nedelja, 23.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:03

U porodičnom portretu

Televizija je nekada bila veliko druženje, timski rad. Svi su doprinosili da program bude dobar. Sada se to pretvorilo u energiju jednog čoveka, nema kolektivnog rada. Učestvujući u emisiji povodom jubileja Beogradske televizije, Dubravka Duca Marković je primetila da nema saradnje između reditelja, kostimografa, scenografa, snimatelja, kamermana...
Autor: Ljiljana Petrovićutorak, 31.07.2018. u 13:00
Дубравка Марковић (Фотографије Лазар Ковачевић)

Prošle nedelje, među poznatim TV licima i gostima, u emisiji „Šezdeset uzbudljivih godina Televizije”, bile su majka i ćerka, Ljiljana i Dubravka – Duca Marković. Lepo je bilo videti ih zajedno. One su deo istorije televizije koja je njihovo porodično zanimanje. Čuvena spikerka Ljiljana Marković pojavila se na malom ekranu pre nego što je Beograd dobio svoju televiziju. Dogodilo se to daleke 1956. na izložbi-eksperimentu na Elektrotehničkom fakultetu, na toj svojevrsnoj demonstraciji tehnike TV.

Bila je to tek mala „iskra”. Njen pokojni suprug Aleksandar – Saša Marković bio je urednik tog programa. U istoriju televizije je ušao i kao prvi reporter. Tog 28. avgusta 1958. s mikrofonom je šetao ispred hale Beogradskog sajma i govorio gledaocima o Sajmu tehnike i rađanju novog čuda – televizije. Uređivao je „Dnevnik”, koji je vodio legendarni Mića Orlović, osnovao je „Radio TV reviju”, prvi televizijski list koji je krajem 1968. ustupljen „Politici”. Pokrenuo je i Radio 202. I, eto, stopama slave  roditelja krenula je Dubravka, koja je danas voditelj Radio Beograda, a potom i sin Radomir, koji je producent i novinar.

– Moj otac je mislio da ću ja izbrisati njegovu „mrlju” i naslediti dedu, koji je bio uspešan advokat. Međutim, i mene je uhvatio medijski „crv”. Zahvaljujući drugovima – talentovanim muzičarima i Dušku Radoviću, kumu mojih roditelja, našla sam se u Studiju B, gde je mi Slobodan Konjović posle prvog snimka dao da vodim „Rok intervju”. Usledio je poziv sa Beogradske televizije da vodim „Hit meseca”. E, tada je nastala ozbiljna drama. Nisu znali moje poreklo, a tada je bilo zabranjeno da rođaci i bračni parovi rade na televiziji. Mama je vodila „Dnevnik”. Srećom, rekli su: Dobro, to je zabavna emisija. Može! Otac je morao da ode sa televizije kada je majka postala spiker. Ono što je nekada važilo u televiziji, danas ne važi.

Ima sličan glas kao njena majka...

– To nas spaja. Mogla sam uvek preko telefona da prevarim prijatelje, pa čak i tatu.

U mladosti se proslavila kao rok novinar

Priseća se kako su kroz njihovu kuću na Kosančićevom vencu prolazili mnogi poznati stvaraoci. Radivoje – Lola Đukić je bio očev najbolji prijatelj. Od Novaka Novaka je dobila nadimak Ducilište. Slobodan Stojanović ju je vodio na krempite. Letovali su na moru zajedno, uzeo bi je za ručicu i rekao: „Hajde da trčimo”. I pobegli bi u poslastičarnicu. Scenarista kultnih serija „Više od igre” i „Učitelj” krio se od supruge, jer mu je zbog zdravlja branila da jede slatkiše. Zahvaljujući očevom društvu sa radija i televizije naučila je da igra preferans. On je bio zadužen da je čuva i držao bi je u naručju dok je igrao karte.

Tina se „rodila” u našoj kući

– Malo ko zna da je naša kućna pomoćnica, Mađarica Iren Hodi, poslužila Novaku Novaku za lik Tine u seriji „Pozorište u kući”. Naša Iren je bila veštica – smeje se voditeljka. – Sve je redom postrojavala. Jedini respekt je imala prema mom ocu. Sećam se da Boru Đorđevića Čorbu nije pustila u kuću. Govorila mi je: „Došao je neki kreten. Ne znam da li da ga pustim unutra?” Čorba je već bio poznat, ali... I Bajagu je, mog školskog druga, šikanirala. Strašno se naljutila na njega, a zašto ne znam. Jednom je sve iz grupe „Električni orgazam” naterala da krpom obrišu fleke koje su napravili na stepeništu. Jako smo je voleli. Došla je kod nas sa 18 godina. Mi smo bili njena porodica. Ona je jedna od retkih Mađarica koja je govorila srpski bez akcenta. Kod nas je radila do penzije.

Za novu verziju „Pozorišta u kući” (2007) kaže da je loša kopija originala. Smatra da je nemoguće da nešto što je obeležilo jedno vreme posle trideset godina nosi isti humor.

Ova mala bolja je od svih vas!
– Na Kolarcu je bila priredba Osnovne škole „Braća Ribar”, a moja majka je sedela u publici. Pokojnom kamermanu Buci Pančevcu dala je znak da slika mene, a on pogrešno shvatio i  slikao nju. Kad se završila priredba, rekao joj je: „Šta vi sa televizije hoćete. Ova mala sa bine bolja je od svih vas!” – priča nam Dubravka Marković.

U mladosti se proslavila kao rok novinar, vodila je  „Hit meseca” i „Male koncerte”, bila deo ekipe „Nedeljnog popodneva”, snimila serijal o rediteljima. Kruna njene TV karijere je emisija „Igre bez granica”. Nije šala naći se u društvu najvećih evropskih TV lica. Pa još dobiti kompliment od italijanskog voditelja, budućeg poslanika u parlamentu: „Ne razumem šta govorite, ali to savršeno radi!” Dve poslednje emisije „Igara” TV Beograd je uradila besprekorno, bez greške, zahvaljujući reditelju Jovanu Ristiću. U Portugaliji su snimali do četiri ujutru. U Tuluzi se italijanska voditeljka posvađala sa takmičarem, koji je ljutito prevrnuo čamac pa je voditeljka pala u vodu… Kada se Jugoslavija raspala, nas su izbacili iz „Igara bez granica”.

Malo timskog rada na TV

Da li joj nedostaje rad na televiziji?

Ne, kaže. Televizija je bila veliko druženje, veliki timski rad. Svi su na svoj način doprinosili da program bude dobar. Sada se to pretvorilo u energiju jednog čoveka, nema kolektivnog rada. Učestvujući u emisiji povodom jubileja Beogradske televizije, primetila je da nema saradnje između reditelja, kostimografa, scenografa, snimatelja, kamermana... U njeno „televizijsko” vreme svi bi seli i zajedno odlučili, jer više glava bolje misli. Sada je zavladala otuđenost.

I dodaje: – Proizvode se TV zvezde koje traju pet, šest meseci i onda nestaju. Sve voditeljke izgledaju kao da su klonirane, pa gledalac ne može da ih razlikuje, a posebno da ih zapamti. U trenutku kada sam se ja pojavila na televiziji, imala sam kratku kosu i minimum šminke. Bila sam potpuno drugačije od ostalih TV lica. Televizija je surova. Ogoljuje te. Na njoj ne možete da lažete. Ako nemate energiju, neposrednost, ne možete da uspostavite komunikaciju sa gledaocima.

Sada je ponovo tamo gde je počela, na radiju. Vodi emisiju „Večeras zajedno” Radio Beograda, namenjenu našim ljudima u svetu. Razgovara sa doktorima nauka, koji su nekad radili u najprestižnijim švajcarskim firmama a danas predaju na Univerzitetu Singidunum, sa baletanima koji su se specijalizovali u Londonu... Mnogi se okupljaju oko „Siti kluba” i gotovo sve ih je intervjuisala.

Razgovor se spontano nastavlja i o drugim temama... Ponosna je mama sina Kosa koji je završio fakultet za medije i komunikacije, oženio se i radi za američku kompaniju. Uz njega je savladala rad na kompjuteru. Sa interneta uči da skida serije i voli da gleda one iz „epohe” i dobre detektivske priče, poput „Ubistva u Midsomeru”. Fascinirana je i novom američkom serijom „To smo mi”. Jednom nedeljno sa drugaricama iz studentskih dana ide u bioskop. Sa suprugom Goranom Gmitrićem, glavnim i odgovornim urednikom Informativnog programa TV Pink, živi na Čuburi, pored Hrama Svetog Save.

– Još se privikavam na novi kraj. Preselili smo se pre godinu dana. Naša porodična kuća u Ulici kralja Petra ima dugu istoriju i vežu me mnoge uspomene. Kupio ju je moj deda 1939. godine…

I „Revija” u porodičnom blagu

Među uspomenama Markovića, koje čuvaju kao porodično blago, nalaze se i naslovne strane naše „TV revije”. Na prvoj je bio Radivoje – Lola Đukić, već posle nekoliko meseci objavljen je portret Ljiljane Marković, a kada se rodio sin Radomir – Lale izašla je slika majke i dece. A na jednoj, početkom osamdesetih godina, našla se i Duca s rolšuama viđena okom urednika fotografije Miće Isailovića.

– Otac je sve skupljao i čuvao – kaže Dubravka Marković.


Komentari0
2ff29
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja