nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:55

Izetbegović: Hrvatska lagala EU da nema nikakav spor s BiH oko mora

ponedeljak, 30.07.2018. u 17:33

SARAJEVO - Najava da će Hrvatska otpočeti radove na izgradnji Pelješkog mosta, ignorišući protivljenje nadležnih institucija Bosne i Hercegovine i odredbe Konvencije UN o pravu mora, predstavlja flagrantno ugrožavanje suverenog prava BiH na pristup otvorenom moru, saopštio je danas predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović.

On je najavio da će BiH zaštitu sopstvenih prava tražiti pred međunarodnim institucijama.

Fena prenosi da se u saopštenju navodi da Hrvatske već duže od 12 godina izbegava da sa BiH postigne dogovor o razgraničenju, koji mora da prethodi ostvarivanju prava Hrvatske da povezuje svoje teritorije i ostvarivanju prava BiH na pristup otvorenom moru.

„BiH ne osporava Hrvatskoj da ostvaruje svoja prava. Sve što tražimo je da se poštuju naša prava, garantovana Konvencijom UN. Institucije BiH su u proteklih 12 godina, kroz komunikaciju sa institucijama Hrvatske, preduzele sve neophodne radnje kako bi zaštitili prava koja našoj zemlji pripadaju po međunarodnom pravu”, naveo je Izetbegović.

On je podsetio da su od 2014. do danas Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH, Savet ministara BiH i Ministarstvo civilnih poslova BiH preduzeli niz koraka, i usvojili niz zaključaka u kojima se ponavlja raniji stav iz zaključka Predsedništva BiH, i o tome su uredno obaveštavali nadležne institucije Hrvatske i Evropsku komisiju.

„Iako su institucije Hrvatske sve vrijeme bile upoznate sa nedvosmislenim stavom BiH, Hrvatska je prilikom apliciranja za sredstva potrebna za izgradnju Pelješkog mosta obavestila Evropsku komisiju da sa BiH nema nikakvog spora, što je notorna neistina”, poručio je Izetbegović.

On je ocenio da je Hrvatska ignorisala i oglušila se na sve pokušaje nadležnih institucija BiH da se ovo otvoreno pitanje reši dijalogom, u duhu dobrosusedskih odnosa i Konvencijom UN.

„Zbog toga će biti neophodno da BiH zaštitu svojih prava traži pred međunarodnim institucijama. Zaštita suverenih prava države BiH nije pitanje jednog čoveka ili jednog naroda, nego ustavna i zakonska obaveza svih predstavnika i institucija BiH. Zato su institucije BiH dužne da nastave da preduzimaju sve aktivnosti na zaštiti interesa i prava BiH, bez obzira što su u tim institucijama jasno vidljive opstrukcije onih kojima su, nažalost, interesi Hrvatske iznad interesa vlastite zemlje”, saopštio je Izetbegović.

U Hrvatskoj danas počinje gradnja mosta Pelješac sa pristupnim saobraćajnicama koja bi trebalo da bude završena do 2022. godine.

U Stonu predstavnici „Hrvatskih cesta” predstavništvu „Čajna roud end bridž korporejšen” (CRBC) predaju svu potrebnu dokumentaciju, otvara se dnevnik radova i potpisuje zapisnik o uvođenju kineskog konzorcijuma u posao.

Evropska unija projekat sufinansira sa 357 miliona evra, odnosno sa 85 posto prihvatljivih troškova.

Ukupna vrednost projekta premašuje 526 miliona evra, od čega su prihvatljivi troškovi malo veći od 420 miliona evra. (Tanjug)

Početak gradnje Pelješkog mosta, bošnjačke partije protiv

Zagreb - Otvaranjem dnevnika radova i potpisivanjem zapisnika o uvođenju kineskog konzorcijuma Čajna roud end bridž korporejšn (China Road and Bridge Corporation - CRBC) u gradnju, u Stonu, na poluostrvu Pelješac, danas je počela izgradnja Pelješkog mosta. Od danas počinje da teče ugovoreni rok za izgradnju mosta koji će povezati jug Hrvatske s ostatkom zemlje i koji mora biti završen za 36 meseci.

CRBC je u posao uveden tri meseca pošto je u Dubrovniku potpisan 2,08 milijardi kuna vredan ugovor o gradnji mosta s pristupnim putevima. Evropska unija projekt sufinansira s 357 miliona evra, odnosno sa 85 posto prihvatljivih troškova. Ukupna vrednost projekta premašuje 526 miliona evra, od čega su prihvatljivi troškovi malo veći od 420 miliona evra.

Predsednik uprave Hrvatskih cesta Josip Škorić ;rekao je prilikom uvođenja u posao da se neke stvari još moraju prilagoditi, ali da je to „sastavni deo projekta”. Na pitanje može li tužba Bosne i Hercegovine zaustaviti radove, odgovorio je: „Mi smo ovde operativci, deo koji se odnosi na tužbu BiH je politika”, prenela je regionalna televizija N1.

Ovo je treći put da počinje gradnja Pelješkog mosta. Prvi put je gradnju Pelješkog mosta ;pominjao SDP-ov župan Ivan Šprlje 1997. ali većina ga pamti iz doba premijera Ive Sanadera koji je 2003. obećao da će izgraditi most a 2005. je svečano označio početak gradnje. Dve godine kasnije, 2007, Sanader pred parlamentarne izbore po drugi put svečano otvara gradnju mosta koja je zaustavljena 2010. Do tada je završeno tri odsto posla - dva stuba koji se sad ruše.

Najavljeni početak izgradnje Pelješkog mosta je grub nasrtaj na suverenitet Bosne i Hercegovine, jednostrani čin kojim se narušava njen teritorijalni integritet i akt suprotan međunarodnom pravu, čiji epilog podrazumeva urgentnu reakciju nadležnih organa radi zaštite prava zemlje na neometan pristup otvorenom moru. Ovo je reakcija A-Stranke demokratske aktivnosti (A-SDA) i Bošnjačkog pokreta BiH (BPBiH) povodom najave zvaničnog početka gradnje Pelješkog mosta u Hrvatskoj, preneli su sarajevski mediji.

Kako je navedeno, stručnjak za prava mora Nešad Alikadić izjavio je da je Jadransko more za BiH kao pomorsku zemlju njen neodvojiv deo, navodeći primer Slovenije koja je u arbitražnom postupku uspešno odbranila pravo na pristup međunarodnim vodama, pozivajući se na Konvenciju UN o pravu mora.

Prema njegovim rečima, taj primer morala bi da sledi i BiH, kao i da preduzme odlučne korake pred nadležnim međunarodnim sudom, odnosno da pokrene tužbu kako bi zaštitila pravo koje joj pripada u skladu s međunarodnim instrumentima i mehanizmima. „Na ulazu u tesnac se ne može graditi nikakva građevina koja ometa po vertikali i širini prolaz plovila”, kazao je Alikadić.

On smatra da je u ovom trenutku neophodno urgentno podneti tužbu kako bi se zaustavila izgradnja „nelegalne barijere”, a nakon toga i zahtev Međunarodnom sudu za pravo mora u Hamburgu da reši spor kako bi BiH bio obezbeđen koridor do otvorenog mora, odnosno za sigurnu i slobodnu plovidbu.

Poslanik u parlamentu BiH Jasmin Emrić izjavio je da nadležne institucije nisu saopštile da li su pokrenule bilo kakve aktivnosti u vezi sa izgradnjom Pelješkog mosta. On je najavio da će biti pokrenuta inicijativa za sazivanje hitne sednice parlamenta BiH. Predsednik Bošnjačkog pokreta Sejfudin Tokić kazao je kako se u ovom slučaju radi „o činu političke agresije na državu BiH”.

Oni su pozvali sve probosanske snage i međunarodnu zajednicu da adekvatno reaguju, a Evropsku uniju da se drži načela koje sama proklamuje, kao i vladu i ambasadu Kine „da ne dozvole da kompanija te zemlje ulazi u poslove koji pravno nisu definirani”. Istovremeno, pozvali su hrvatsku javnost i vladu da „odustanu od jednostranog čina kojim se na najneposredniji način destabilizuje prilike unutar BiH i regionu kao celini”. (Beta)


Komentari12
ce89e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar S.
E, pa samo da vas podsetim da ste sa njima 1992 vezivali zastave (jednu za drugu u ime zajednistva), kada ste razbijali YU tako sto ste u Republici koju su zvali YU umalom (BiH), vezivali zastave sa secesionistima YU. Dobili ste sta ste zasluzili.
Milos
Dusane,Dusane...Sta proda to jadan???
Петар,ЗАГРЕБ.
Војине хисторичару. Бановина Хрватска имала је излаз на мору у КУК монархији од Сушака до иза Стариграда. Далмација и Истра покрајине које су се интегрирале у хрватски национални простор биле су поморске покрајине као аустријске државне земље. И је .Србија је имала широки излаз на море до цара Душана. И када је цар Душан да би могао освајати на истоку и југу продао Стонски рат за златне дукате, Србију је одмакнуо од Јадранског мора,иселио властелу,властеличиће,војнуке и себре(сељаке) у Епир,Тесалију,Албанију,Тракију..... Зграбио превелики залогај.И у свим тим земљама Србљи се асимилирали,остале само слике велможа на фрескама у манастирима и црквама које су саградили. А на западним и поморским странама остала је само покоја католичка црква криво усмјерена и топомини.Нпр.Попова лука на данашњем Пељешцу.Знаду легенду.Кажу.Из ове луке испловио је задњи православни поп када су њихови преци ,несретни себри, продани,да служе нове господаре.И служили их петсто година,а Свети Влахо им је само махо. Када се позивамо на хисториографију онда ју прво користимо да видимо своје грешке,а да исте не би биле поновљене на властиту штету.
Драган П.
милутин: Кажете да су границе на овим просторима повлачене по етничком принципу. Својим уписом управо сам желео да укажем на чињеницу да Пељешац и Дубровник кроз своју дугу историју нису имали никакве везе ни са Хрватском, ни са Хрватима. Тек однедавно становници тих области су Хрвати, раније то нису били, нити су имали икакве везе с њима.
Preporučujem 4
милутин
@Драган П. - То је потпуно небитно. Модерне европске националне државе, нарочито на територијама Аустроугарске и Турске империје, цртане су по етничком принципу, уз углавном врло ограничен утицај односа снага. Тешко је било замислити нормално разграничење Срба, Хрвата и Бошњака, уз какав-такав реципроцитет при заокруживању функционалних држава, а да Срби остану без излаза на море. Нажалост Срби у Београду никада нису имали националну елиту у какавом-таквом додиру са европском цивилизацијом.
Preporučujem 8
Prikaži još odgovora
ВОЈИН
И Хрватска и Ц. Гора нису биле земље са излазом на море све до 1918, када су краљ Александар Карађорђевић и јуначка Српска војска десну обалу Јадрана унели у Југославију као ратни добитак. Пре тога Јдран је вековима био, на југу Немањићки па Млетачки, краће Аустриски и Италијански. Дакле јадранасака обала није припадла овим земљама већ Југославији. Броз је обалу дао Црногорцима и Хрвтима као да му је то била дедовина иако су Хрвати колаборирали са непријтељем, били и остли противници Југославије. Распадом Југославије, Хрватској је неправедно припао далеко највећи део јадранске обале. Хрватској је и то било мало па настоји да се у Боки докопа и дела обале који је припао ЦГ. У Пирану такође узима оно мало мора од Словеније. Довољно је погледати на карту бише Југосл. па видети да је та граница нелогична и неправедана према осталим чиниоцима екс. ЈУ поготово Србима, који су вековима живели у залеђу а немају излаз на море. По поморском праву, јадранска обала треба бити предмет сукцесије
ВОЈИН
Жао ми је што сам касно приметио ваш одговор. Цар Душан је средњевековни владар, као цар је владао само од 1346 до 1355.г и није предмет овог текста. Што се тиче неког поседа Хрвата у вези мора, све је то било у поседу КуК (Keiser und König) монархије aли у суштини само као окупатора. Као колеги историчару, вама мора бити познато да се у Италији сваке четири године бирају председници окупираних општина Ријека, Задар, Шибеник, итд. уз понављање чврсте вере да ће то једнога дана, скупа с целом Далмацијом, бити враћено матици Италији. То отворено подржавају актуелни италијански политичари; Карло Ћампи, Ђанфранко Фратини, Ђорђо Наполитано, али Хрватска ћути. Ни речи протеста....!?
Preporučujem 7
slavko
Pa što ne idete na obalu Jadrana i ne pitate ljude zbog čega su oni u Hrvatskoj a ne u Srbiji? Možda če vas odgovor iznenaditi... A Jugoslaviji je pripadala cela Jugoslavija pa bi po vašoj logici mogli i u sukcesiju po Šumadiji... Dakle mislim da se vi samo malo šalite zar ne Vojine?
Preporučujem 30
Prikaži još odgovora
MarkoBgd
Nije mi jasno ni šta će Hrvatima most koji spaja ništa s ničim, a ne znam ni zašto Bošnjacima to smeta ( to jest kako im to onemogućava izlaz na more)?
Miki
MarkoBgd most spaja tj.pravi bajpas tamo gdje je Hrvatska presjećena izlaskom BH na more (kod Neuma),i taj most se gradi na teritoriji Hrvatske i dovoljno je visok da prođu svi eventualni brodovi koji bi uplovljavali u Neum,(što se neće desiti).
Preporučujem 53

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja