sreda, 16.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Monografija o graditeljskim poduhvatima Crnotravaca

Već krajem 18. veka neimari iz Crne Trave su odlazili da grade u Vlasotincu, Leskovcu i Nišu, a od početka 19. veka i u Aleksincu, Paraćinu, Kragujevcu, ali i Rumuniji i Bugarskoj
Постамент за споменик у Црној Трави је постављен 21. јула (Фото С. Станковић)

Kada bi sva zdanja koja su Crnotravci izgradili u Beogradu kojim slučajem neko trajno zakatančio, ministri i poslanici više ne bi imali gde da zasedaju, a bez „radnih adresa” ostali bi i brojni univerzitetski profesori, nastavnici u školama, lekari... Turistička ponuda bi bila uskraćena za nekoliko hotela i muzeja, a gardisti Vojske Srbije bi ostali bez svog doma.

Nisu crnotravski neimari zadužili samo prestonicu: ni gradovi poput Niša ili Skoplja ne bi ličili na sebe da u njima svoj trag nisu ostavili graditelji iz tog dela Srbije, bilo kao izvođači radova ili organizatori građenja brojnih reprezentativnih zgrada.

Zahvaljujući monografiji koju priprema Srećko Stanković, građevinski inženjer iz sela Brod kod Crne Trave, javnost će uskoro moći da sazna mnogo više o graditeljskim poduhvatima njegovih „zemljaka” od 1900. godine do danas. Mnoga zdanja koja su podigli kroz istoriju i danas postoje u Beogradu: Dom Narodne skupštine, Vlada Srbije, objekti u dvorskom kompleksu, Ministarstvo finansija, Univerzitetska biblioteka, Arhiv Srbije, Dom garde u Topčideru, Radio Beograd, donedavna Glavna železnička stanica...

U publikaciji će biti predstavljena i zanimljiva istorija graditeljstva u crnotravskom kraju, koja se razvija u vreme turske vladavine. Tada je ovaj deo Srbije, kaže Stanković, bio rudarski kraj čiji su meštani podizali objekte potrebne za iskop i topljenje rude, uporedo sa svojim kućama.

„Kada je turska država 1791. dozvolila Srbima da obnove porušene i izgrade nove crkve, to je doprinelo razvoju građevinarstva. Već krajem 18. veka Crnotravci su odlazili da grade u Vlasotincu, Leskovcu i Nišu, a od početka 19. veka i u Aleksincu, Paraćinu, Kragujevcu, ali i Rumuniji i Bugarskoj”, navodi Stanković.

Kad je reč o Beogradu, prvi poznati nalaz o neimarskom doprinosu Crnotravaca je skadarlijska kafana „Dva jelena”, gde piše: „Ovu zgradu je izgradio Crnotravac brkati Đorđe 1832. godine.” Posle oslobođenja od Turaka, tamošnji neimari sve više odlaze u pečalbu po celoj zemlji, pa tako i u prestonicu, u kojoj su 1906. činili čak 80 odsto svih građevinskih radnika.

„Neimari su u pečalbu polazili u starosti od 14 do 16 godina. U prvoj godini rada su nosili cigle, daske i drugi materijal, u drugoj su pravili malter i beton, a u trećoj su počinjali da zidaju u sredini zida pored dva dobra majstora. Potom je birano ko može da bude majstor i grupovođa, a ko će ostati radnik”, ističe Stanković.

Posle Prvog svetskog rata, usled potrebe za obnovom porušenih objekata, država će intenzivnije uposliti crnotravske neimare, a ulagaće i u njihovu edukaciju organizovanjem kurseva i formiranjem Državne građevinsko-zanatske škole u tom mestu. Njen svojevrsni nastavljač posle Drugog svetskog rata je Srednjotehnička građevinska škola, koja i danas radi. Njeni učenici su postajali dobri šefovi gradilišta i direktori gradnje u skoro svim građevinskim preduzećima u Srbiji. Takođe, sve vreme postojanja Jugoslavije, crnotravski neimari će podizati zdanja od Slovenije do Makedonije.

Među njihovim prestoničkim „referencama” su Filološki i Veterinarski fakultet, hoteli „Moskva” i „Balkan”, bolnice (Studentska poliklinika, „Tiršova”), Istorijski i Vojni muzej, ali i brojne škole, zadužbine i palate. Sazidali su Crnotravci i crkvu na Oplencu, kao i mnoga zdanja u Nišu, poput zgrade Banovine odnosno Univerziteta, Narodnog pozorišta, Gimnazije „Stevan Sremac”, hotela „Park”... Podizali su i spomen-kosturnice i obeležja po Makedoniji, ali i u dalekoj Bizerti u Tunisu, reprezentativne zgrade u Skoplju i Sarajevu...

U Stankovićevoj monografiji posebna pažnja će biti posvećena spomenicima crnotravskom neimaru – dvema skulpturama visine po 2,3 metra, koje će biti podignute u Beogradu i Crnoj Travi, na inicijativu Udruženja Crnotravaca. Položaj dvojice graditelja ovekovečenih u bronzi biće takav da „gledaju” jedan u pravcu drugog. Postamenti za obeležja su već postavljeni, a u toku je izrada figura, navodi Stanković, koji je takođe i poptredsednik odbora za podizanje spomenika.

Komеntari3
8bb0d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan
U Crnoj Travi postoji fantasticno opremljena skola i internat srednjeg obrazovanja za građevinsku struku koja godinama ne moze da prikupi dovoljan broj ucenika. Svake godine tamo je sve manje i manje stanovnika a izgrađeno je obdaniste i dom zdravlja koji prevazilaze potrebe tog malog mesta od nekoliko stotina stanovnika. Vazno je da se grade spomenici a ko ce dovesti ljude u to skoro napusteno lepo mesta jos nije reseno...
Rale
Ni od Crne trave, ni od Crnotravaca nije ostalo više ni N od neimara. Možda su crnotravske zasluge zasita prošle neopaženo, možda to zaista nije vredelo, ali da se toliko zapisti jedan kraj države, to će imati posledica većih nego vidljivih u građevinarstvu.
Sreten Bozic -Wongar
Znao sam jednog od Crnotravaca kao izbeglicu u Parizu 1958. Ukpopio se u svoj zanat jako brzo i radio kao poslovodja na gradjevinama.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja