sreda, 14.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:11

Blokirani računi oko 54.000 preduzeća

Odugovlačenjem rešavanja problema, zbog kojih ne obavljaju platni promet preko svojih računa, samo povećavaju obaveze prema poveriocima
Autor: Marijana Avakumovićponedeljak, 30.07.2018. u 22:00
(Фото Пиксабеј)

Trenutno su u Srbiji blokirani su računi 54.565 preduzeća, u iznosu od gotovo 312 milijardi dinara. Ovi podaci Narodne banke Srbije ukazuju da su sve te firme kandidati za neki vid oporavka ili prodaju kroz stečaj.

Prema podacima Agencije za privredne registre, u našoj zemlji trenutno posluje 146.906 privrednih društava i 251.053 preduzetnika.

U blokadi se duže od tri godine nalaze čak 23.794 preduzeća. To su firme koje tri godine ne obavljaju platni promet preko svojih računa. Ili se bave sivom ekonomijom ili su zaista toliko mrtve da uopšte nemaju promet, a svako preduzeće koje je do godinu dana u blokadi zrelo je za restrukturiranje, odnosno neku od preventivnih mera za izlečenje nelikvidnosti.

Ali, dok bankrotstvo ne zakuca na vrata, mali broj preduzeća odlučuje se na, recimo, sporazumno finansijsko restrukturiranje (sporazum banaka i privrednog subjekta oko odlaganja plaćanja i reprograma kredita).

Ivana Matić, bivša direktorka Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, kaže da su podaci o broju privrednih društava i preduzetnika čiji su računi u blokadi poražavajući, s obzirom na to da je reč o velikom broju privrednih subjekata.

– Posebno zabrinjava činjenica da je veliki broj privrednih društava koja su u neprekidnoj blokadi već duži period. Odugovlačenjem rešavanja problema zbog kojih su u blokadi samo se povećavaju obaveze društava prema poveriocima, budući da se protekom vremena stalno povećavaju kamate na obaveze društva. Treba imati u vidu da navedena privredna društva sigurno imaju dugovanja i prema Poreskoj upravi i javnim preduzećima, te da štetu od ovakvog odugovlačenja trpi i sam državni budžet, odnosno svi građani – objašnjava Matićeva i naglašava da preduzetnici odgovaraju za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom, te da ne podležu Zakonu o stečaju, odnosno da nad njima ne može biti pokrenut stečaj (takvih je u blokadi 16.667).

Naša sagovornica ističe da podaci NBS ukazuju da je neophodno što pre ozbiljno analizirati poslovanje ovih preduzeća i utvrditi uzroke koji su doveli do toga da ih toliko bude u blokadi. Napominje da, prema Zakonu o stečaju, za svako preduzeće čiji je račun neprekidno u blokadi 30 dana, postoji razlog za stečaj. Više od mesec dana blokirani su računi 36.968 firmi, ukazuje NBS.

– Preduzeće koje je zapalo u probleme ima na raspolaganju čitav niz mera da bi prevazišlo tu situaciju. One se mogu odnositi na racionalizaciju troškova poslovanja, poput optimizacije procesa proizvodnje, bolje sistematizacije radnih mesta, smanjenja boja zaposlenih. Mere mogu biti upravljene i na obezbeđivanje većeg priliva novca kojim će se pokriti dugovi društva. Trebalo bi i sve da preduzmu da naplate potraživanja od svojih dužnika – objašnjava Matićeva.

Preduzeća mogu da pokušaju i da u saradnji sa svojim poveriocima izmene uslove namirenja potraživanja, u smislu ugovaranja otplate duga u ratama, izmene rokova dospelosti, izmene kamatnih stopa i slično.

– Preduzeće čije rukovodstvo uvidi da postoji neki od stečajnih razloga propisanih Zakonom o stečaju, među kojima je i postojanje samo preteće nesposobnosti plaćanja, ima na raspolaganju i mogućnost podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka reorganizacijom u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije. Na ovaj način društvu je omogućeno da samo odredi koje će mere reorganizacije sprovesti i na koji će način to uraditi – ukazuje naša sagovornica.

Prema njenoj oceni, razlog za nepreduzimanje mera oporavka najčešće leži upravo u činjenici da firme, odnosno njihova rukovodstva, u većini slučajeva kasno uoče u koliko je ozbiljne probleme društvo zapalo, te se nađu u situaciji kada je preduzimanje ovih mera već i neizvodljivo, odnosno ne može se sprečiti pokretanje stečaja.

Matićeva napominje da se stečaj kod nas najčešće sprovodi bankrotstvom, koje podrazumeva gašenje privrednog društva, te je zbog toga u javnosti prisutan negativan stav prema stečaju, iako je zakonom predviđena mogućnost sprovođenja stečaja reorganizacijom, čime se obezbeđuje najbolje moguće namirenje poverilaca stečajnog dužnika, ali i nastavak poslovanja samog privrednog društva.

– U Evropi, kao i u Americi, često se sprovodi potpuni zaokret u poslovanju sa ciljem izvođenja društva iz krize u kojoj se našlo. To podrazumeva uvođenje u društvo novog investitora, koji ulaganjem kapitala u proizvodnju, strategijskim i organizacionim restrukturiranjem društva, uspeva da ga „podigne na noge”, posle čega je takvo društvo, tačnije, udele u njemu moguće prodati po ceni koja je znatno viša od izvršenih ulaganja – objašnjava Matićeva.

To je u Srbiji, recimo, uradio trgovinski lanac „Gomeks”. Potencijal za ulaganje u ovo društvo tada je prepoznao investicioni fond „Seaf saut Balkan fond B. V”, koji je, osim finansijskog ulaganja u kapital ovog društva, angažovao eksperte iz ove oblasti koji su obučavali zaposlene, upoznavali menadžment društva sa trendovima u poslovanju sličnih maloprodajnih lanaca u Evropi i slično. Tako je „Gomeks”, sa 16 prodajnih objekata narastao na čak 120 u 2015. godini, pa danas predstavlja najveći lanac maloprodajnih objekata u Banatu. Kao primer preduzeća koje je uspešno prošlo kroz postupak stečaja reorganizacijom u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije navodi „Kolubaru građevinar d. o. o. Lazarevac”, koja je uspela da poboljša poslovanje i relaksira dugovanja prema poveriocima.


Komentari7
ff419
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
Na zapadu se drzava ne petlja sa stecajevima. Stecajevi spadaju pod imovinsko pravo dok su svi imovinski odnosi pod iskljucivom nadleznoscu gradjanskog sudije. Stecajevi se ''otvaraju'' na zahtev potrazivaoca ili samog preduzetnika. (iskusni) stecajni upravnik pod kontrolom sudije resava sve probleme vezane za stecaj. Vecina stecajeva se ''likvidira'' zbog nedostatka imovine. Za preduzeca ''pravna lica'' to znaci ukidanje svojstva pravne sposobnosti odnosno likvidacije. Kod preduzeca sa ''izvesnom imovinom'' stecajni upravnik se trudi da prodajom delova imovine namiri potrazivaoce koliko je to moguce. Redolsed je prvo preferentni pa potom konkurentni potrazivaoci. Dakle radi se o specijalistima za stecajne slucajeve. Ta specijalizacija odnosno znanje nije pretpostavljeno kod drzave.
Дејан.Р.Тошић
Primićujem činjenicu da je ukupan iznos dugovanja preduzeća u blokadi. :2,7 milijardi eura. I to bez zakonske zatezne kamate. I da je 11% privrednih subjekata u blokadi od ukupnog broja registrovanih pravnih lica i preduzetnika. Kako može država Srbija da ima rast BDP kada su privredni subjekti u blokadi računa blokirani za iznos od 8% BDP. Sa obzirom na nenaplatljivost dugova od strane poverioca, dolazi se do zaključka da ne postojini ni jedna privreda u bilo kojoj državi sveta, koja može imati realan rast BDP ukoliko ima nenaplatljivih potraživanja u iznosu od 8% svog BDP sa 11% blokiranih pravnih lica i preduzetnika. To nije gubitak na berzi, mada bi i takav udar nenaplativih potraživanja tolikog broja privrednika uzdrmao i Njujoršku berzu. To bi za Ameriku značilo da su u recesiji kamoli za Srbiju.
Дејан.Р.Тошић
Sva preduzeća koja su u blokadi duže od 1 godine, su registrovana pod drugim imenom kao nov privredni subjekat sa izvučenim kapitalom i ostavljenim dugovima, pravosudje je tromo sa 90% predmeta koji nisu rešeni od 4 do 7 godina,. Kada bi se samo primenio Krivični Zakon, siguran sam da bi 50% direktora preduzeća u blokadi bilo u Zatvoru sa oduzimanjem imovine stečene u kr. Delu. Ali nema ko da primeni Zakon. Zato se i ne donosi Zakon o poreklu imovine, jer bi 25.000. Ljudi završilo u zatvoru sa oduzimanjem imovine. Šta želi srbsko društvo? Društvo zloupotreba u privredi i pravosudju bez kazne ili bogato društvo bez zloupotreba u privredi i pravosudju sa kaznom.
Salko Metovic
Stvarno nam dobro ide! Kao nikad u istoriji!
Zlatan
Broj preduzeca u Srbiji je 2,2 puta veci od broja preduzeca cele Yugoslavije iz 1990 godine.. Ako je 54000 blokirnao to predpostavlja da Srbija ima mozda I 100-200.o00 firmi. Boze me sacuvaj ...
Братимир
Зар то није добро? Помислио би човек да привреда цвета када се људи усуђују да отварају толике фирме.
Preporučujem 12
Privrednik Djordje K
Valjda je bolje da ima sto vise firmi ? boze kakav ovde narod zivi kad ovakve komentare postavlja?
Preporučujem 9

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja