utorak, 28.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:32

Litvanija nije jedini kočničar Srbije

Glavni kamen spoticanja na evropskom putu su sporazum sa Kosovom i sankcije Rusiji, ali kao formalni razlozi najčešće se ističu vladavina prava i sloboda medija
Autor: Biljana Bakovićutorak, 31.07.2018. u 22:00
Председник Србије и председница Литваније, 18. мај 2018, Београд (Фото Танјуг)

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović očekuje otvaranje novih poglavlja u pregovorima Srbije sa EU do kraja ove godine, ali među njima najverovatnije neće biti poglavlje 31, koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku. Kako je rekla za „Politiku”, ako je polovinom tekuće godine jasno da nije usvojen izveštaj o skriningu za neko poglavlje, „onda je jasno da ono teško može da se otvori do kraja godine”. Ovo poglavlje, inače, jedino je od ukupno 35, za koje nismo dobili „skrining riport” – i na to se čeka od 2014. godine. Jedan od glavnih kočničara je, prema nezvaničnim informacijama, Litvanija, ali ništa blaže povodom ovog pitanja nisu ni ostale pribaltičke zemlje, uključujući i Poljsku. Glavni razlog je njihov strah od Rusije, odnosno odluka Beograda da ne uvodi sankcije Moskvi.

Ne ulazeći u to ko blokira izveštaj o skriningu za poglavlje 31, jer je to, kako ističe, stvar zatvorene rasprave između 28 članica EU, a sve polaze od sopstvenih nacionalnih interesa, ministarka Joksimović objašnjava da ovo poglavlje nije bilo previše zahtevno dok se međunarodni odnosi nisu zakomplikovali i same države EU morale da se usaglašavaju da bi postigle konsenzus oko nekih pitanja. 

„Tako su donekle izmenjena i očekivanja pojedinih članica prema kandidatima”, kaže ministarka ukazujući da se od zemlje kandidata očekuje da se uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU – postepeno, do članstva u uniji.

Viljnus je u poslednjih desetak godina imao i druge primedbe koje se odnose na Srbiju zbog čega je usporavao njen etapni hod na evropskom putu. Tako je Litvanija poslednja, 2013. godine, ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa EU, čak godinu dana pošto je „popustila” pretposlednja Rumunija (nakon što je potpisan protokol o pravima rumunske manjine u Srbiji).

Poseta predsednice Litvanije Dalije Gribauskajte Srbiji u maju ove godine, očigledno, nije dovela do omekšavanja pozicije Viljnusa prema Beogradu. Iz kabineta predsednika Srbije Aleksandra Vučića izdato je saopštenje o susretu, u kome se samo navodi da je gošća istakla da Litvanija želi stabilan i prosperitetan Balkan i da su vrata EU otvorena za sve koji prihvate evropske vrednosti. Nekoliko dana potom, i kabinet predsednice Gribauskajte izdao je saopštenje u kojem ona poziva Srbiju da uskladi stav sa EU o pitanjima Rusije, ali i da poštuje investitore u svoju zemlju.

Portal „Baltik tajms” naveo je da su kompanije iz Litvanije investirale u Srbiju više od 15 miliona evra, ali i da su zvaničnici ove zemlje kritikovali Srbiju zbog odnosa prema njihovim kompanijama, kao što su Alita, Arvi i Saniteks. Problem ovih investitora u Srbiji, naročito u vezi sa propalim privatizacijama „Azotare Pančevo” i BIP-a, postoji sve vreme, a tokom godina Viljnus je imao zamerke na našu nedovoljnu saradnju s Haškim tribunalom, pa zbog mesta predsedavajućeg Generalnom skupštinom UN koje je pripalo Vuku Jeremiću, iako su Litvanci želeli ovu funkciju, zatim zamerke na vojne vežbe Srbije s Rusijom, ali je nezadovoljstvu doprinosilo i to što u Viljnusu nemamo ambasadu.

Nemamo ih ni u Letoniji i Estoniji, već ih pokrivamo iz ambasada u Varšavi i Helsinkiju, napominje Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji. A poznato je, dodaje, da su Švedska, Litvanija, Estonija, Letonija i Poljska države koje su predvodnici EU- politike sankcija prema Rusiji i one, naravno, „preko nas” vode pregovore o proširenju unutar unije. „Zašto mi malo više ne investiramo u objašnjavanje naše pozicije? Treba aktivno raditi s tim državama. Naša pozicija je za neke stvari vrlo racionalna”, napominje Međak.

Ako su baltičke zemlje najtvrđe povodom pitanja poglavlja 31, ima i onih članica koje su često nepopustljive po nekim drugim pitanjima i one se najčešće pominju kod otvaranja novih poglavlja. U nekoliko navrata, naši funkcioneri najavljuju otvaranje tri ili čak pet poglavlja, a „dese” nam se – dva. U decembru, prema nezvaničnim informacijama, blokirale su nas Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Švedska i Hrvatska, navodno nezadovoljne reformama u Srbiji, uz najčešće pominjanje vladavine prava i slobode medija.

„S obzirom na to da imamo otvorena pitanja Rusije i Kosova, mi bismo onda po svim ostalim pitanjima morali da budemo jači, da bismo neslaganje suzili na ove dve stvari. Naš ’slučaj’ u Briselu mora da bude jak naročito u oblastima poput vladavine prava, pogotovo nezavisnosti pravosuđa – to su ključne reči u EU – da bismo onda mogli da opravdamo tačke neslaganja gde je naš nacionalni interes zaista bitan, kao što je Kosovo ili sankcije Rusiji”, ističe Međak.

Najavljeni predlog Evropske komisije o ukidanju konsenzusa prilikom ocenjivanja ispunjenosti prelaznih merila u pristupnim pregovorima, koji bi trebalo da bude na dnevnom redu na jesen, olakšao bi evropski put Srbije – ali nema mnogo šansi da se taj predlog usvoji. „Potrebna je saglasnost svih članica EU da se napusti jednoglasnost. Ideja EK je fer i korisna, ali mislim da nije realno da će države članice to da prihvate, pogotovo ne sad, s obzirom na to da se ovoj komisiji mandat završava naredne godine”, ukazuje Međak dodajući da bi tok otvaranja poglavlja trebalo da bude dosta brži da bismo mogli sva da zatvorimo do kraja 2023. godine. Dosadašnjim tempom, a otvorili smo 14 od ukupno 35, trebaće nam ukupno još četiri godine da ih sve otvorimo.


Komentari12
48427
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nenad
Dusane potpisujem sve . Kolega mi je skoro otisao u Kinu pa se i ja spremam na jesen da ga obidjem tamo u vezi nekih poslova. Zivim i radim u USA , naravno planiram da penziju krckam u Srbiji , ali skoro smo se culi i tako razmenjujemo neka iskustva. A jedan moj kolega odavde je pre nepune dve godine bio u Sangaju na nekom sajmu i obilazio neke firme pa nemoze cudom da se nacudi sta je video . Kinezi gaze takim koracima napred da je to nezaustavljivo . A mi Srbi ( kompletni idioti) umesto da se ukrcavamo na brod koji vuce napred mi hocemo na TITANIK . Uz sve to te nevidjeno ucenjuju , otimaju Kosovo, razaraju sve sto valja u Srbiji , bukvalno nas unistise . Dacemo sve za veliko NISTA . Sad smisljaju kako da nam to upakuju pa da sve izgleda kao pravi poklon. A pravi poklon ce nam biti ovo da nas sprece da udjemo u EU. Okrenemo se sebi pohapsimo kriminalce i krenemo ali u istinski privredni preporod. Srbija danas uvozi hranu . Sve jasno pametnome. Cak i za vreme Hitlera je nije uvozila
Зорица Аврамовић
Ако мисле да ће Србија да дозволи да јој цепкају и отимају део по део територије, зарад "уласка у ЕУ", и да је натерају да уведе санкције Русији, онда нека нас успоравају! Што више, то боље по Србију!
Драган
Хоће ли неко питати грађане Србије, на референдуму, да ли желе у ЕУ?
Dusan T
Najsmesnije je to sto oni misle da nam nanose zlo i da nas nesto kaznjavaju. Za par godina cemo im se zahvaljivati sto su nas sacuvali od sopstvene (da ne budem suvise specifican) gluposti.
miroslav
E kad bi bili samo ovi sa istoka naši kočničari, dalo bi se ići napred? A to što oni imaju strahove, nije razlog da drugima smetaju. Smešno je kad prve male komšije se ponašaju kao da su velika sila, pa na granicu velikog komšije dovlače tuđu vojsku i naoružanje? Rusi i Ameri siguran sam da nikada neće zapucati jedan na drugoga, ali kad bi se to desilo stradali bi mali. Kratkoročno je to razmišljanje i nije mudro, stajati na putu prijatelju velikog komšije.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja