nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:35

Filharmonija na 16 hektara, garaže uz Palatu „Srbija” i bez solitera u Bloku 13

Buduća koncertna dvorana s brojnim pratećim sadržajima neće biti viša od 31 metar i imaće oko 50.000 kvadrata
Autor: Daliborka Mučibabićsubota, 28.07.2018. u 22:00
На површини од 16 хек­та­ра зи­да­ће се зда­ње фил­хар­мо­ни­је на те­ме­љи­ма ни­кад ­неза­вр­ше­ног Му­зе­ја ре­во­лу­ци­је (Фото Д. Жарковић)
Идеј­но ре­ше­ње ар­хи­тек­ата Дра­гана Мар­че­тића и Ми­лана Мак­си­мо­вића, победника кон­кур­са за ди­зајн Бло­ка 13

Ako ste se uplašili da će još jedna zelena površina u Novom Beogradu da bude zabetonirana, nema razloga za paniku. Deo Bloka 13 između Palate „Srbija” i „Ju biznis centra”, na kome se nalazi benzinska pumpa, neće biti dom za četiri poslovna solitera od po 24 sprata i 220.000 kvadratnih metara. Njih su predvideli autori pobedničkog rešenja anketnog konkursa za dizajn Bloka 13 gde bi trebalo da se gradi zdanje Beogradske filharmonije, a koje je poslužilo kao osnov za nedavno usvojeni plan detaljne regulacije. Tim dokumentom  obuhvaćena je površina od oko 47 hektara, oivičena bulevarima Nikole Tesle i Mihajla Pupina, Ulicom Ušće i Blokom 12.

Za ovakav obrt odgovorni su članovi žirija konkursa, urbanisti i stručne službe zaštite koji treba da brane ne samo javni interes nego i spomenik kulture, u ovom slučaju Palatu „Srbija”.

Oni zato nisu dozvolili da okruženje proglašeno za zaštićenu okolinu kulturnog dobra eventualno bude devastirano agresivnom izgradnjom.

– Zelena površina koja okružuje zdanje Palate „Srbija” po veličini i načinu uređenja odgovara monumentalnosti objekta čija je izgradnja odredila osnovnu osu urbanizacije centralne zone Novog Beograda. Otvorena 1961. godina za Prvu konferenciju šefova država nesvrstanih zemalja, palata je temeljno delo socijalističkog urbanizma, a njenom reprezentativnom spoljašnjem izgledu odgovara luksuzno uređenje enterijera sa kolekcijom dela jugoslovenskog slikarstva i vajarstva, što objekat svrstava među pionire „total dizajna” u domaćem graditeljsvu. Karakter zelene površine oko objekta odlikuje vrhunska dekorativnost, efekat dostojanstva i važnosti, pri čemu je prilagođen i bezbednosnim zahtevima budući da je centar državne uprave – objašnjava arhitekta Urbanističkog zavoda Jelena Đerić, jedna od rukovodilaca izrade plana detaljne regulacije Bloka 13.

U tom delu novobeogradskog bloka ubuduće neće biti mesta za benzinsku pumpu. Taj prostor biće ozelenjen i dopunjen pristupnom saobraćajnicom simetričnom sa postojećom istočnom vezom Palate „Srbija” i Bulevara Mihajla Pupina kako bi se lakše i bezbednije pristupilo objektu posebno prilikom poseta stranih delegacija i državnika.

U toj zoni plana predviđena je izgradnja jednoetažnih podzemnih garaža ispred istočnog i zapadnog krila Palate „Srbija”.

U drugoj zoni od oko 16 hektara zidaće se zdanje filharmonije na temeljima nikad završenog Muzeja revolucije, s tim što će morati da se sačuva postojeće zelenilo.

Buduća koncertna dvorana i prateći sadržaji poput galerije, višenamenskih prostora za kulturnu industriju, prodavnica muzičkih instrumenata, radionica za njihovu popravku i štimovanje, kafića i restorana neće moći da zauzmu veću površinu od 50.000 kvadrata.

Za komercijalne sadržaje rezervisano je 40 odsto ukupne površine zdanja.

– Novi objekat ne sme visinski da ugrozi Palatu „Srbija” koja ima 31 metar niti da je svojim položajem zakloni. Ulazi će biti iz Ulice Ušće i Bulevara Nikole Tesle. Sva vredna višegodišnja stabla i grupacije zelenila koji su zdravi treba sačuvati – ističe Đerićeva.

Planom nije dozvoljeno ograđivanje budućeg kompleksa niti bilo kojeg pojedinačnog objekta, a posebna pažnja biće posvećena pešačkim i biciklističkim stazama, urbanom mobilijaru, osvetljenju...

Tito, revolucija i večna vatra

Gradnja Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije, u Bloku 13, započeta je 1978. godine. Prethodio joj je jugoslovenski javni konkurs za idejno arhitektonsko rešenje objekta, raspisan 1961. Najbolje od 29 pristiglih radova bilo je rešenje hrvatskog arhitekte Vjenceslava Rihtera. Od planiranih 15.200 kvadratnih metara, od čega je polovina bila namenjena muzejskoj postavci, izgrađen je samo podrumski deo zdanja. Svečani pešački pristup muzeju planiran je iz Bulevara Mihajla Pupina. Zamišljen je kao trg sa alejom za izložbe revolucionarnog karaktera u čijem središnjem delu bi gorela večna vatra u spomen palim borcima narodnooslobodilačkog rata i završnicom sa postamentom ispred objekta na kojem bi bila postavljena skulptura tadašnjeg predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita.

Tasovac najuporniji u potrazi za lokacijom kuće muzike

Dok urbanisti nisu pikirali Blok 13 za lokaciju budućeg zdanja filharmonije, kuća muzike šetala se po gradu.

Predlagano je da bude podignuta na Dunavu pored hotela „Jugoslavija” i u gradiću „Pejton” na Čuburi. Najuporniji u potrazi za lokacijom bio je Ivan Tasovac, bivši ministar kulture. Logično je da je njemu i te tako stalo do toga da Beogradska filharmonija dobije novi dom jer je godinama na njenom čelu. Da bi ubrzao realizaciju te ideje, pre sedam godina u Beograd je doveo Santijaga Kalatravu, čuvenog španskog arhitektu. Tada je pobrao sve simpatije stručne javnosti, ali osim šturog saopštenja iz Beogradske filharmonije, javnost ništa nije saznala o detaljima Kalatravine posete. Tada smo ispustili šansu da otac nebodera uvrnutog torza u Malmeu ostavi autorski pečat u Beogradu i projektuje zgradu filharmonije, koja ne bi bila samo kulturni nego i poslovni pogodak.

Čim je Tasovac dobio zeleno svetlo da je Blok 13 nedvosmisleno lokacija kulturnog zdanja od nacionalnog značaja, što filharmonija i jeste, poljanu u blizini temelja Muzeja revolucije znalački je aktivirao – prošle i ove godine koncert Beogradske filharmonije na otvorenom privukao je na hiljade posetilaca.

O novoj zgradi filharmonije ne sanjaju samo domaće arhitekte i muzičari već i slavni umetnici koji su kod nas gostovali. Prvi među njima je Zubin Mehta, dirigent svetskog glasa, koji godinama podržava Beogradsku filharmoniju. U više navrata skretao je pažnju stručnoj javnosti ali i državnicima da je ovoj kulturnoj instituciji preko potreban novi dom nalik na svetske. Pre tri godine u razgovoru sa tadašnjim premijerom Vučićem dobio je obećanje da će početi izgradnja koncertne dvorane i da ona neće, kazao je on, koštati više od 50 miliona evra.

Novi konkurs za zgradu

Na predlog Udruženja arhitekata Srbije i Društva arhitekata Beograda, za novo zdanje filharmonije biće organizovan još jedna krug nadmetanja. Na međunarodni arhitektonski konkurs biće pozvana najuglednija svetska projektantska imena, kaže Milutin Folić, gradski urbanista.

– I domaće arhitekte moći će da učestvuju. Njihovo će biti da projektuju zgradu čije srce će oblikovati stručnjaci kompanije „Arup”, vodeće u svetu kada je reč o akustici i tehnologiji koncertnih dvorana. Beogradska filharmonija dobila je novac da angažuje „Arup” – naglašava Folić.

Nova koncertna dvorana, za koju bi konkurs trebalo da bude raspisan do kraja godine, moći će da primi najmanje dvaput više ljubitelja lepih tonova nego Kolarac, čiju salu jedan od vodećih evropskih orkestara – Beogradska filharmonija – iznajmljuje za koncerte. Jer, njeno sedište u Ulici Studentski trg 11 je neuslovno. Osim posetilaca, na dobitku će biti i muzičari jer će imati neuporedivo više prostora nego što im je sada dostupno u zdanju od 1.200 kvadrata u centru grada rekonstruisanom 2004.


Komentari4
69d67
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

миле
мање више београд који огромном брзином губи зеленило и природу, шта ћемо са великим деловима руралне србије који се системски уништава? ко је дозволио изградње мини хидроелектрана на старој планини?
Muhamed Popovic Pop
Bez solitera u soliterskom NBG ali zato mega-soliteričine ( tzv Bg na vodi) na obali Save u istorijskom jezgru ? Sve naopako a za ono uništenje savske obale i starog dela grada me duša boli. Razumem i pohlepu i korupciju ali zar baš toliko mere nemaju ?? Što nisu mogli sve to na novobeogradskoj strani, kako i priliči?
katarina
@slavica kostic Rekla bih da je Muhamed iz Beograda..a Vi Slavice, gde Vi zivite s obzirom da zagovarate onakvu katastrofalnu degradaciju jednog visemilenijumski starog grada kakav je Beograd?
Preporučujem 15
slavica kostic
"Unistenje savske obale..."??? Muhamede, gde vi zivite?
Preporučujem 22

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja