četvrtak, 04.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 28.07.2018. u 21:31 Biljana Mitrinović

Novi Amerikanac u borbi za dušu Evropske unije

Stiven Benon, kreator Trampove kampanje, u Briselu osniva desničarski pokret kojem je cilj da se suprotstavi Džordžu Sorosu
Сти­вен Бе­нон на­ме­ра­ва да де­лу­је из сен­ке (Фото Википедија/CC BY-SA 4.0)

Pored svih evropskih lidera, narednu godinu u Evropskoj uniji obeležiće politička borba dvojice američkih igrača koji predvode dva koncepta: liberalni – koji je u opadanju, i nacionalni – koji je u ekspanziji.

Stiven Benon, čovek koji nesumnjivo predvodi ideološke svetske promene i koji je osmislio pobedničku kampanju Donalda Trampa, usmerio se na evropski kontinent. On je nameran da oformi desničarsku „supergrupu” i da obezbedi da posle izbora u maju iduće godine Evropski parlament izgleda sasvim drugačije. Svoj desničarski „Pokret” usidriće u Briselu, samom središtu politike koju želi da razori i centra u kome ogroman uticaj ima mađarsko-američki milijarder Džordž Soros, koji je do sada bio neprikosnoveni autoritet briselske politike.

Tako će još jedan Amerikanac u Evropi predvoditi politiku i pravac kojim bi mogao da se kreće najstariji kontinent. Iako je osoba izuzetnih intelektualnih i organizacionih sposobnosti, Benon (63) nema nameru da se nađe na čelu ovog pokreta, nego, kao i do sada, da deluje iz senke i objedini snage sličnih ideoloških opredeljenja. Kako je i sam rekao, „izaći će na crtu” Sorosu i njegovom Otvorenom društvu, preko koga je od osnivanja 1984. godine isplaćeno 32 milijarde dolara za propagiranje liberalnog koncepta.

„Soros je briljantan. Zao, ali briljantan!”, rekao je Benon objavljujući svoje namere. Ni njemu te briljantnosti ne nedostaje. U jeku Trampove predsedničke kampanje dogodio se bregzit, a potom je sasvim neočekivano Tramp ušao u Belu kuću. Potom je dao podršku Marin le Pen na predsedničkim izborima, što u Francuskoj nije prošlo, ali je sa zadovoljstvom gledao kako se dve sada vladajuće italijanske partije, i uz njegovu podršku, ujedinjuju kako na vlast ne bi došli liberali. Njegov koncept je „vratimo sebi svoje države”, a taj pokret, koji na Zapadu vole da zovu populističkim, napravio je već velika iznenađenja. Od Orbana, „Trampa pre Trampa”, kako ga je Benon nazvao, do poljske, austrijske i italijanske vlade.

Uprkos rastućem talasu nacionalnih evropskih pokreta, Benon je bio zaprepašten otkrićem da oni međusobno ne sarađuju niti dele ideje između sebe. Jednako ga je fasciniralo to što je Liga za sever Matea Salvinija, novog italijanskog ministra unutrašnjih poslova, na izborima izvojevala tako dobar rezultat korišćenjem privatnih kreditnih kartica a ne izdašnim „nadnacionalnim upumpavanjem” novca. Zbog toga će iz desničarske evropske „supergrupe” otpasti oni koji očekuju da će Benon doneti kofere novca i uraditi sav posao umesto njih. Ne zato što on to možda i ne bi mogao nego zato što je to koncept koji više ne pobeđuje. Čak i ne zbog toga što više nema onih koji bi novac neštedimice davali – nego zato što su „populistički” pokreti i ojačali zahvaljujući nepovratnom odvajanju političke elite nahranjene tim novcem od nacionalnih interesa svojih država.

Opisujući izbore za Evropski parlament kao suštinski bitan momenat za politiku Evrope, Benon je najavio da će ovo biti prvi pravi kontinentalni okršaj između nacionalista i „društvanceta iz Davosa”. Rahim Kasam, bivši član tima Najdžela Faraža, urednik „Brajtbart njuza” posle formalnog Benonovog povlačenja, i jedna od ključnih figura „Pokreta”, opisao je Emanuela Makrona i Angelu Merkel kao „ranjive pione establišmenta u Evropi”. Nacionalna „supergrupa” suprotstaviće se njihovoj ideji ponovnog evropskog ujedinjenja radi koga su već spremni da kazne i zaborave rubove „nacionalističke” EU.

Svestan presudne važnosti izbora novih evroparlamentaraca u maju, Makron je mnogo pre nego što se Benon toga dosetio (još u svojoj predsedničkoj kampanji) osmislio koncept „nove Evrope”. Za razliku od ugovora o zajedničkom tržištu uglja i čelika iz 1951, koji je potpisan u Parizu, Makronov koncept je malo izmenjen, moderniji je, ali i dalje usredsređen na obezbeđivanje zajedničkog tržišta, odbrane i jedinstvenog odgovora na sve pretnje Evropi: od migranata do interventnog reagovanja u državama koje bi izvan evropskog kontinenta mogle da budu izvor pretnje. Za njegov uspeh presudno je da se otklone problema koji su za ovih 70 godina oslabili dominantnu ulogu prvih potpisnica: Francuske, Nemačke, Belgije, Luksemburga, Holandije i Italije.

Kako mu se podrška u Francuskoj kruni, Makron sve više radi upravo na okupljanju pristalica koncepta reforme Evrope i stvaranju „progresivne snage” koja bi mogla da zadrži dominantne funkcije u evropskim institucijama. Kao prvak liberalne struje u EU, on se prema Angeli Merkel odnosi kao prema počasnom članu upravnog odbora koji je davno dosegao svoj zenit i na silaznoj je putanji. Iako će borba za prevlast politike u EU biti oštra, uspeh je moguć za obe strane jer će ishod izbora za Evropskom parlamentu u maju biti tek presek stanja i odskočna daska za nove sudare.

Komentari10
e2895
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mirko
Kad bi amerikanci prestali da se bore za duše evropljana bilo bi bolje i americi i evropljanima i celom svetu. Do sada je to bio Soroš a sad i ovaj hoće da se bori za naše duše. Evropljani bi mu trebali objasnit da nemaju dušu i da nema razloga da se bori za njihove duše. Toga dosta ima u Americi pa neka tamo proba. EU je potpuno zavisna od Amerike i ne vodim nikakav razlog da se borimo da udjemo u tu družinu. Očito smo nesposoban narod da u svojoj državi izgradimo društvo koje će imati evrropske pa i bolje. Znaju i gradjani Srbije koje su to vrednosti ali oni na vlasti previše vole svoju vlast i moć sultana a ne moć zakona i moć institucija.
Zlatko S P
Isti Vuci ,I u jagnecoj kozi su isti Stari Vuci!
nikola andric
Americki kauboj protiv Poperovog ''kritickog racionalizma'' . Soros je jedan od retkih mecenas koji umesto umetnosti finansira Poperovu filozofiju ''otvorenog drustva''. Poperove politicke ideje nemaju mnogo veze sa njegovom filozofijom saznanja koja je bazirana na kritckom racionalizmu. Karikature nastaju kad se identiteti pomesaju pa se umesto Marka kritikuje Petar. Ocevidno nepoznavanje Sorosove proslosti i Poperovog uticaja na njega proizvode mitove i zavere koje se pripisuju Sorosu . To je kao kad bi kritikovali mecene koji su omogucili radove Mikelangela. Americka kultura je jos uvek vezana za americke bogatase koji svojim poklonima odrzavaju americke umetnosti. Mi u Evropi mislimo da je to zadatak drzave a ne ''slucajnosti privatnih doprinosa''. Benon se ocevidno nije dovoljno kompromitirao sa Trumpom.
Миливоје Радаковић
"Poperove politicke ideje nemaju mnogo veze sa njegovom filozofijom saznanja koja je bazirana na kritckom racionalizmu." Poperove političke ideje imaju SVAKU VEZU sa njegovom epistemiologijom, Andriću. Kritički racionalizam podrazumeva slobodnu diskusiju i otvorenu kritiku svake ideje, teorije i dogme, takođe podrazumeva da to ko sam ja lično ne može da ospori niti "da na težini" mojim kritičkim opservacijama, niti to kako sam došao do sopstvenog stanovišta. Koncept otvorenog društva je prosta ekstenzija kritičkog realizma iz domena naučne na domen političke zajednice, Nikola.
dragoslav kočović
To je američka politika. I jedna i druga: i liberali i desničari. Ko god da prevlada opet američki interes.
Миливоје Радаковић
Замислите наопаку земљу у којој би, у зависности од тога која политичка партија заседне на власт, данас радили на сопственим интересима, а сутрадан против њих?!...
nikola andric
Americki pragmatizam versus evropski racionalizam. Na prvom mestu ''otvoreno drustvo'' nije Sorosova zamisao nego Poperova. Poper je poznat iz filoszofje saznanja ali se i politikom bavio. Njegova knjiga ''otvoreno drustvo i njegovi neprijatelji'' je na Poperovo cudjenje jedino od Marksista shvcena. Njegova kritika Marksizma je bazirana na kritici Hegela narocito zbog njegovog ''jedinstva suprotnosti'' koje dozvoljava logicki nedozvoljenu ''protivrecnost izmedju iskaza''. ''Onda je sve dozvoljeno''. Mnogo jednostavnije bi bila kritika Hegelove ''logike'' . Pisana u dva toma sa vise od 1000 stranica ali bez jedne jedine recenice relevantne za (modernu) logiku od Fregea naovamo. Po Poperu je Hegel kriv za sve nesrece u Evropi ali je njegova pretpostakva da je svako citao i razumeo Hegela vrlo cudna. Hegel i Kant su se bavili ''pojmovima'' bez razumevnja da se bave jezikom. Pojmovi nisu jezicki entiteti koji mogu biti istiniti ili neistiniti nego su to iskazi. Dakle Poper a ne Soros.
Миливоје Радаковић
"... ali je njegova pretpostakva da je svako citao i razumeo Hegela vrlo cudna." Тачније би било: "претпоставка да је свако читао и разумео да Хегел слаже бесмислице", али Попер то уистину не претпоставља - иначе не би писао "Отворено друштво и његови душмани".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja