sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:35

Maratonci na matematičkoj olimpijadi

Neuporediv je intelektualni i fizički napor đaka i sportista koji donose medalje za Srbiju, ali i jedni i drugi noseći trobojku podižu ugled naše zemlje u svetu
Autor: Dragana Jokić-Stamenkovićutorak, 31.07.2018. u 22:00
На такмичењима су оба­ве­зни за­да­ци из ал­ге­бре, ге­о­ме­три­је, ком­би­на­то­ри­ке и те­о­ри­је бро­је­ва (Фо­то Ма­те­ма­тич­ка гим­на­зи­ја)

Talentovani srednjoškolci iz Srbije samo su u toku ovog meseca sa najvećih svetskih takmičenja u matematici i fizici u zemlju doneli 12 medalja. Na matematičkoj olimpijadi u Rumuniji pre oko pola meseca osvojili su dva zlata, dva srebra i dve bronze, a u ukupnoj konkurenciji od 600 učesnika iz 107 država osvojili su 13. mesto.

Prema broju zlata to je najbolji plasman Srbije na olimpijadama na kojima kao samostalna zemlja učestvuje već 12 godina i drugi plasman po uspešnosti, posle matematičke olimpijade 2010. u Kazahstanu.

Tada je naša zemlja osvojila 10. mesto, a svih šest takmičara bili su iz Matematičke gimnazije u Beogradu. Ova škola sa titulom od nacionalnog značaja najzaslužnija je i za medalje kojima đaci ne samo iz srednjoškolskih, već i osnovnoškolskih klupa, veličaju ime zemlje u svetu. Zajedno sa njima u novijem periodu odličja osvajaju i gimnazijalci iz Novog Sada, Niša i Loznice, a važno je napomenuti da su gotovo svi osvajači medalja prošli i čuvenu Arhimedesovu školu mladih matematičara u Beogradu.

Gotovo svaku medijsku objavu o svetskom uspehu naših đaka, međutim, prati i poneko pitanje čitalaca kako to da su đaci osvojili šest medalja, od kojih dve zlatne, a nalaze se tek na 13. mestu u svetu. Česta je nepoznanica i kako se uopšte plasiraju na olimpijade, u kojim se oblastima nadmeću i kako izgledaju ta takmičenja koja se održavaju gotovo na svim kontinentima. Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije, ne vidi ništa čudno u činjenici što se na olimpijadama podeli više zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja.

– Pogledajte samo sportske olimpijade i koliko na njima bude zlatnih medalja. Samo u atletici dodeli se stotinak medalja i niko ne pita zašto onda veličamo uspeh Ivane Španović, koja osvoji samo jedno od 30 bronzanih odličja na olimpijadi, ili svetsko zlato u jednoj od mnoštva atletskih disciplina. Tako je i na matematičkoj olimpijadi, na primer, pravila su propisana. Osam odsto učesnika dobija zlatne medalje, šesnaest odsto srebrne, a 24 odsto bronzu. U proseku bude po 30 zlatnih (ove godine 48), 60 srebrnih i 90 bronzanih odličja. Onda se te medalje sabiraju i određuje se ukupan plasman zemlje u svetu. O njemu i ne govorimo, kao što i posle sportske olimpijade niko ne govori o ukupnom plasmanu Srbije, već o sportistima koji su osvojili medalje za našu zemlju – objašnjava Ognjanović.

Naravno, moramo imati u vidu da mladi matematičari i vrhunski sportisti poput Ivane Španović rezultate postižu u različitom uzrastu. Našoj skakačici udalj „računaju” se medalje ostvarene u seniorskoj konkurenciji, tek pošto je navršila 23 godine, recimo, iako ih je ona osvajala i kao juniorka sa 17. Matematičari sa 23 nemaju „svoju” olimpijadu. Diskusija bi mogla da se povede i o fizičkom i mentalnom naporu neophodnom da se steknu zlatna odličja, ali jasno je da i jedni i drugi nose našu zastavu i promovišu Srbiju u svetu.

Propozicije matematičkih olimpijada nalažu da najboljih šestoro takmičara na nacionalnom nivou odlaze na to svetsko takmičenje. Tamo svih 600 učesnika rešava istih šest zadataka iz oblasti koje se uče u svim školama na svetu. Tu su obavezno zadaci iz algebre, geometrije, kombinatorike i teorije brojeva. Prevedeni su na jezike takmičara koji su obavezno okruženi strancima i pod strogim nadzorom kontrolora. Svaki zadatak je veoma kompleksan, sastoji se iz više delova i rešavanje svakog od njih donosi po neki poen, a maksimalan broj poena po zadatku je sedam. Đaci ih rešavaju dva dana po 4,5 sati. Za jedan dan „pretrče” približno dva maratona, s obzirom na to da vrhunski maratonci 42 kilometra savladaju za dva sata i deset minuta.

– Samo se jednom otkako učestvujemo dogodilo da su profesori iz Severne Koreje pokušali, čini mi se putem mobilnih telefona, da pomognu učenicima. Đaci su odmah diskvalifikovani i niko više nije ni pokušao da prepisuje do sada. To je gotovo nemoguće sa merama nadzora koje se na olimpijadama primenjuju. Sva deca u svim školama na svetu uče matematiku, to je nekoliko milijardi učenika, a naši su najbolji među njima. Kada smo 2010. bili 10. na svetu, primili su nas tadašnji predsednik Boris Tadić i ministar prosvete Žarko Obradović i pitali da li postoji šansa da budemo još bolji. Objasnio sam da to nije cilj Matematičke gimnazije, da medalje nisu primarne, već ukupno znanje koje i iz drugih predmeta dobiju naša deca. Nekada su Turci i Rumuni spremali srednjoškolce isključivo za prva mesta u sveukupnom plasmanu. Ta deca su te godine bila oslobođena od škole i nisu učila druge predmete sem isključivo matematike, a to nije cilj naše škole – objašnjava Ognjanović.

Teodor fon Burg stigao do „Kuće slavnih”

Zahvaljujući plasmanima na Matematički olimpijadama, član čuvenog tima i osvajač zlata iz 2010, srpski matematičar Teodor fon Burg (25), bivši učenik Matematičke gimnazije, upisan je u nezvaničnu naučnu „Kuću slavnih”.

Ognjanović ističe da je Teodor 2012. bio najuspešniji takmičar u istoriji Matematičke olimpijade, jer je na šest učešća osvojio četiri zlata, te po jedno srebro i bronzu.

Sada je na drugom mestu, a uspešniji od njega, sa istim brojem odličja (5-0-1), je Žuo Kun Aleks Song iz Kanade. Matematička gimnazija ima i talentovana odeljenja učenika sedmog i osmog razreda osmoletke, a Teodor je jedan od izuzetaka jer je na srednjoškolske olimpijade krenuo u sedmom razredu, kada je osvojio bronzu. U osmom se okitio srebrom, dok je u gimnaziji pobrao samo zlato.


Komentari2
3ddfe
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nenad
Pozdrav za Srdjana Ognjanovica. Ja sam jedan od ponajbojih studenata na Masincu iz generacije ( diplomirao 1983)i sada zivim i radim u USA . Naravno dolazim godisnje par puta u Srbiju a pre nekoliko godina sam kupio jednu knjigu iz STEROMETRIJE ( autor Srdjan Ognjanovic i Zivorad Ivanovic) pa nekad na poslu u dokolici resavam zadatke iz knjige a cesto odem i na sajt Matematicke gimnazije. Radim kao CNC Programer i veoma se bavim Analitikom u Prostoru , matricnim racunom, Bulovim Operacijama i nekim stvarima vezanim za matematcike elemente u kompjuterskoj grafici . I tako cesto dodju mi neke kolege ( i Ameri i nasi ) koji eto pozavrsavase sve te neke poznate "koledze" ovde i onda se hvale. Ja im izvadim poneki zadatak iz knjige i kazem " OK , evo vam problem pa me ubedite konkretno , resite" . I tako ih matiram . Megatrend made in USA. U prevodu SRANJE. Matematicka gimnazija je prica za sebe . Nemoguce opisati . Cak kruzi prica da je to najbolja srednja skola na planeti . Vrlo moguce
Zoran
Deco, SVAKA CAST. Cim porastete, tutanj iz Srbije U Srbiji je "mozak" zabranjena stvar. Zahvaljujem se Politici na objavljivanju ovog teksta s obzirom da su svi drugi zauzeti porodjajem "rijaliti zvezde".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja