sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58
INTERVJU: prof. dr VLADIMIR POPOVIĆ, državni sekretar u Ministarstvu prosvete

Dve kase za nauku

Formiranjem fonda za nauku biće omogućeno i institucionalno i projektno finansiranje istraživača i ustanova u kojima oni rade
Autor: Branislav Radivojšanedelja, 29.07.2018. u 22:00
(Фото: Министарство просвете)

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević najavio je za jesen usvajanje dva zakona iz oblasti nauke. Reč je o zakonu o naučnoistraživačkoj delatnosti, sa modelima finansiranja, i o zakonu o fondu za nauku. Izrada ovih zakona je pri kraju. Prof. dr Vladimira Popovića, državnog sekretara u Ministarstvu, čiji je resor nauka, pitamo šta se želi postići donošenjem ovih zakona.

– Opšti stav u naučnoj zajednici je da nam je potreban drugačiji način finansiranja naučnih istraživanja, i to bi trebalo da postignemo donošenjem novog zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti i zakona o fondu za nauku. Sigurni smo da ćemo zajedno s partnerima iz naučne zajednice (kroz Radnu grupu za izradu zakona, ali i tokom javne rasprave), definisati najoptimalnija rešenja. Važeći zakon je donet 2005. godine, a stanje i okolnosti u društvu u međuvremenu su se znatno izmenili. Najvažnije novine koje donose ovi propisi su uvođenje kombinovanog institucionalno-projektnog finansiranja, kao i formiranje fonda za nauku, koji će nesumnjivo biti izuzetno važna sistemska promena. Naime, projektni pozivi će se finansirati kroz ovaj fond, koji će u početnoj fazi dobijati sredstva iz budžeta, ali cilj nam je da se puni i novcem iz privatnog sektora – ističe naš sagovornik.

U čijoj je nadležnosti finansiranje naučnih projekata sada?

Finansiranje je u nadležnosti Ministarstva, čija će uloga u tom domenu, formiranjem fonda za nauku, biti redefinisana. Ministarstvo bi se bavilo politikom u oblasti naučnih istraživanja, kao i institucionalnim finansiranjem kojim će biti obezbeđena stabilnost rada naučnih ustanova i samih istraživača. Treba reći i to da je osnovna plata istraživača do sada zavisila isključivo od toga da li imaju projekat ili ne, što ih je, u odnosu na mnoge druge, dovodilo u neravnopravan položaj. Inače, trenutno sa razdela nauke finansiramo oko 12.000 istraživača.

Ko će rukovoditi fondom za nauku?

Za to je predviđen naučni savet, kao najviše stručno i savetodavno telo. Programi fonda moraće da budu dovoljno raznovrsni da bi odgovorili na različite društvene izazove. U okviru svakog programa projekti će se realizovati na osnovu javnih poziva. Predviđeno je da projekti budu: dugoročni (do šest godina), srednjoročni (od dve do četiri godine) i kratkoročni (do jedne godine). Kriterijumi za vrednovanje projekata su: izvrsnost (ocena inovativnosti i izvrsnosti ideje), uticaj (ocena potencijala projekta za rešavanje izazova u okviru datog poziva) i realizacija (ocena tima i kapaciteta za uspešnu realizaciju projekta). Predviđeno je da fond obavlja sve poslove u vezi s projektima – od raspisivanja konkursa, do praćenja rada na projektima i njihovog vrednovanja.

Slični fondovi postoje u drugim zemljama?

Sve države koje su iole uspešne u nauci imaju fondove za nauku. Mi smo se u formiranju koncepta našeg fonda rukovodili iskustvima uspešnih fondova u okruženju, ali pre svega iskustvima Evropske komisije i njenog programa Horizont 2020. Način upravlja fondom takođe će biti kompatibilan s najboljim iskustvima iz drugih država, ali će uzeti u obzir i specifičnosti našeg naučnog sistema.

Svaka reforma podrazumeva i izvesnu finansijsku podršku. Da li se ona i ovde može očekivati?

Rekao bih samo to da je ukupan budžet za nauku u 2018. godini, u odnosu na 2017, povećan za 15,2 odsto. Vlada Srbije će ovakav trend ulaganja u nauku nastaviti i u narednim godinama, a već sad mogu da kažem da se za fond za nauku očekuju znatna dodatna sredstva u 2019. godini. Sredstva iz budžeta koja se plasiraju preko Fonda za inovacionu delatnost takođe se povećavaju. U ovoj godini reč je o iznosu od oko milijardu dinara, što je skoro duplo više nego u 2017. I ta sredstva su direktno iz budžeta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Sredstva se izdvajaju za različite programe, recimo za program ranog razvoja, za sufinansiranje inovacija, zatim za program saradnje nauke i privrede, transfera tehnologija, za inovacione vaučere itd.

Ministarstvo prosvete u martu je objavilo i Poziv talentovanim mladim istraživačima – studentima doktorskih studija za učešće u naučnoistraživačkim projektima u tekućem ciklusu istraživanja?

Poziv je upućen posle punih osam godina jer sličnih poziva u ovom periodu nije bilo. Pritom su postavljena i dva dodatna kriterijuma: da kandidat ima najviše 30 godina, odnosno da je rođen 1988. godine ili kasnije, i da ima ukupnu prosečnu ocenu najmanje devet na prethodnim nivoima studija. Cilj ovakvog načina definisanja uslova je postizanje izvrsnosti, odnosno da se u sistem finansiranja uključe najbolji mladi istraživači. Ovim pozivom Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo šalju jasnu poruku da za najbolje mlade istraživače ima mesta u našoj naučnoj zajednici, da želimo da ostanu ovde i da postižu zapažene rezultate.

Do sada je, po ovom pozivu, u projekte koje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, uključeno više od 750 novih istraživača, a proces uključivanja, zbog složene procedure izbora u zvanja, i dalje je u toku. Želimo da pokažemo i da za naše naučnike koji su doktorirali na inostranim univerzitetima ima mesta u naučnoj zajednici. Njih 20 je u poslednjih nekoliko meseci i uključeno u tekući projektni ciklus. Taj poziv je stalno otvoren. Ima naših ljudi koji žele da se vrate, oni nisu tako brojni, ali baš zbog toga im moramo to obezbediti.

Svi ovde pomenuti koraci koje vlada i ministarstvo preduzimaju jasno govore da nam je cilj da obezbedimo sigurnu budućnost srpske nauke. Verujemo i da smo zahvaljujući tome što nismo sprovodili ishitrene reforme uspeli da sačuvamo kapacitet naše naučne zajednice, koja je izuzetno kvalitetna. To nije samo naše mišljenje, već i mnogih svetskih eksperata – kaže na kraju razgovora za „Politiku” dr Vladimir Popović.


Komentari7
9bcbb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marko Bogdanovic
S obzirom da se nauka u poslednjih 20 godina sistematski urusava, kao i da ne postoji promena u drustvu koja bi dovela do zaustavljanja tog procesa, iluzorno je ocekivati da ce prelazak na novi model finansiranja i uvodjenje fonda za nauku popraviti stanje. Moze se ocekivati upravo suprotno: naucnici ce imati nizu osnovnu zaradu sto ce dovesti do toga da oni mladji i jos uvek sposobni pronadju drugo, bolje placeno zanimanje, uglavnom u inostranstvu. Takodje, kvalitet doktoranada, ako ih uopste bude, bice jos nizi jer niko nece hteti da radi za takvu platu. S druge strane, pristup sredstvima fonda za nauku imace mali broj povlascenih jer ce prolaznost projekata biti izuzetno niska. Imacemo bogatase koji ce moci sebe da "nagradjuju" sredstvima fonda, kao i sirotinju bez ikakvih sredstava za rad.
Jelena D.
Ne razumem zasto se insistira na tome da iako su projekti pri kraju naucnici nista ne rade, i da (@Vladimir) mladi istrazivaci nemaju sta da rade?! Nauka je kreativan posao, mnogima vise potreba da rade, nego duznost po onome sto je napisano u predlogu projekta pre, zaista, dosta godina. Istrazivanje zna da odvede u drugom smeru.. srecom, ne postoje toliko rigorizne kontrole da vas rad treba da bude striktno u vezi projekta. Nekim pojedincima odgovora da bude raspisan konkurs, nekima ne..uglavnom je to povezano sa licnim koristi zbog kategorije/plate koja ce eventualno "skociti" ili ne. Ja se nadam da nece ni biti nove kategorizacije, i da cemo zaista imato model finansiranja koji nece potencirati "stancovanje" radova i koji ce biti stabilan. Eventualno bi mi imalo smisla da nam plate rasporede po zvanjima, jer ako i mi uletimo u platne razrede, sa kategorizacijom bi to bila svakako preterana podeljenost za ne tako veliki broj naucnika.
Đorđe K.
Jelena D. vama je posao očigledno hobi. Sa platom od 48 hiljada dinara su zarobljene mnoge vaše kolege doktori nauka kojima je posao zaista posao i zbog toga će neko morati da plati štetu. Neko je pomenuo da se obrate advokatima. To je jedino rešenje. Tužbe za naknadu štete zbog nepoštovanja ugovora i zakona.
Preporučujem 11
Vladimir
Očigledno je da država ne zna kako da nađe rešenje za finansiranje naučnika i istraživača u različitim naučnim institucijama države (instituti, fakulteti), pa se sada formiraju i dve kase. Najveći apsurud, međutim, predstavlja priključivanje, kako kažete, novih 750 mladih istraživača. Molim vas, na koje naučne projekte su priključeni, kada su ti projekti praktično završeni u ovom ciklusu. Naime, nema sumnje da su mladi istraživači priključeni, ali oni tamo objektivno više nemaju šta da rade. Njihov naučni doprinos projektima kojima su priključeni je praktično "nula", jer su ti projekti praktično završeni.
Ostoja
Bez jakih reči i generalizacija! Katastrofalno, advokati...Kome koristi negativizam? Poruka je vrlo pozitivna i usmerena je kao umanjenje odliva mozgova i popravljanju stanja. To treba podržati i pre svega, verovati u mogućnost boljeg. Bez toga, nema napretka. Šta nam je drugo činiti ako smo već tu gde jesmo. Bez negativizma, molim! Nauka se u celom svetu suočava sa izazovima, a ako se uzme u obzir izdvajanje za nauku u Srbiji i sveukupna situacija, mislim za čak nema ni prostora za toliki negativizam, jer smo u tom polju ipak konkurentni i možemo biti zadovoljni. Naravno, treba se boriti dalje i više.
Miloš Dumanovski
Stanje u nauci je katastrofalno. Kategorizacije nije bilo godinama. Ima puno istraživača i naučnika koji su prilikom zapošljavanja dobili jednu platu prema kategoriji koju su tada imali i trebalo je da im se u skladu sa objavljenim radovima prilikom ponovne kategorizacije povećaju primanja prema bodovanju što se nije dogodilo. Tako da danas imate mlađe doktore nauka, koji imaju značajne radove objavljene u časopisima sa visokim impakt faktorom, a još uvek primaju 48 hiljada dinara platu, kao da rade u pekari. Oni imaju osnova da tuže državu i Institute u kojima rade jer su oštećeni, a ugovor i zakon nisu ispoštovani. Savet je da se obrate advokatima.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja