petak, 21.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:06

Rast BDP-a u prvoj polovini godine 4,5 odsto

Tokom razgovora sa MMF-om istaknuto je da će rast plata i penzija zavisiti od toga koliko će iznositi privredni rast u drugom kvartalu
Autor: Anica Teleskovićutorak, 31.07.2018. u 22:00
(Фото Пиксабеј)

Za zaposlene u javnom sektoru i penzionere, koji od jeseni očekuju povećanje ličnih primanja, stigla je dobra vest. Zvanična statistika objavila je podatak da je realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što građani i privreda stvore za godinu dana, u drugom tromesečju iznosio 4,4 odsto. Taj rezultat ministar finansija Siniša Mali već je opisao kao impresivan.

Šta to konkretno znači za budžetske korisnike koji se nadaju povišicama? I da li će impresivan privredni rast građanima i penzionerima doneti i impresivna povećanja plata i penzija?

Tokom razgovora sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) nekoliko puta je istaknuto da će rast plata i penzija zavisiti od toga koliko će iznositi privredni rast u drugom kvartalu. Kada je o rastu zarada reč, zvaničnici MMF-a nekoliko puta su naglašavali da povišice moraju da prate realan rast privrede. Drugim rečima, kad se na planirani privredni rast od 3,5 odsto doda očekivana inflacija, ta povećanja bi trebalo da budu oko šest ili, u najboljem slučaju, sedam odsto. Ukoliko bi do kraja godine rast bio veći od plana, onda bi i povišice mogle da budu veće.

D. Stojanović

Predsednik Aleksandar Vučić još je u martu najavljivao ambiciozne, pa čak i dvocifrene povišice za zaposlene u javnom sektoru. Kasnije, prilikom otvaranja „Onkologije dva”, naveo je da će povećanja zaposlenima u zdravstvu iznositi osam odsto.

Takođe, naši državni zvaničnici izjavljivali su da povećanja mogu da budu veća ako rast privredne aktivnosti to dozvoli. I pre nego što je aranžman sa fondom formalno sklopljen, iz kabineta premijerke Ane Brnabić je, posle majskog sastanka sa misijom predvođenom Džejmsom Rufom, saopšteno „da će se visina novog povećanja razmatrati u skladu sa rastom BDP-a i postignutim ekonomskim rezultatima”.

Ipak, MMF i dalje stoji pri svojoj konzervativnoj prognozi da će BDP do kraja godine porasti za 3,5 odsto. Na toj proceni je i bivši ministar finansija Dušan Vujović skrojio budžet za ovu godinu. I Narodna banka Srbije još se drži ove konzervativne prognoze. To znači da je za veći rast zarada zaposlenih u javnom sektoru neophodno da i MMF koriguje svoje prognoze. O tome će svakako biti reči tokom naredne posete misije predvođene Džejmsom Rufom u septembru, kada će biti otvoreni razgovori o budžetu za sledeću godinu.

U svakom slučaju, za ministra finansija Sinišu Malog veća privredna aktivnost konkretno znači relaksiraniju poziciju, jer će po tom osnovu biti više prihoda u budžetu. Konkretno, bilo je planirano da rast u prvoj polovini godine dostigne 3,7 odsto. Prosečan rast u oba tromesečja (4,6 u prvom i 4,4 u drugom) iznosio je 4,5 odsto. Ostvareni rezultat je za 0,8 odsto bolji od plana. Prevedeno u pare, to znači da su građani i privreda stvorili 37 milijardi dinara više nego što je prvobitno planirano. To, ipak, ne znači da će sav taj novac otići u budžet. Nešto malo više od trećine tog iznosa otići će u budžet, pa će prihodi biti veći za oko 12 milijardi. Naravno, pod uslovom da se do kraja godine održi privredni rast od 4,5 odsto. Prema oceni autora „Kvartalnog monitora”, realno je očekivati rast od četiri odsto.

Saša Ranđelović, jedan od autora ove publikacije i profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da je sada pitanje i kako će se kretati inflacija i kurs.

– Ako bismo išli u skladu sa planom, onda bi to značilo da ubrzanje privrednog rasta znači i rast poreskih prihoda. Ipak, to odstupanje je relativno malo da bi osetnije uticalo na rast plata i penzija – kaže naš sagovornik i sugeriše da bi dodatni fiskalni prostor trebalo iskoristiti za rast javnih investicija.

Na primer, za taj iznos je moguće rekonstruisati polovinu pruge od Beograda do Niša, ističe Ranđelović.

Na pitanje šta je doprinelo ubrzanju privredne aktivnosti u drugom kvartalu, naš sagovornik ističe da se čini da je ubrzanje rasta u velikoj meri posledica spoljnih ili jednokratnih faktora.

– Prvo, to je efekat niske baze iz prošle godine, kada je pala proizvodnja struje i podbacila poljoprivredna sezona. Drugo, to je i rezultat snažnog rasta evropskih privreda, što se povoljno odražava na izvoz. Treće, na rast je uticala i raspoloživost jeftinog kapitala na svetskim tržištima, što se pozitivno odražava na priliv investicija. Na to ukazuju i podaci da i druge zemlje regiona i Evrope ostvaruju solidne stope rasta – zaključuje Ranđelović. 

Mali: Najveći rast u poslednjoj deceniji

Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je da je u prvih šest meseci ove godine ostvaren rast BDP-a od 4,5 odsto, što je najviša stopa rasta za prvih šest meseci u poslednjih 10 godina.

On je istakao da je to impresivan rezultat, i još jedna potvrda da se naša privreda uspešno razvija, te da je Srbija postala finansijski stabilna zemlja, primamljiva za investitore.

Kako je istakao, Ministarstvo finansija podatke analizira i na mesečnom nivou, a prema procenama, rast u junu, u odnosu na jun prethodne godine, najveći je u poslednjoj deceniji.

Brnabićeva: Ukidamo zakon o smanjenju penzija

Premijerka Ana Brnabić najavila je da će vlada u oktobru ili novembru predložiti parlamentu ukidanje Zakona o privremenom umanjenju penzija i da dobri ekonomski rezultati za prvih šest meseci ove godine daju prostor za nešto ranije povećanje penzija, ali i plata u javnom sektoru.

Brnabićeva je istakla da je rast BDP-a u drugom kvartalu ove godine iznosio 4,4 odsto, što je odlična vest, jer je planiran rast od 3,6 odsto u tom periodu.

– Ako imamo rast u prvom kvartalu 4,6–4,7, a u drugom 4,4 odsto, onda je ekonomski rast u prvoj polovini godine 4,5 odsto, što je daleko više od onog što je bilo predviđeno. Uz dobru situaciju u budžetu i fiskalnu disciplinu, to nam daje prostor za nešto ranije povećanje penzija, ukidanje Zakona o privremenom umanjenju penzija i veći prostor za razmišljanje o povećanju plata u javnom sektoru – rekla je premijerka, a prenosi Tanjug.


Komentari8
4c412
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

vlastimirka vlastic
jos da se raspodela istog izvrsi kako treba ..za sada u ruke raznih drzavnih menadzera garant ide 4 do 5 % od uk prometa u drzavnom tzv privrednom sektoru deo ide na preraspodelu transakcija ali taj deo nije stetan kao ovaj prvi.. banke uzimaju dnevno do 0,5%..uk bdp ..
Владимир Матић
Ми смо прошле године имали скромних 1.9% раста, а Хрвати нешто око 3.5%. Они су и већа економија са БДП 54 мил. долара, док ми имамо само 40-так милијарди долара иако нас има безмало 2 пута више. Према томе, ових 4.5% раста не треба да нас заведе, па да помислимо да смо нешто много велико постигли. Повећање плата и пензија имаће и позитиван ефекат на раст економске живахности, али опет, не сме много ни да се повећају да не порасте много укупни увоз у односу на извоз. Улагања из Турске и Немачке у нашу привреду имала су позитиван ефекат, али Вучић и Брнабић треба још више да моле и Ердогана и Меркелову да се тај тренд настави. Отворити широм врата свим инвеститорима и заштитити их колико је то могуће - то је рецепт.
Dejan X
Mora to bolje. Mora to vise. I mora to bar 10 ak god da se zaredja da bi osetili boljitak..
Deki
Ovo je odlična vijest. Trebalo bi da dosada bude 1000-de pozitivnih komentara. 4.5% do sada!!! Ako ostane ovako do kraja godine biće fantazija. 4.5% na današnju svijetsku ekonomiju. Super vijest.
vlastimirka vlastic
dragi Deki..matematicki srbija i njoj okruzne zemljice su kornjaca a europa zec ..teoretski brzi smo od evrope .. ali koliko god trcali brzo stizemo ih nikada ili jos gore-jaz ce da se produbljuje . REALNO BI BILO CCA 7% RASTA DBP DA ZA 20 TAK GODINA DOSTIGNEMO hRVATSKU,30 GOD sloveniju .. a evropu samo pod uslovom da izbije nuklearni rat ili jednostavno da budemo 100% njihovo vlasnistvo.. hajd deki sada pomnozi pad dbp od 2000 te sa 0,6 pa to pomnozi sa 1,045 i vidi gde smo u odnosu na bilo koga ili koliko godina treba da bdp bude 4,5% plus da dostignemo 2000 godinu .. i ko ono bese na vlasti ... dakle da se dbp odrzi do kraja godine i narednih jos 14 godina stizemo u 2000 tu godinu svet za 14 god sa rastom od 1 -2 % za tih 14 god na nasih 300 do 500 % bdp otici ce na 500x1,015x1,015...ode za jos 23% u odnosu na svoj bdp tj 500x 1,23 tj na jos 100jedinica u odnosu na nase 4,5 jedinica ..brojke pogotovu izvucene iz konteksta celine su zabluda naroda a oruzje vladajuce elite
Preporučujem 3
Brad
@Nestor Gabric Dijaspora je poslala 1.3 milijarde evra u 5 meseci ove godine. Ukupan bdp srbije 2016 je nekih 37.7 milijardi. Daleko od toga da je nebitna stavka ali govoriti da ne gladujemo samo zahvaljujuci dijarpori je glupo.
Preporučujem 2
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja