramenu. Epigraf zbirke o svetu kao šumi u tesnoj je vezi s naslovom. Ako svet „gori”, šta ostaje posle i iza njega? Da li postoji utočiše koje stihija ne može da dosegne? Da li je to umetnost? Vera? Seks? Gde su prostori humanosti? Da li postoji mesto za poeziju? To su bila pitanja od kojih sam počeo. Tako je nastao hotel visoko u planini, kako sam zamislio to sigurno, povlašćeno mesto spasenja, ka kome idu junaci knjige. Ali, planinski putevi su neosvetljeni, uspon je strm, na putovanju se događaju nepredviđene stvari i potrebno je mnogo upornosti kako bi se dospelo tamo.

U vašoj poeziji ne postoji jedan poetski subjekt. Da li bi se moglo govoriti o dramskom ustrojstvu, o višeglasju koje mozaički stvara celinu iz više uglova, o poeziji na granici ka drugim žanrovima, pa i čistom vizuelnom doživljaju?

Granice poezije su odavno pomerene, pa je pisanje svake nove zbirke pitanje koncepta i korišćenja spisateljskih strategija. Po Bahtinu, višeglasje je odlika romana, a jedan glas odlika poezije, ali šta je onda s tekstovima koji odstupaju od toga? Da li prozaide, kao hibridna forma, nisu poezija? Pre bih se priklonio Borhesovom shvatanju po kome je osnovni kriterijum poezije njena magija, tajanstvenost, nesvodivost na racionalno objašnjenje. Dobra poezija spaja i intelektualni i emotivni aspekt. Ako nema osećanja nema ni poezije. Ali ako je poezija samo puka emotivna ispovest, komentar stvarnosti, ako joj nedostaje misaona dubina, aura mističnosti, ni tada nemamo zadovoljavajući rezultat. Pesnici kojima se vraćamo poseduju sintezu oba elementa. Poezija mora da osvetljava stvari iz najneobičnijih uglova, donosi neočekivane uvide. Koristio sam se strategijom multiplikovanih identiteta, ponavljanja istih reči, simbola i naslova pesama, vizuelnim odeljivanjem pesama različitim prelomom, upotrebljavao filmsku montažu, itd, kako bih dobio tekst koji bi odgovarao mojim zamislima, ali i zahtevima moderne poezije.

U toj celini može se uočiti čak pet segmenata nazvanih „Anima”. Zbog čega je anima važna za ovu knjigu?

Intuitivno sam došao do tog rešenja, verovatno vođen i mnogostrukošću značenja na koja sama reč ukazuje. Znamo da latinski izraz anima označava dušu, a važan je i u kontekstu analitičke psihologije. Po Jungu, anima je arhetip nesvesnog koji ima funkciju komunikacijskog kanala između budne svesti i kolektivnog nesvesnog. Spoznaja anime i usaglašavanje s njom, kako bi se došlo do višeg jedinstva, važni su za svakog muškarca (animus za žene), a pogotovu za umetnika. Proces razvoja anime podrazumeva i svojevrsno oslobođenje u kontekstu emocionalnosti i intuitivnosti što podstiče veću i kvalitetniju kreativnost. Muški subjekt u knjizi je pesnik koji vodi dijalog sa svojom otelovljenom animom, zavodi je, ispoveda joj se, smišlja razne uloge za nju, dodeljuje joj dvojnicu.

Po muzičkom rečniku, ovde nema harmonije, pre bi se moglo reći da pravite improvizacije na određene teme, a jedna od njih je ljubav. Muški i ženski likovi se iz epizode u epizodu traže, njihova emotivnost je sintetična, „staniolska”, ali uvek u opoziciji u odnosu na preživljeni svet?

Zbirka nije konstruisana kao čvrst koncept gde svaka pesma ima striktno određeno mesto u strukturi knjige. Iako ima okvir, zbirka je razbarušenija, labavije organizovana, u cilju dopuštanja različitih mogućnosti čitanja. Simboli koji se ponavljaju, kao što su šuma, ptice, hotel, molekuli, senke, vatra, direktno ili indirektno upućuju na glavne teme zbirke: ljubav, erotiku i pisanje. Zanimala me je tema samospoznaje, mogućnost ostvarenja ljubavi, ali i smisao pisanja poezije u današnje vreme. Napor u pravcu ovakvih traganja vidim kao vrstu pobune u odnosu na savremeni svet za koji bi mnogi želeli da je bolji, i zato nije neobično što ranjivi junaci koji biraju takav put često budu u konfliktu s njim.

Kakav je taj svet u kojem poezija ima ulogu striptizete?

Između pesnika i striptizete postoji formalna sličnost. Pisanje poezije je uvek neka vrsta svlačenja, emotivnog razgolićivanja. Striptizeta se takođe svlači, ali samo odeću, bez ikakvog emotivnog angažovanja. To mi je poslužilo da ironično prokomentarišem poziciju poezije danas. Čini se da u glavama mnogih još uvek opstaju okoštala uverenja potekla iz 19. veka o tome šta je poezija i šta ona sme ili ne sme da bude. Zbog toga i taj oronuli kabare i plašt nostalgije kojim je ogrnuta današnja poezija, i ta jedna te ista tačka s pevanjem i svlačenjem koju do besvesti ponavlja bez ikakve težnje ka inovacijama. Svet je danas otvoren za sve vrste multižanrovskih ukrštanja, preobražaja, aproprijacije iz vanknjiževnih sfera, filma, muzike, stripa, pop kulture, čime se stvara novi senzibilitet i kod pisaca i kod čitalaca, što se naprosto ne može ignorisati.

San, koji je poeziji najbliskiji motiv, ovde ima i ulogu lakrdije (san u kojem se pojavljuje Džulijan Asanž)?

Snovi su važan izvor očuđenih slika, događaja, neobičnih situacija i odnosa, što mi umnogome pomaže u idejama za pesme. U pesmama često gradim snoliku atmosferu jer mi to otvara prostor za različite spisateljske manevre, poigravanje s iracionalnim, neočekivanim, alogičnim. Tako u snu Džulijan Asanž postaje član tročlanog vokalnog sastava. Koristim sve što mogu kako bih napisao što bolju pesmu, odavno sam izjednačio snove, literaturu, svakodnevicu kao izvore slika. Ne treba mistifikovati pisanje poezije. Pesnik nije nikakav „božiji gromobran“, beležnik koji zapisuje stihove onako kako mu dolaze „odozgo“. Pesnik je sve, i fotograf, i režiser, i arhitekta, i fizički radnik, i rudar po nesvesnom, i pi-ar agent, i najbolji izumitelj slogana, poput onog da će poeziju svi pisati.


Komentari2
c2393
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Siki
poezija je svetlost,ali svetlost niko ne vidi
Zoran Matejić
Zelim mnogo uspeha pesniku Karanovicu i autorki Vulicevic! Koristim priliku da njima i Politici preporucim i apelujem, da se nasa kultura vise upozna sa mislim, izuzetnim pesmama, i mozda jednom od nase najlepse ljubavne poezije, pesnikinje Jelene Ćirić koja je rodjena u Smederevu (a zivi u Ceskoj republici).

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja