petak, 06.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:57

Tela 4.000 žrtava rata još leže u mrtvačnicama

Međunarodni forenzičari rade na identifikaciji posmrtnih ostataka koji su ekshumirani. – Jedan broj je klasičnim metodama identifikovan pogrešno
Autor: Jelena Cerovinanedelja, 29.07.2018. u 22:00
Учесници недавног лондонског самита на којем је потписана Декларација о несталим лицима (Фото Бета)

Dok stotine porodica koje su izgubile svoje najmilije u sukobima devedesetih godina prošlog veka godinama bezuspešno tragaju za istinom o njihovoj sudbini i posmrtnim ostacima kako bi mogli dostojno da ih sahrane, više od 4.000 tela ljudi stradalih u ratu nalazi se u mrtvačnicama Zagreba, Osijeka, Sarajeva, Tuzle, Zenice, Banjaluke, Prištine, a njihov identitet nije još utvrđen. Kako za „Politiku” objašnjava generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova i predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović, ova tela su ekshumirana proteklih godina, uzeti su koštani uzorci, ali još se čeka potvrda identiteta.

„Potvrde nema, iako su porodice dale DNK uzorke. To je jedan problem koji nas sve brine. Treba da nađemo mehanizam kako da tim telima otkrijemo identitet. Međunarodni forenzičari rade na tome”, kaže Odalović i dodaje da je to bila tema i nedavno završenog londonskog samita o zapadnom Balkanu, na kome je doneta Deklaracija o nestalim licima.

Na pitanje kako je moguće da nije utvrđen identitet ovih žrtava, on ističe da je među razlozima i jedan broj pogrešnih identifikacija klasičnom metodom. „Nakon ratnih sukoba toga ima. I zavisno od karaktera sukoba, negde od 15 do 20 odsto žrtava ostane neidentifikovano. Nažalost, na kraju će verovatno ostati nerazjašnjena sudbina jednog manjeg broja ljudi”, kaže Odalović.

Uz konstataciju da je utvrđena sudbina više od 70 odsto od 40.000 nestalih osoba u sukobima u bivšoj Jugoslaviji, u Deklaraciji o nestalima koja je potpisana u Londonu, navodi se i da postoji „urgentna potreba” da se intenziviraju napori za pronalaženje ili pak za utvrđivanje identiteta preostalih 12.000 nerešenih slučajeva.

Prema Odalovićevim rečima, Deklaracija o nestalim licima je nešto na čemu se puno radilo. Međutim, kako naglašava, ni londonski samit ni deklaracija ne mogu da zamene sporazume, protokole i mehanizme za traženje nestalih lica koji su već uspostavljeni među državama regiona jer oni imaju pravne okvire. Kada je reč o saradnji u regionu, naš sagovornik ističe da je posle sastanka u Zagrebu srpskog predsednika Aleksandra Vučića i hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović sredinom februara, i njihove podrške, proces pronalaženja nestalih, koji je do tada bio u zastoju, dobio na dinamici. U junu je organizovana i primopredaja 24 tela srpskih žrtava koja su pronađena u Hrvatskoj.

„Dvadeset četiri tela su identifikovana, a 23 preuzeta. Reč je o ljudima koji su bili sahranjeni na raznim grobljima u Hrvatskoj. Oni su zakazali identifikaciju i išli smo u Zagreb zajedno s porodicama. I ranije je postojala ta procedura, ali jedno vreme bila je prekinuta”, objašnjava predsednik komisije. Odalović napominje i da je Beograd poslao Zagrebu određene informacije koje je imao u vezi s grobnicama u kojima su sahranjene srpske žrtve, razmenjeno je dosta dokumenata, održani radni sastanci. Sve ono što je pronađeno u arhivama, a moglo bi da posluži za otkrivanje nestalih je poslato i sada bi Hrvati trebalo da provere te lokacije.

Istovremeno, i iz Hrvatske su stigli zahtevi za proveru nekih lokacija u Srbiji gde bi mogle da se nađu hrvatske žrtve. „Oni imaju dva konkretna zahteva – jedno je lokacija u blizini Bogojeva, a insistiraju i da dodatno pretražimo rečne tokove, prvenstveno od Smedereva nizvodno uz Dunav, da li ima sahranjivanja na mesnim grobljima u tim ratnim godinama. Ranijih godina smo, zajedno s predstavnicima hrvatske komisije i Instituta za nestala lica iz BiH, pregledali sve lokacije do Smedereva. S lokalnih grobalja smo do sada ekshumirali 451 telo koje je po godinama sahranjivanja moglo biti vezano za ratne sukobe, pošto su Sava i Dunav donosili tela koja su pokopavana na mesnim grobljima. Dali smo nalog službama da to provere i pozvali hrvatsku stranu da zajedno proverimo sve lokacije”, otkriva Odalović.

Na pitanje koliko ljudi Hrvati još potražuju kao nestale, on kaže da zajedno imamo više od 2.000 lica koja se vode kao nestala. „Imamo operativnu listu na kojoj radimo i proveravamo određene informacije. Do kraja godine uradićemo novu knjigu s preciznom evidencijom o svim nestalima. I sada to postoji, ali mora da se ažurira. Moramo podatke o nestalim licima iz Srbije i Hrvatske da usaglasimo i stavimo na jedno mesto. U suštini, nemamo velikih nepoznanica o nestalim licima, samo je pitanje iz kog ugla se gleda. Jer mi smatramo da su lica srpske nacionalnosti, i njihove porodice ovde, naši proterani državljani, da su to naša traženja, a oni ih potražuju kao svoja nestala lica. Često se to politizuje i stavlja u prvi plan u odnosu na suštinu procesa”, ističe Odalović.

Na londonskom samitu dogovoreno je i da se ubuduće omogući prikupljanje informacija o nestalima iz arhiva Kfora, Euleksa, OEBS-a, Sfora i svih drugih misija koje su bile na ovim područjima. To je nešto što je nedostajalo u dosadašnjim potragama jer su ove misije imale dokumentaciju bogatu satelitskim snimcima i izveštajima njihovih pripadnika s terena, koju su odneli. Cilj je, objašnjava Odalović, da se iz njihovih arhiva izvuče što više informacija o potencijalnim mestima sahranjivanja.

Zanimljivo je i da Hrvati nisu želeli da budu deo londonske grupe, već samo da podržavaju njen rad, što je za ostale učesnike bilo neprihvatljivo. Pitanje nestalih lica, zaključuje Odalović, ne može se završiti na administrativnoj liniji, ni na državnoj granici, niti na granici EU – jer su sve ovo prostori sukoba, mesta na kojima se nalaze tela, a za mnoge se još ne zna gde su.


Komentari4
1ece5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

danilo obradovic
Svakom odgovornom coveku krv se zaledi kada ovo cuje i podseti se proslosti .Zasto su ti pretezno neduzni ljudi stradali .Da li se neko sa ovih prostora pita zasto ili samo kratkovido pominje iskljucivo zrtve po nacionalnom kljucu nipodastavajuci one druge .Mediji u tom nemoralu imaju kljucnu rec .Koliko vredi ljudski zivot u slucaju kada se konstantno javno forsira etnicka prica istine .
stanislav
Gde se tačno nalazi "nizvodno od Smedereva uz Dunav" kako piše u vašem članku?
danilo obradovic
Rat je trenutno psihofizicko stanje ljudi a ne politicara .Nasa stradanja trebaju biti opomena za buducnost da se bildovanje laznog patriotizma bez imalo trezvenog pogleda na zivot zavrsava tragicno .No i dalje ima javnih licnosti koji drze usijanu atmosferu stalnim varnicenjem .
bogo mili
kad vidim ove likove...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja